Malo je fudbalera koji su u deceniji iza nas stigli u zeleno-beli dres inđijskog prvoligaša, a da su ostavili tako upečatljiv trag kao Milan Janjić.

Trening FK Inđija, foto: Anđelko Belić, sportin.biz

Njegovu igru, koja pleni pre svega sa sjajnom „krađom“ protivničkih akcija, a potom i asistencijama u milimetar tačnim i na kraju i golgeterski raspoloženom igraču. No ovo nije naručen tekst, kako to biva inače u pojedinim dvorskim novinama, već pokušaj da se ovaj igrač približi još više fudbalskoj publici.

Zbog toga i prvo pitanje ka ovom igraču od dobre igre nazvanom „Inđijski pauk„. Kako ste se uopšte i našli u inđijskom prvoligašu. Nisu baš česti prelasci iz jednog u drugog prvoligaša (Budućnost Dobanovci – Inđija) ?

„Pre svega hvala puno na prelepim recima, sigurno da znače puno. Postojalo je interesovanje još od ranije, ali nije bilo mogućnosti da se prelazak ostvari prošle zime. Dosao je letnji prelazni rok. I uzimajući u obzir da sam od ranije upoznat sa radom šefa Srđana Blagojevića i da su se moje ambicije poklopile sa ambicijama kluba, brzo smo se dogovorili. Tako sam krenuo put novog dokazivanja. Hvala predsedniku F.K. Budućnost Dobanovci, koji je imao razumevanja za moje želje, iako nije bilo lako napustiti matični klub„.

Po igri dosta potsećate na svojevremenog kvarioca protivničke igre u zeleno belom timu, Vladimira Kašića. Koliko je teško imati toliki radijus kretanja na terenu ?

„Da budem iskren, ja sebe ne dozivljavam i ne vidim tako. Svakako više volim da gradim našu igru, nego da kvarim protivničku. Ja se trudim da na svakoj utakmici dam svoj maksimum i ispoštujem svaki zadatak koji se od mene traži. Nekada to uradim kako treba, nekada ne, ali se uvek trudim da budem najbolji mogući. Volja i želja su jako bitni faktori. Uz to, veoma je važno imati motiv koji te gura unapred i tera da budeš sve bolji. Sigurno da nije lako, ali kao što sam rekao, najbitnije je dati sve od sebe, biti skoncetrisan na svaki detalj i to onda dođe samo po sebi„.

Ipak bez saigrača ta Vaša igra sigurno ne bi bila baš vidljiva u potpunosti. Sa kim najbolje sarađujete u tom pogledu ?

„Da ne bude da se ponavljam kao većina u ovakvim situacijama. Svi znamo da je fudbal kolektivni sport i da pojedinac ne može ništa da postigne sam. Kada to kažem, ne mislim samo na igrače na terenu, već i na sve članove kluba, od ekonoma do predsednika. Svako ima svoj udeo u rezultatu i svako na neki način utiče na krajnji učinak tima. Naravno da su mi saigrači pomogli mnogo, a prevashodno mislim na to kako sam prihvaćen u kolektiv. Takođe, na terenu smo funkcionisali dosta dobro, što rezultati i pokazuju. Hvala im na tome, bilo je pravo zadovoljstvo biti član ove ekipe u prethodnih 6 meseci. Zaista ne bih nikog izdovojio. Sa svima sam sarađivao odlično i mislim da je svako dao veliki doprinos svakom bodu koji je osvojen. Teško je pobediti ekipu u kojoj svaki pojedinac daje sve od sebe za uspeh i radovanje na kraju utakmice„.

No da Vas samo ne hvalimo. Šta Vi vidite u sebi kao neki nedostatak u igri ?

„Nedostataka sigurno da ima. Ako bih morao da se odlučim za nesto, onda neka bude nedovoljan broj akcija oko protivničkog gola. Mislim da je to segment igre na kome bih trebalo dodatno da poradim„.

Malo da se okrenemo i timu u celini. Postignuti su jesenas rezultati koje je iskreno malo ko od Inđinčana očekivao. Uklapanje novog tima je prošlo odlično. Šta Vi mislite o tim rezultatima ?

„Dosta truda i energije je uloženo da bi tim funkcionisao na željenom nivou, ali ni mi sami nismo očekivali takve rezultate. Ušli smo u prvenstvo, a nismo baš znali šta da očekujemo. Rezultat od osam pobeda i jednog remija iz devet utakmica sigurno nam nije bio baš realan na samom startu. Mislim da je to najbolji start u istoriji Prve lige Srbije. Samim tim su utakmice postajale sve teže, jer su se protivnici za nas spremali sa velikom pažnjom i još većim motivom. Istina je, lakše je doći do prvog mesta, nego ostati na njemu. Mislim da je napravljen zaista ozbiljan rezultat, pogotovo način na koji je ostvaren i jer ga niko nije očekivao. Sigurno da nam je ostao žal za prvim mestom na kraju prvog dela, pošto smo veći deo prvenstva proveli na prvom mestu. Ispustili smo neke bodove koje nismo smeli i morali smo da se zadovoljimo drugim mestom„.

Pred Vama je sada pripremni period. Težak rad bi trebao da donese i dobre rezultate. Koja su Vaša nadanja pred prolećni deo sezone ?

„Pred nama je deo koji mi fudbaleri baš i ne volimo, ali na nama je da pripremni period odradimo što je kvalitenije moguće, da što spremniji dočekamo prolećene izazove i nadamo se dobrim rezultatima. Očekujem da zadržimo nivo naše igre i da budemo još bolji nego što smo bili jesenas. Konkurencija je vrlo jaka i start prolećnog dela će biti jako bitan. Od njega će dosta zavisiti u kom ćemo smeru ići. Nadam se da će svi uložiti maksimalan trud da budemo najbolji mogući i da ostvarimo svoje ciljeve. Svakako jedva čekamo da krene borba za bodove„.

Na kraju našeg razgovora smo poželeli Milanu Janjiću zdravlja pre svega u novoj kalendarskoj godini. A sportska dešavanja će pokazati koliko ovaj tim Inđije može.

Dok traju novogodišnji praznici u Fudbalskom klubu Inđija nema odmora. Bar za onaj deo kluba koji nije takmičarski, odnosno samo su igrači na odmoru do 12.januara. I to ne baš do tog datuma jer imaju svoje zadatke da se individualno pripreme do već pomenutog datuma. Tada će uslediti okupljanje i prvi trening. Taj prvi radni dan i sledeći je ostavljen za testiranje igrača i njihove fizičke spreme. Onaj pravi rad će uslediti praktično 15.januara.

Jedanaest dana kasnije sledi i prvi pripremni meč, od sedam za to predviđenih termina. Tu su već i neki tradicionalni rivali za taj period priprema. Tog 26.januara  prvi test sa ekipom IMT-a. Potom slede i sledeće trening utakmice:

2.februar: Lokomotiva Beograd

6.februar: Bežanija

9.februar: Teleoptik Zemun

13.februar: OFK Žarkovo

16.februar: rival još uvek nepoznat

20.februar: Metalac Gornji Milanovac (generalka).

Prva takmičarska utakmica će se igrati 27.februara, a biće to odloženi meč iz 23.kola Prve lige Srbije, OFK Bečej – Inđija.