Ovu sezonu fudbalski klub Sloga je startovao sa desetak igrača koji su ponikli a kasnije i prošli sve stepene mlađih kategorija od pionira do omladinskog pogona. Jedan od njih je i Milan Radovančević (24) koji je u ovoj sezoni uspeo da se trenerima nametne velikim zalaganjem i igrom i postane standardni prvotimac. Ali put ovog mladog fudbalera nije bio nimalo lak. Bilo je potrebno dosta odricanja da bi se došlo do statusa kakav sada uživa u redovima kraljevačkog prvoligaša:

- Počeo sam kao i mnogi klinci da igram fudbal u školi Bubamara. Prvi trenr bio je Zoran Tošić a imao sam tada sedam godina. Kasnije sam bio registrovan ѕa Slogu. Tu sam sam odigrao ceo pionirski staž i pola sezone u kadetskom timu. Nakon toga put je bodio na Banovo brdo u Čukarički gde sam nastupao najpre u kadetskom a kasnije i omladinskom timu. Bilo je to zaista veliko iskustvo - kaže Milan, koje bio i stipendista ovog kluba.

Po završenom omladinskom stažu pozajmljen je Železničaru iz Lajkovca.

- Tako sam odigrao celu sezonu a onda sam došao u kraljevački Metalac koji je tada igrao u Srpskoj ligi. Nastavak karijere usledio je u Partizanu iz Bumbarevog brda koji je tada bio fudbalski hit. Dve sezone provedene u ovom klubu bile su za mene dragocene. Odlično sam primljen, svi smo se uklopili u jednu pravu celinu a stekao sam i veliki broj prijatelja - ističe Milan.

Solidne igre baš kao i dobar glas daleko se čuju. Ljudi iz Sloge pomno su pratili nastupe igrača iz Kraljeva koji su u međuvremenu igrali za druge klubove.

- Svuda prođi ali kući dođi deviza je mnogih igrača - tvrdi Miulan. Tako sam i ja ovu sezonu započeo u Slogi. Trener je bio iskusni Miljojko Gošić sa kojim smo obavili pripreme a kasnije je došao Veljko Dovedan. Ja sam se trudio da ispunim sve dodeljene zadatke. Moj trud se iplatio jer sam izborio mesto u timu što me zaista čini srećnim.

Sloga nije briljirala u jesenjem delu prvenstva. Istina, ni planovi na početku trke za bodove nisu bili megalomanski. U klubu su obećavali opstanak.

- Moram da kažem da su svi igrači pružili maksimum. Dosta je trebalo da se sve kockice slože a do tada smo beležili lošpe retzultate. Nismo imali ni sreće u nekoliko mečeva koje smo po svemu morali da dobijemo ili osvojimo bar bod.

Sam finiš prvog dela vratio je veru i optimitzam i to je najava za bolje nastupe u unastavku prvenstvene sezone.

- Meni je, kao i svima u klubu, žao što je do pauze došlo baš kada smo uzeli pravi zalet. Ali tu ništa ne možemo da promenimo. Ostaje da u nastavku zaigramo, odnosno nastavimo, sa dobrim igrama jer ovaj finiš je dobar vetar u leđa, nismo klonuli duhom - optimista je Milan Radovančević, igrač sredine terena, ili ti zadnji desni vezni čiji su planovi za sada vezani jedino za Slogu.

I ljubitelji fudbala u gradu na Ibru veruju da se Sloga može izvući iz opasne zone. Trenutno u rukama drži fenjer ali sredina tabele nije nedostižna.

Generacije

Pored Radovančevića u prvom timu Sloge trenutno nastupaju igrači koji su ponikli na Gradskom stadionu.

- To su: Radović, Antonijević, Parezanović, Vulić, Andrić, Gunjić, Pavlović...To su fudbaleri iz nešto mlađe generacije a moji "ispisnici" su Gobeljić, Bižić, Nikačević, Vasilić...

Milan Radovančević foto: Stole