Rukovodstvo Fudbalskog kluba Crvena zvezda uputilo je zvaničan zahtev nadležnim organima Fudbalskog saveza Srbije za priznavanje titule koja je 1946. godine osvojena u tadašnjoj NR Srbiji. Zvaničnog stava srpske krovne fudbalske organizacije i dalje nema, a ni drugi klubovi nisu izašli sa svojim stavom, izuzev čelnika jednog kluba. Čak ni u tome ne bi bilo ničega lošeg, jer svako ima pravo na svoje mišljenje i stav, ali ovde je u pitanju nešto sasvim drugačije.

Naime, potpredsednik FK Partizan dr Vladimir Vuletić izašao je u javnost i Zvezdin zahtev za priznavanje šampionske titule iz 1946. godine "osporio" u 10 tačaka. Ni u tome ne bi bilo ničega čudnog, ali tu dolazimo do suštine stvari. Moramo se vratiti u nedavnu prošlost.

Priča o šampionatu 1946. započela je početkom 2017. godine. I upravo prvog dana meseca februara 2017. godine na privatnoj televiziji "TV Partizan", emitovana je 71. epizoda emisije "Partizanov vesnik". Glavni i odgovorni urednik ove emisije, koja se svakom svojom epizodom prevashodno bavi našim klubom, Željko Pantić bavio se datom temom i izneo gomilu u najmanju ruku poluistina. Pa čak i kada bi tu besedu svrstali pod kategoriju ličnog stava "umetnika", mora se primetiti da je gospodin dr Vuletić, dve godine kasnije, slavodobitnički pred medije izašao sa "bajatim" tekstom, da ne kažem plagijatom samo sa upotrebom drugačijih stilskih figura. Suština je ista i jasno je da se „čorba kuvala“ u istoj kuhinji i februara `17. i marta `18.

Ovde moram pozvati sve vas koji imate sat vremena viška u svom životu, da na internetu pronađete navedenu emisiju komšijskog vesnika i uporedite je sa nedavnim izlaganjem borca za pravdu i istinu dr Vladimira Vuletića.

Ali, krenimo redom i obradimo sve iznesene tvrdnje novonastalog plagijata:

– Tačka 1:
dr Vladimir Vuletić: U ovoj tački pominje se datum osnivanje FK Crvena zvezda i pominju se borbe na Sremskom frontu, oslobađanje zloglašnog logora Jasenovac i mečevi Crvene zvezde sa reprezentacijom Enver Hodžine Albanije.

Odgovor: Doktor Vuletić poznaje istoriju, tj. datum osnivanja FK Crvena zvezda i to je pozitivno. Međutim, u njegovom izlaganju uočava se tendencija da se datum osnivanja Crvene zvezde izlaže ruglu jer ratne strahote još nisu bile okončane. Podsetićemo vanrednog profesora pravne istorije da je Beograd oslobođen 20. oktobra 1944. godine i da se gotovo pola godine kasnije život u Beogradu vraćao u normalu koliko god je to bilo moguće. Istina jeste da su borbe na Sremskom frontu započele već 21. oktobra `44. a da je front probijen 12. aprila `45. ali niti u jednoj reči ne kazuje se da su upravo generali koji su šest meseci nakon proboja fronta formirali JSD Partizan u najvećoj meri slali srpsku decu da ginu u sremskoj ravnici. Isto tako nejasno je i pominjanje jasenovačkog stratišta u konotaciji s Crvenom zvezdom. Da ne ulazimo duboko u istoriju pomenućemo samo da su 2. odnosno 3. maja 1945. godine na mesto stradanja srpskog naroda prve ušle streljačke čete 1. bataljona 4. srpske brigade 21. srpske divizije Jugoslovenske armije.
Dr Vuletić pominje i susret Crvene zvezde sa reprezentacijom Enver Hodžine Albanije, kao prvi zvanični meč našeg kluba. Da ne ulazimo u raspravu, dovoljno je prikazati spisak susreta koje je naš klub odigrao u datom periodu, do kraja maja `45.:
04.03.1945. I Bataljon II Brigada KNOJ-a 3:0
11.03.1945. Engleska Vojna Misija 12:0
18.03.1945. Reprezentacija Skoplja 4:1
25.03.1945. Reprezentacija Beograda 3:3
28.03.1945. Albanija 11:2
01.04.1945. ŽAK (Subotica) 4:2
02.04.1945. USAOS 3:0
22.04.1945. Reprezentacija Tirane 5:2
29.04.1945. Reprezentacija Beograda 8:4
11.05.1945. Reprezentacija BiH (Sarajevo) 8:1
20.05.1945. Reprezentacija Banata 4:1
25.05.1945. Metalac (Beograd) 14:1…

