XS
SM
MD
LG

Sportisti i ljubav&seks: Voleti uvek, "postiti" katkad

Nedavni brakovi Švajnštajgera i Ane Inanović,  Ivane i Danila Anđušića, Dragutina i Biljane Topića... nešto ranije Milorada Čavića i Ivane Đerisimo, Štefi Graf i Andre Agasija, Rodžera Federera i Mirke Vavrinec...  ljubavne veze Raduljice i Veljkovićeva, Dače Ikodinovića i Majer Ognjenović, Jelene Janković i Mlađana Janovića – niti su izuzeci niti pravila da je na emotivnom/ljubavnom planu kod sportista situacija drugačija – specifičnosti doduše postoje - no u drugim profesijama.

Foto: pixabay.com

Sentimentalni život mnogih asova odvija se upravo po šemi vrlo karakterističnoj za taj soj ljudi. Malo nežnosti je potrebno i onim najuspešnijim u trenucima predaha između dva takmičenja. Nikakvo čudo onda što se sportisti mnogo brže sentimentalno vezuju (ali i "odvezuju") nego normalni smrtnici koji žive mnogo smirenijim tempom. A kada prođe sva ona euforija prve ljubavne sreće sportska zvezda shvati, da je to bio samo jedan u nizu pokušaj  da se nadoknadi ono što je bilo propušteno usled neprestanih treninga i ostalih odricanja koja sport zahteva

Danas je opšteprihvaćeno shvatanje - zasnovano i na naučnim istraživanjima  - da redovna seksualnost pozitivno deluje na postizanje vrhunskih rezultata, pa je kod sportista i sportistkinja ne treba potiskivati što nažalost još rade neki naši treneri. Žene moraju da nauče da brak sa sportistom stabilizuje, jer je u sportisti izgrađen sistem vrednosti i on nikada neće napustiti porodicu radi trenutnog zadovoljstva

Koliki je uticaj sporta u životu svakog pojedinca nije potrebno posebno naglašavati. Njegova uloga se ne iscrpljuje samo u sferi zdravlja, već je i važan činilac u razvoju pozitivne, zdrave i humane ličnosti. Sport oplemenjuje čoveka i uči ga da takmičarski duh sa sportskih borilišta primeni i u često nepravednom i surovom životu.

Svi oni koji se bave sportom imaju veliku energiju. Možete jednog sportistu poznati i na ulici po njegovom sigurnom hodu, ponašanju, optimizmu koji zrači, po miru i skladu u njegovoj duši. On je siguran da mu taj višak energije može pomoći i u životnim problemima. Kroz sport, on je naučio da mora proći sve barijere takmičenja da bi došao do vrha. Tu filozofiju on prenosi u život i stvaralaštvo. Sport stvara zdrave ličnosti, zdravu konkurenciju, usmerava ka pozitivnom, humanom. Ono što je posebno važno jeste i to što vas sport uči da podnesete i poraze. Život se ne sastoji samo od uspeha, kako mnogi misle, pa ih zato prvi poraz odvuče na dno Život je i u neuspehu i padu. Zato životni moto najvećeg broja sportista i jeste: "Čovek je jak dok se bori, a najjači je kad posle pada ustane i snažno krene napred". Zato poruka i jeste da je jedina satisfakcija za život stvaranje novih vrednosti.

Svaki sportista, pa bio i šampion, ima neku slabu tačku. Ipak, zajednička "slaba tačka" svih sportista (čast izuzecima!) su - žene. Reklo bi se ništa nenormalno, jer koji muškarac ne voli nežniji pol. Međutim, brojne avanture, sve više razvedenih zvezda, počinju da zabrinjavaju njihove trenere, menadžere, pošto se nestabilan privatni život i te kako odražava i na onaj - sportski.

