Jedna od legendarnih igračica Radničkog sa kojom je tim iz Šumadijske prestonice ostvario najveće uspehe u istoriji kluba se posle najlepše pauze u životu jedne žene (dva porođaja) vratila na parket. Razgovor sa popularnom Kajom započinjemo pitanjem kakav je osećaj vratiti se rukometu :

- Dobar je osecaj. Baš sam se uželela rukometa, mada je ekipa sasvim drugačija nego pre 2 godine kad sam odigrala poslednju utakmicu.

Foto: Zoran Petrović

Da li si se adaptirala na tim i saigračice?

-N isam imala priliku da ih dovoljno upoznam jer sam od nedavno ponovo počela da treniram i baš kad sam ušla u ritam dogodila mi se povreda stopala zbog koje sam pauzirala 3 nedelje. Vidim da su devojke dosta mlađe od mene, osim Maje Lojpur, kojima je neophodno iskustvo i sa kojima tek treba da se uigram.

Kako ocenjuješ ovu ekipu Radničkog?

- Ekipa je dosta mlada bez prevelikog iskusva u našoj najboljoj ligi, ali mislim da ima velikog potencijala i da će, ako budu ostale u ovom sastavu i ubuduće, postizati zapažene rezultate.

Kapiten Marija Lojpur i ti bi trebale da budete okosnice ovog tima?

- Obzirom da smo se obe relativno skoro vratile sa porodiljskog odsustva, biće nam potrebno neko vreme za povratak u formu, ali mislim da svojim iskustvom možemo dosta da pomognemo ovoj mladoj ekipi.

I za kraj kako usklađuješ ulogu majke sa obavezama profesionalnog sporta?

- Iskreno rečeno da mi nije majke, baba Mike, ne bi još mogla ni da razmišljam o povratku na teren. Ona mi je desna ruka. Izuzetno mi prija malo fizičke aktivnosti, a i od sada ću imati i najslađu i najveću podršku sa tribina.