– Tačke 2 i 3:
dr Vladimir Vuletić: Ističe da je po odluci FISAJ-a prvi šampionat planiran da počne 11. avgusta 1946. i da su svi okruzi morali da daju svoje predstavnike za prvo prvenstvo posleratne Jugoslavije. Navode se i učesnici takmičenja, kao i podatak da je beogradski Metalac godinu dana ranije bio šampion u istom rangu ispred Crvene zvezde.
Odgovor: Kvalifikaciona takmičenja za prvo prvenstvo Jugoslavije započela su takmičenjima u gradskim okruzima. Crvena zvezda je 30. septembra `45. startovala u Prvenstvu Beograda grupa "Dunav" i ostvarila sledeće rezultate Železničar 18:0, Sloboda 9:0, Drvodeljac 4:3, Borac 8:2, Vračar 18:0, Grafičar 10:1 i Metalac 1:1. Na završno prvenstvo Beograda plasirali su se Crvena zvezda i Metalac (današnji OFK Beograd) sa 13 bodova i ekipa Borca sa 10.
Završno prvenstvo Beograda igralo se od 17. marta do 4. maja 1946. Naš klub je postigao sledeće rezultate: Radnički 4:0, Borac 4:1, Metalac 1:1, Beograd 4:0 i Sremac 2:1. Crvena zvezda i Metalac sa devet osvojenih bodova plasirali su se na Prvenstvo NR Srbije kao proplasirane ekipe, a Metalac je zbog boljeg gol koeficijenta bio bolje plasiran. Upravo tu činjenicu Vuletić koristi kao argument da je Metalac bio šampion u istom rangu takmičenja kao i nešto kasnije Zvezda, samo se postavlja pitanje kako je Završno prvenstvo Beograda isti rang sa Prvenstvom NR Srbije.

Prvenstvo NR Srbije igralo se od 19. maja do 30. juna `46. Rezultati Crvene zvezde: Borac Čačak 1:2, Radnički Kragujevac 2:1, Jedinstvo Smederevo 8:0, Metalac Beograd 1:0 i Železničar Niš 4:1. Sa osam osvojenih bodova Crvena zvezda je postala ŠAMPION NR SRBIJE ispred niškog Železničara koji je imao šest bodova.

Ovde bi morali i da postavimo pitanje kako je FK Partizan koji je osnovan oktobra `45. proguran direktno u prvo prvensvo FNR Jugoslavije bez ijedne utakmice, a mogao je biti priključen i tokom Završnog Prvenstva Beograda, a i tokom Prvenstva NR Srbije.
 

– Tačke 4, 5 i 6:
dr Vladimir Vuletić: Ovde se dr Vuletić bavi političkim uređenjem NR Srbije i vezi sa fudbalskim takmičenjima, kao trijumfu subotičkog Spartaka na teritoriji današnje Vojvodine:
Odgovor: Po ustavu FNR Jugoslavije iz 1946. NR Srbija u svom sastavu ima AP Vojvodinu i kosovsko-metohijsku oblast, ali u novembru 1944. održano je Prvo zasedanje Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije (ASNOS) po kojem je osnovana Federalna Država Srbija, a po tom principu formirana su prvenstva Srbije i Vojvodine kao različita takmičenja istog ranga, tj. i jedno i drugo takmičenje davali su predstavnika u Prvom prvenstvu posleratne Jugoslavije. Mora se pomenuti i isti princip u tadašnjoj NR Hrvatskoj koja je za pobednika imala splitski Hajduk, a Kvarner iz Rijeke (današnja NK Rijeka) je bila pobendik oblasti Dalmacije u Hrvatskoj. Sve navedeno daje odgovor i na trijumf Spartaka na teritoriji AP Vojvodina.

– Tačka 7:
dr Vladimir Vuletić: Ovde se dr Vuletić ponovo bavi istorijskim činjenicama.
Odgovor: Većina navedenih tvrdlji dr Vuletića je već objašnjena, ali nejasno je pominjanje Blajburga. Za one koji ne znaju Operacija Blajburg se dogodila maja 1945. godine. Blajburg je pogranično mesto između današnje Slovenije i Austrije gde su pripadnici Jugoslovenske armije likvidirali veliki broj ustaških zločinaca. A možda pominjanje ove operacije ima veze sa činjenicom da su nekadašnje vedete kluba kojeg dotični sada predstavlja bili u periodu `41.-`44. članovi tzv. reprezentacije genocidne tvorevine NDH.