Rečju, otkako je sveta tako je bilo: rađanjem velike ljubavi sve ostalo je potisnuto u drugi plan. Ostali svet kao da prestaje da postoji i zaljubljeni imaju vremena samo za svoju ljubav. Ni vrhunski sportisti nicu "pelcovani" od tog Amorovom virusa. Još gore... 

Foto: zrenjaninski.com

Psihologija voljenja

Postoje primeri, koji mogu da posluže kao dokaz za tezu da se vrhunski sport i ljubav čak isključuju? I razumljivih razloga nećemo spominjati sportiste Srbije, što ćemo i u daljem tekstu izbeći zbog razumljivih razloga - jer ipak su u pitanju emocije i privatnost a mi smo zemlja takva kakva smo - ali ćemo kao ilustraciju maločas spomenute teze  pomeniti slučajeve - recimo kada je lepa Amerikanka Dženi ušla u život Jirgena Hingsena, počeli su problemi atletskog šampiona, kada je Boris Beker svoju prvu curu Beni doveo u tim morao je iz njega da leti trener Boš! Kada je plivački as Mihael Gros upoznao Ilonu protiv je bila njegova majka i da ne nabrajamo dalje.

Ne treba se onda mnogo čuditi, što su rezultati tih super-zvezda odjednom pali. Vrhunski se sportisti, naime, kreću  u ekstremnom području bioloških dostignuća, u kome se već i najmanja kolebanja u osećanjima pozitivno ili negativno odražavaju po njih. Ali, zašto se onda u skoro svim slučajevima prvo pokazuju negativne posledice?

Čovek nije pusto ostrvo. Svako od nas živi u nekoj vrsti socijalpsihološkog kaveza. Ukoliko taj svet funkcioniše neupadljivije i bez konflikta ukoliko vas partneri manje ozbiljnije shvataju. Beker, trener Boš i menadžer  Tirijak, na primer, činili su svojevremeno jedan svojevrski trougao. Četvrta ličnost, uz to u vidu mlade devojke, izmenila je situaciju ne samo u kvalitativnom smislu, već i kvalitativno. Dvoje mladih su tada obrazovali par, koji se sve više povlačio u svoju intimu i na taj način drugi više nisu mogli da ga kontrolišu. U takvoj grupnoj konfliktnoj situaciji učesnici često i nesvesno pokušavaju da uspostave  staru ravnotežu. Obično je i uspostavljaju tako što neko mora da ode.

U ovakvim situacijama dolazi do velikih teškoća u grupnim odnosima i  u oblasti običnog života, a kamoli menadžerskoj atmosferi vrhunskog sporta. Umesto odnosa trener-sportista na scenu stupa izrazito   seksualno zajedništvo dve osobe. Time se vezuju suprotne zavisnosti, koje su u slučaju tada mladog Bekera probudile osećaje slobode i nezavisnosti nasuprot onim ranijim. Sve ovo može da zvuči  dosta paradoksalno, međutim mora odmah biti jasno da se Boris postavio prema svojoj prvoj ljubavi prevashodno kao muškarac a tek onda kao teniski šampion.

Ipak, psihologija voljenja u sportu je još zamršenija tema. Recimo, tadašnja  Grosova partnerka Ilona nije krila da je on osvojio zlatnu medalju samo da bi joj imponovao! I Beker je pokazao u jednom periodu preteranu agresivnost, dotle njemu stranu, koja sasvim sigurno opet ima neke veze sa imponovanjem. U takvim slučajevima biološki gledano radi se o tome - da se izabrani seksualni parter ubedi u nešto, da se na njega ostavi utisak. Koncentracija na cilj sportskog nadmetanja (da se pobedi) stavlja se u službu jednog sasvim ličnog životnog cilja. Pri tom su neki sportisti prepuni sebe. Toj izmeni motiva niko ne može pobeći. Iza fasade rezultata odigrava se čitav psihološki proces ponašanja.

Ali, u većini slučajeva emocionalna uzbuđenost povezana sa velikom ljubavlju nije "preporučljiva" za postizanje vrhunskih rezultata! Zbog toga većina sportskih menadžera i trenera nema mnogo razumevanja za ljubavne jade svojih pulena.

