Reci nam Dejane zašto baš rukomet i gde si odradio prvi trening, koja je to godina bila i ko je prvi trener?

• Svoj prvi trening imao sam u svom rodnom mestu Dolovo. To je jedno posebno selo pored Pančeva. Moj drugar Miloš Petrović mi je uvek pričao kako njegov brat trenira rukomet i zbog toga je mnogo porastao i fizicki je mnogo jak, nas dvoje smo tada imali 6 godina. Prvi trening sam odradio na školskom betonskom terenu sa mnogo starijom generacijom pošto mojoj genereraciji još nije došao upis u školu rukometa. Moj prvi trener koji me je stavio na mesto golmana je bio Nenad Stokić, on mi je bio nastavnik u školi i pored toga i trener. Njega puno ljudi u Srbiji zna i poštuje zbog toga što je uradio za rukomet . Njemu sam mnogo zahvalan u svojoj dosadašnjoj karijeri što me je trenirao i stavio na gol bez kojeg svoj život sada ne mogu da zamislim.

U seniorskoj karijeri prvi klub bio ti je Jugović iz Kaća koji ima veliku rukometnu istoriju, kako si se uklopio u sastav obzirom da si tada imao samo 15 godina?

• Otišao sam u Jugović sa 13 godina a prvi put sam za seniore nastupao sa 15 godina. U Jugović me je doveo Dragan Vrgović, on je čovek koji je najviše zasluzan za to što sam ja danas, on je u meni prepoznao nesto više i davao mi je dobre savete ali i prave kritike. Tada sam bio mnogo mlad bila mi je čast što sam u seniorskoj ekipi, snašao sam se dobro ali nije bilo nimalo lako. Jugović je jedan veliki klub i nadam se da će se jednog dana vratiti na mesto koje zaslužuje.

Foto: RK Partizan

Odmah nakon te uspešne sezone stiže poziv iz Partizana gde si imao briljantnu sezonu i zavrsio je kao viceprvak drzave? Kako bi opisao taj period?

• U Partizan sam došao kada sam napunio 21 godinu. Taj korak je bio veoma bitan u mojoj karijeri i za dalji napredak. U Partizanu mi je bilo super, prvi put sam u karijeri došao do toga da mogu da se borim za titulu, nažalost nismo uspeli.

Bio si i na pozajmici u Katarskoj Lekviji. Kakav je rukomet u Kataru a kakav u Srbiji? Može li se nešto uporediti?

• U Kataru mi je bilo prelepo, upoznao sam nove prijatelje, igrao dosta dobrih utakmica. Osvojio sam Emir Cup to je jedan od najznačajnih turnira u Kataru. Razlika nije mnogo velika u kvalitetu igrača, ali u finansijama jeste tako isto i u vrhunskim uslovima za rad koje naši rukometaši u Srbiji nemaju. U Kataru sam još bolje upoznao sebe i svoje mogućnosti to iskustvo tako gledam.

Aprila je zvanično bilo da ćeš u sezoni 2018/2019 braniti boje Vardara. Odlaskom iskusnog Šterbika zauzeo si mesto među stativama. Kakav je osećaj igrati sa takvim igračima i pre svega dobrim ljudima?

• Ja mislim da sam odlaskom u Vardar napravio jedan veliki korak sto se svega tiče. Šterbik je jedan od najboljih svih vremena. Ja bih voleo da mogu da doprinesem ekipi i klubu kao on. Zato ću se truditi, spremati, dati sve od sebe da dođem do toga. Osećaj je neverovatan, super smo svi međusobno, uvek zdrav i sportski odnos i na terenu i van njega, momci su me super primili i čast mi je igrati utakmice i deliti svlačionicu sa njima.

U Vardaru je i bivši selektor reprezentacije Srbije u ulozi golmana, Dejan Perić. Da li ti je drago što imaš nekog svog u Skoplju? Kakav je odnos između vas?

• Kod Dejana Perića sam prvi put debitovao za nacionalni tim. Nas dvojica se odlično poznajemo, družimo i poštujemo. Rad sam Perićem mi je doneo jedan mir, sigurnost i još više želje za radom i dokazivanjem. Perić je čovek koji živi za ovaj sport i za golmane i posle njegove vrhunske karijere. Ja sam zahvalan Bogu što takvog čoveka imam pored sebe.

Strahinja Milić – Džambo je napustio klub, u prvom mahu je bilo da si došao samo u ispomoć, to jest da pomogneš, ali sada si prvi golman, kako saigrači reaguju? Kako si se uklopio?

• Znao sam da dolazim kao zamena, nažalost stvari su se preko noći promenile sa Strahinjom-Džambom. Ekipi je trebalo vremena da me upozna, ipak dolazim iz Srbije pa nisu toliko gledali našu ligu a nema ni gde da se gleda. Svaki dan se trudim da još više zaslužm njihovo poverenje.

U timu je „gromada“ Krištopans, koliko ti pomaže Letonac u defanzivnom bloku?

• Krištopans je jedan fantastičan momak sa kojim uvek možeš da se dogovoriš, popričaš i uvek je tu da te sasluša do kraja. On mi mnogo znači u odbrani, razumemo se što je najbitnije, verujem da ćemo još više usavršiti našu saradnju.

Otvorio si odličnu sezonu, imaš samo jedan poraz u grupi „smrti“. Kakav je osećaj pobediti Šterbika na njegovom terenu?

• Cela ekipa je zadovoljna rezultatom i srećni su kao i ja. Poraz koji smo imali smo zaboravili idemo dalje u nove pobede. A Kielce-u ćemo pružiti u Skoplju 200% naših mogućnosti i samo da nas Bog pogleda da budu svi grači zdravi. Osećaj je fantastičan, Vardar je pobedio, a ne ja Šterbika, moja ekipa je bila odlična i omogućila mi je da dođem lakše do nekih rešenja koja su na kraju doneli pobedu. Šterbik me oduševljava iz dana u dan koliko traje na vrhunskom nivou.

Pozvan si za reprezentaciju, igraćeš u kvalifikacijama za EURO 2020. kakve su tvoje prognoze obzirom da je selektor Peruničić podmladio tim. Uspeh ne sme da izostane?

• Odlično poznajem sve momke koji su pozvani i oni su svi super igrači. Reprezentacija ima kvalitet, verujem da ćemo sa Peruničićem doći do cilja koji bude tražio od nas. Bićemo pravi i daćemo poslednji atom snage za Srbiju.

Opiši nam tvoje najlepše dane do sada, gde je to bilo?

• Najlepši dani su bili u mom rodnom mestu Dolovu kada sam počinjao da igram utakmice i U Kaćkom Jugoviću gde sam osvojio sa mlađim kategorijama sve što se može osvojiti više puta. I drugare koje sam tamo stekao za ceo zivot.

Ukratko reci mladim golmanima kako doći do lestvice na kojoj se ti trenutno nalaziš. Šta je tebe vodilo do cilja?

• Svim sportistima želim da budu uporni i veruju u sebe. A golmanima da se ne plaše lopte, a ostalo kroz pravi rad i žrtvovanje će samo doći.