Možda je na početku karijere, Mileni Nikolić i ogovarao nadimak „Krauč“, koji asocira na njenu fudbalsku sličnost sa poznatim engleskim napadačem, pre svega u visini i sjajnoj igri glavom. Međutim, posmatrajući Mileninu igru u finalu Kupa Srbije, koju je začinila sa tri efektna gola, subjektivnog smo mišljenja, da bi ova sjajna devojka trebala promeniti nadimak u „Levandovski“. Reprezentativka BiH, najbolji strelac i igrač Superlige Srbije, demonstrirala je raznovrsnost kakvu upravo poseduje navedeni napadač slavnog minhenskog Bajerna. No, pođimo redom.

Ekipa ŽFK Spartak, pobednik Kupa Srbije. Foto : Spartak media

Sportski centar FSS u Staroj Pazovi, bio je domaćin finalne utakmice Kupa Srbije za žene u kojoj su se sastale, dve trenutno najkvalitetnije srpske ekipe. Spartak, već šestu godinu neprikosnoven u Srbiji i niški Mašinac, čiji uspesi zadiru duboko u istoriju ženskog fudbala na prostorima bivše Jugoslavije. Subotičanke su slovile kao favoritkinje, što su, ubedljivom pobedom, na kraju i potvrdile.
„Plave golubice“ su od prvog minuta krenule odlučno, diktirale tempo, dok su se  igračice Mašinca orjentisale na pojačanu odbranu i kontranapadima pokušavale da ugroze gol rivalki. Već nakon nekoliko minuta, mreži Nišlijki, zapretila je Milena Nikolić. Dugim koracima je prošla po levoj strani, veštim driblingom se oslobodila  svoje čuvarke, šutirala sa nekih dvadesetak metara iskosa, ali je Ana Marinković bila oprezna i sačuvala svoj gol.
Ekipu Mašinca je u 10. minutu zadesio peh, jer se nakon jednog bezazlenog duela, teže povredila Milena Trnavac. Umesto nje, u igru je ušla nedovoljno oporavljena Miljana Ivanović. Uprkos tome, mlada reprezentativka Srbije iz redova Mašinca, pokazala je, da je stručnjaci s pravom ubrajaju među najtalentovanije igračice u Srbiji. Nižeg rasta, ali izuzetno brza i spretna sa loptom, u nekoliko mahova je zapretila odbrani Spartaka, ali su Marija Ilić i Oršoja Vajda u svakom trenutku bile na visini svog zadatka.
Stvari su došle na svoje mesto nakon pola sata igre. Milena Nikolić je primila loptu na četrdeset metara od gola Mašinca, krenula polulevo i kad je došla blizu ivice šesnaesterca, šutirala levicom i pogodila donji ugao gola Nišlijki. Nešto kasnije, „golubice“ su mogle da dupliraju prednost, ali je Alegra Poljak, umesto mreže, zatresla levu stativu.
Nade ekipe Mašinca da će napraviti iznenađenje i osvojiti trofej, raspršila je na početku drugog poluvremena, fantastična Milena Nikolić. Greška u pasu fudbalerki iz Niša na sredini terena, rezultirala je oduzetom loptom, potom dubinskim pasom za Nikolićevu koja je u silovitom trku, ostavila svoju čuvarku, ušla u šesnaesterac i rutinski pogodila desni donji ugao za 2 : 0.
Osam minuta kasnije, bilo je već 3 : 0. Korner sa leve strane izvela je Marija Ilić, pogodila „u trepavicu“ Milenu Nikolić, a ova udarcem glavom sa prve stative, poslala loptu iza leđa golmana Mašinca.
Desetak minuta pre kraja utakmice, u igru je ušla Tijana Matić i već u prvom dodiru sa loptom postigla četvrti gol za Spartak. Odličan proboj po desnom boku i još bolji centaršut, Matićeva je okončala efektnim udarcem glavom, nakon čega se lopta, od stative odbila u mrežu.
Nakon poslednjeg zvižduka sudije Gordane Lazarević, usledilo je slavlje fudbalerki, članova stručnog štaba i navijača Spartaka, a potom i svečana dodela medalja i pehara za obe ekipe.

ZAKAZALA ORGANIZACIJA

Finale nacionalnog Kupa, bilo ono u muškom ili ženskom fudbalu, u svakoj zemlji je praznik i svetkovina. Nažalost, izgleda da u Srbiji još uvek preovlađuju stereotipi kada se radi o damama.
Finalna utakmica između Spartaka i Mašinca, odigrana je u Sportskom centru FSS koji je na izuzetno visokom infrastrukturnom nivou i tu nema dileme. Međutim, postavlja se nekoliko pitanja :

-Zašto je početak meča bio zakazan za 18 časova, u vreme nesnosno visokih temperatura vazduha ? Čemu služe reflektori na stadionu, ako ne da igračicama i gledaocima bude prijatnije ?
-Busamo se u grudi da želimo da vratimo veru u srpski fudbal i da ga popularišemo među mladima. Zar finale Kupa Srbije nije prava prilika za tako nešto ? Recimo, da za promenu, gledaocima u celoj Srbiji pružimo priliku da pogledaju jedan TV prenos utakmice ženskog fudbala ? Da li su nam bitnije kojekakve „Farme“, „Parovi“ i ponižavanje maloletne dece u nekim „takmičenjima“ u pevanju, od mladih, zdravih, kulturnih, lepih devojaka koje uz sve to znaju da sjajno barataju loptom ?
-Zašto organizacija pada na glupostima kao što je kašnjenje spiska gostiju za ulazak u VIP ložu ?
-Zar je tako teško i neizvodljivo postaviti jedno prodajno mesto za osvežavajuća pića na tribini ? Ne zaradi se mnogo, možda i ništa, ali su gledaoci zadovoljni.

Pitanja je mnogo, a odgovora ....???