Foto: pixabay.com

Seks – naravno

Jedan od neprikosnovenih pravila života sportista su višednevni karantini pred važne mečeve i takmičenja. Treneri, ali i lekari koji se brinu o njihovom zdravlju, jednodušni su u tvrdnji da se tako čuva njihova energija i kondicija. Seks bi, po njima, ‘’pojeo’’ snagu koja im je potrebna u sportskoj areni.

Čitava armiju naučnika – psihologa, psihijatara i endokrinologa, tvrdi sasvim suprotno: seks je potreban doping za postizanje dobrih sportskih rezultata.

Seks stimuliše proizvodnju testosterona, a jedan od efekata ovog hormona je i pojačavanje agresivnosti koja je sportistima neophodna u akciji. Italijanski endokrinolozi su pratili nivo testosterona sportista u karantinima i utvrdili da tromesečna seksualna apstinencija određenog čoveka smanjuje nivo ovog hormona do nivoa primerenog dečacima.

Ni teorija da seks slabi mišiće i smanjuje energiju organizma nije tačna. Preciznim merenjima utvrđeno je da se tokom seksualnog čina izgubi taman toliko energije koliko je potrebno da se peške uspinje stepenicama do drugog sprata. U istoj srazmeri i mišići su aktivni: ne samo da ne gube snagu, naprotiv – jačaju.

Kada je o duši reč, dugotrajno lišavanje sportista prisustva žene koju voli i bliskosti sa njom rađa anksioznost, mrzovolju, apatiju... A kada pati duša, pati i telo, ma kako nabildovano bilo. Dok se sportski treneri i lekari spore sa svojim kolegama, istrajavajući u zaključavanju svojih pulena u hotelske sobe, sportisti su sve ‘’nedisciplinovaniji’ – po cenu kazni beže u ženske zagrljaje.

Na predposlednjem Svetskom prvenstvu u fudbalu – poslednje je bilo i suviše skoro da bi spominjali iskustva s njega - mnogo se diskutovalo na temu "da li seks škodi fudbalerima za vreme takmičenja ili ih motiviše". Selektori nacionalnih ekipa su se podelili više po ličnom afinitetu a manje na osnovu stvarnih naučnih činjenica. Dvojica najmlađih selektora - Amerikanac Stiv Sampson i Englez Glen Hodi, odmah su stali u zaštitu seksa i igrača, tvrdeći da on ne može imati nikakvo štetno dejstvo na  mlade sportiste.  Periodično prisustvo žena i devojaka fudbalera je poželjno, smatra Englez Hodl, ne samo zbog "golog seksa". Takve posete imaju i više značenje, jer se igrači na taj način emotivno prazne.

Drugi selektori, nećemo toj  nešto starijoj gospodi pominjati imena, davali su odgovore u stilu "seks volimo i rado ga se sećamo" - čime su na duhovit način izrazili svoj stav prema toj zabavi, ne samo sebe već i svojih pulena.

Supruge i   verenice - (ne)poželjne!

Sasvim je drugačija situacija sa seksualnošću. Nema danas trenera koji govori o nekakvoj seksualnoj apstinenciji u bukvalnom smislu. Radi se samo o tome da se seksualnost nekako kontroliše. Kada su pre mnogo godina uvedeni takozvani karantini za fudbalere - u stvari samo kasarnski način života u hotelu - javila su se dva osnovna problema: dan uoči utakmice igrači nisu mogli svojim kućama i tako su se pred svaku utakmicu uzdržavali od seksa najmanje 30 sati! Na to je prvi reagovao nekada slavni, danas već pokojni Džordž Best ustvrdivši, da golove može da daje samo ako je prethodnu noć proveo kod prijateljice!

