Novi poraz Crvene zvezde u Evrokupu, od ekipe Morabank Andore, naterao nas je da se zapitamo šta to škripi u igri  tima pa porazi u ovom takmičenju kao da su preslikani i prilično su ogolili nedostatke našeg tima i ukazali na probleme koje imamo u igri.

Pre samo nekoliko nedelja, nakon završetka prvog kruga po grupama, na našem sajtu smo se bavili, pre svega, statističkim parametrima koji su nedvosmisleno ukazivali da je Crvena zvezda primila najmanje poena u takmičenju posle 5 utakmica te da je, tako gledano, imala najbolju odbranu. U prilog tome, govorila je i utakmica protiv Galatasaraja, kada je protivnik zaustavljen na samo 57 postignutih poena. Od tada se utisak, iniciran viđenim, potpuno promenio. Činjenice govore da je Zvezda zabeležila 3 uzastopna poraza primajući usput preko 90 poena. Ulm je našoj ekipi ubacio 95 poena, dok su se Monako i Andora zaustavili na 91, što je ukupno 277 primljenih poena na 3 utakmice.

Evidentno je da su treneri navedenih ekipa, uradili domaći zadatak i zatim uspešno, u navedenim utakmicama, eksploatisali mane našeg tima pa je Zvezda zabeležila tri poraza i pokvarila skor na 4-4, pri tome skliznuvši sa prvog na treće mesto grupe A.

Ono što je jasno označeno kao problem nakon završene selekcije igrača bila je visina naših igrača na pozicijama plejmejker i bek, te njihova limitiranost uzrokovana istom, kao i nedostatak brzine da brane iole brže spoljne igrače protivnika što dovodi do relativno lakog probijanja prve linije naše odbrane dok u fazi napada veća agresivnost protivnika na perimetru uzrokuje njihovo zatvaranje i otežava pik end rol igru sa centrima, u čemu i treba tražiti razloge njihovog lošijeg učinka. Jednostavno, i Cirbes i Odžo su tip centara čiji učinak zavisi od plejmejkera. S obzirom da ni Regland a ni Čović nisu tip plejmejkera dodavača tj. tip čiji je primarni cilj razigravanje ekipe-trpi i igra naših centara. Takođe, na spoljnim pozicijama nedostaje i još koji igrač koji je ballhandler tj. neko ko može igrati sa loptom u rukama i kreirati, pa to dovodi do toga da se naši igrači sve češće odlučuju da napade završavaju šutem za tri poena iz sve manje izgrađenih pozicija budući da zavise od dobrog protoka lopte koji bi im omogućavao otvorene šuteve, što je bio slučaj na početku sezone.

Nema sumnje da pomenuti elementi značajno doprinose padu, kako rezultatskom tako i u samoj igri, pa ostaje da se vidi da li će Tomić uspeti na vreme da ih otkloni.