– Tačka 8:
dr Vladimir Vuletić: Kao i nekada Željko Pantić, dr Vuletić pominje Crvenu zvezdu kao odgovor "beogradske manguparije" na zagrebačko osnivanje Partizana. Takođe, navodi i razloge zbog kojih Partizan nije učestvovao u republičkim prevenstvima (navodi neistiniti broj učesnika) i tvrdi da je NR Srbija u prvom prvenstvu posleratne Jugoslavije imala tri predstavnika.
Odgovor: Krenimo redom. "Beogradska manguparija" nije nastala zbog Partizana, već kao odgovor na klub koji u Beogradu nije smatran beogradskim. Činjenica je da Partizan po svom osnivanju nije mogao da nađe niti igrače, niti navijače u redovima beogradske populacije, pa su i jedni i drugi "uvoženi" iz krajeva širom Jugoslavije.
Priča o "zagrebakom Partizanu" nije potekla iz Crvene zvezde već je izneo Tomislav Crnković. Svi koji ne znaju Tomislav Crnković je u serijalu "Fudbal, nogomet i još po nešto" izneo tvrdnju da je ideja o formiranju vojnog sportskog kluba proistekla u okviru 32, zagorske divizije koja je tada delovala na području Zagreba. Takođe, Tomislav Crnković je rođen u Kotoru 1929. godine. Fudbalom je počeo da se bavi u zagrebačkom HAŠK-u kod legende Ice Hitreca, a 1943. godine se pridružio partizanima. Posle rata nastupao je zagrebačke klubove Metalac i Dinamo, austrijski LASK i švajcarski Servet. Dres reprezentacije Jugoslavije oblačio je 51 put. Učestvovao je na Olimpijskim igrama 1952. i na dva Svetska prvenstva 1954. i 1958. godine. Tomislav Crnković je preminuo u Zagrebu 2009. godine.
Vuletić ističe da su u prvom prvenstvu posleratne Jugoslavije učestvovala tri kluba sa područja Srbije (pobednik okruga NR Srbija, pobednik okruga AP Vojvodina i predstavnik Jugoslovenske armije). Ovo je apsolutno netačan podatak. U prvenstvu FNR Jugoslavije za sezonu 1946/47 sa područja NR Srbije učesvovali su Crvena zvezda, Spartak Subotica, "14. Oktobar" Niš (nekadašnji Železničar) i Metalac. Ti klubovi su kroz takmičenja obezbedili plasman, dok je Partizan bio predstavnik Jugoslovenske armije i administrativnim putem uveden u takmičenje.

– Tačka 9:
dr Vladimir Vuletić: Sledi povezivanje zvezdinog zahteva sa priznavanjem titule splitskom Hajduku koju je učinio HNS. Istovremeno, podrugljivo pita zašto Zvezda ne traži i tri titule predratnog kluba SK Jugoslavija.
Odgovor: Što se tiče Hajduka i njegove titule, to je realnost koja je u Hrvatskoj učinjena.
Što se tiče predratnog kluba SK Jugoslavija, svi koji ne znaju to je najbolji beogradski predratni klub uz ekipu BSK-a. Osnovan je 1913. godine pod imenom SK Velika Srbija, a nakon Velikog rata i formiranja Kraljevine SHS, preimenovan je u SK Jugoslavija. Aprila `41. okupacijom zemlje ime kluba je bilo neprikladno za okupacione vlasti pa je klub ponovo promenio ime u SK 1913. Jasno je zašto dr Vuletić zlurado pominje vezu Crvene zvezde i SK Jugoslavije, a ne npr. SK Velika Srbija ili SK 1913. Ipak, veza između današnje Zvezde i predratnog kluba je veoma duga priča, a o njoj smo već i pisali.

– Tačka 10:
dr Vladimir Vuletić: Na kraju "tačkastog" izlaganja pominje nečasna nepočinstva u pokušaju da se dođe do šampionske titule.
Odgovor: Gospodine de Vladimire Vuletiću, kako nazivate dešavanja iz šampionata SFR Jugoslavije za sezone 1985/86 i 1986/87? Tadašnje titule koje su osvojili FK Crvena zvezda i FK Vardar Skoplje odlukama Suda udruženog radnog naroda SFR Jugoslavije dodeljene su klubu čiji ste Vi predstavnik. Da li se dičite tim trofejima i smatrate ih svojim?

Na kraju, bez obzira kakvu odluku budu donele ovlašćene službe FSS-a, mora se istina izneti u javnost i da poluistine iznešene poetkom 2017. godine od strane Željka Pantića i ove današnje, budu razotkrivene.