Ovakve predrasude su i danas tu i tamo prisutne. Setimo se samo primera rasplamsalih diskusija u mnogim fudbalskim savezima i javnosti   da li da sa fudbalerima nekih reprezentacija na SP putuju i njihove supruge. Danas je opšteprihvaćeno shvatanje - zasnovano i na naučnim istraživanjima  - da redovna seksualnost pozitivno deluje na postizanje vrhunskih rezultata. Međutim, pretpostavka za tako nešto je, da u igri nije prisutna i prevelika doza emocionalnog naboja, koja može da pokoleba ukupnu socijal-psihoilošku situaciju. Zbog toga je kod nekih sportskih timova uvreženo zlatno pravilo: Za vreme olimpijskih igara i svetskih prvenstava supruge i verenice nisu poželjne, ali  ne ni suvišne, jer pravi profesionalci znaju šta, kako, kada i koliko čega činiti a da im ne šteti!

Poznato je, da su  se sličnim problemima već niz gopdina bavili sovjetski, nemački i američki naučnici. Fric Šteme, profesor psihologije na Univerzitetu Bremen, daje odrečan odgovor. Po njemu, jednostavno niko ne može bilo kom vrhunskom sportisti oduzeti pravo na posedovanje ljudskih problema. Oni treba sami da ih savlađuju. U svakom slučaju može im se pnuditi pomoć kada su zaljubljeni, obožavani ili ostavljeni. Dakle, oni su najdirektnije ugroženi. Imali su puno sreće ako nalete na ženu koja će im pomoći da se pravilno postave prema sebi i okolini. I kada prvo primete da su zaista srećni, znaju i da zanemare trening, a neki put radost sportskih dostignuća. To je često ljudska dilema između ljubavi i sportskih rezultata...

 (Ne)versto u braku

Kad je u pitanju tema neverstvo u braku prvo treba reći da pravi sportista shvata da je iza njegovih uspeha veliki rad i odricanje. On ima svoj cilj i nikada ga neće ostaviti zbog jedne noći zadovoljstva. Pravi sportista nikada neće ostaviti trening, utakmicu, drugove zbog neke primamljive prilike na koju naleti. To bi žene trebalo da znaju i umesto da sprečavaju muževima odlazak na treninge one treba da ih podstiču na to. Jer, ako sportista svaki dan trenira, provodi vreme sa svojom porodicom i može da se bavi još nečim, gde je to vreme za vanbračne veze i skitanje po kafanama? Žene moraju da nauče da je brak sa sportistom stabilniji, jer je u njemu izgrađen sistem vrednosti i on nikada neće napustiti porodicu radi trenutnog zadovoljstva.

Muhamed Ali i njegovi brojni vanbračni izleti i te kako su znali da se odraze na njegovu sportsku formu. Ovaj i njemu slične primere  izučavao je  profesor Kurt Biner sa Instituta za socijalnu i preventivnu medicinu Univerziteta u Cirihu. Ređa tako profesor Biner bezbrojne neuspele brakove sportskih zvezda i onih koji brinu o njima. Zašto je to tako? Po švajcarskom naučniku, većina čuvenih sportista obavezno (često i svakodnevno) upražnjava i jednu "nesportsku" disciplinu zvanu - vanbračni izlet. Izlet, sa koga često nema povratka u bračnu luku i relativni mir koji ona pruža prezauzetom i pretreniranom profesionalcu. Sve one i ne treba mnogo da čudi, zaključuje Biner, kada pobednike svuda i uvek progone  buljuci obožavateljki.

Sentimentalni život mnogih asova odvija se upravo po šemi vrlo karakterističnoj za taj soj ljudi. Malo nežnosti je potrebno i onim najuspešnijim u trenucima predaha između dva takmičenja. Nikakvo čudo onda, tvrdi Briner, što se sportisti mnogo brže sentimentalno vezuju (ali i "odvezuju") nego normalni smrtnici koji žive mnogo smirenijim tempom. A kada prođe sva ona euforija prve ljubavne sreće sportska zvezda shvati, da je to bio samo jedan u nizu pokušaj  da se nadoknadi ono što je bilo propušteno usled neprestanih treninga i ostalih odricanja koja sport zahteva. Biner tu navodi primere starije garde (Ali i Borg, recimo) i mlađe - Tajsona.

Po Brineru i menadžeri i treneri mnogih poznatih sportista nose na sevesti njihove neuspele ljubavi. Naime, po njihovom diktatu - a sve zbog tobož sređenog života - njihovi puleni često prerano uleću u bračne vode, koje su unapred osuđene na neuspeh (Briner ovde kao karakterističan navodi slučaj neuspele bračne veze slavnih istočnonemačkih plivača Kornelije Ender i Rolanda Mateusa). Mnogi su se sportisti premladi venčali verujući da će im to doneti određeno spokojstvo u privatnom životu, a samim tim i još veći uspeh na sportskom planu (ovo važi i za neke naše profesionalce). Ali "kolo sreće se okreće", upozorava Briner.

Obično sve počinje dolaskom talentovane zvezdice iz provincije u veliki grad i veliki klub. Sa sportistom obično dolazi u vidu supruge i njegova ljubav iz mladosti. Tek onda mladi (ali već i dovoljno slavni) čovek otkriva kako je svet i suviše veliki i da osim šutiranja lopte postoje i druga zadovoljstva. Nikakvo čudo onda, što ubrzo po dolasku u novu sredinu dolazi i do raskida sa starim ljubavima i uletanja u nove avanture.

Sportski supermeni padaju na šarm suprotnog pola, ali tome se ne treba pretarano čuditi. Jer,  prema Binerovoj studiji sportisti su van kuće isto toliko (ne)verni kao i ostali muškarci koje ne muši sportska slava...

Sportisti i seks

Dok su sportisti stalno pod prismotrom raznih klupskih "špijuna", koji imaju zaduženje da stalno vode računa o njihovom doziranom seksualnom životu, dotle je kod sportistkinja situacija nešto drugačija: apstinencija od seksa tema je o kojoj ređe razgovaraju sa trenerom i klupskim rukovodstvom, a uvreženo je i mišljenje da njima seks pred i za vreme velikih takmičenjima više škori no muškarcima. Vrhubski rezultat može da im ugrozi ciklus, trudnoća, rođenje, dojenje... da li i seks?

Znajući da ćemo sagovornice na ovu temu teško naći, i u želji da mogućih neprijatnosti lišimo i sebe i sagovornice, generalni sud na tu temu smo dobili od jedne bivše sportistkinje, danas intelektualke srednjih godina na relativno visokoj funkciji, naravno uz obećanje da joj nećemo pominjati ime:

- Prvo, u moje vreme to uopšte nije bila aktuelna tema za priču, a seks je je od uvek bio, jeste i biće aktuelan. Niko se od trenera nije interesovao o našem seksualnom životu, čak ni u šali. Igrala sam sa tinejdžerkama, studentkinjama i udatim ženama i nikada se ničija dobra ili loša igra nije vezivala za seks - što znači da niko nije ni pomišljao da tu postoji neka međuzavisnost. Takođe, niko nam nikada nije rekao da se  pred utakmice uzdržimo od seksa niti smo mi mislile da sav višak energije treba potrošiti na seks. Bilo je nekih kraćih karantina pred važne mečeve, ali ne radi seksualne apstinencije već odmora, koncentracije i motivacije radi.

A ono što vam mogu reći kao zrela žena i lekar je da potpuno seksualno zadovoljstvo  može samo koristiti - svima pa i sportistima. Zato smatram da sportistkinje ne treba sputavati u njihovom intimnom životu jer to može rezultirati razdražljivošću, gubitkom  koncentracije, nervozom...

Citirana spotristkinja nas je za razgovor na ovu temu uputila   na dr Vladislava Tabora, lekara koji se   bavi ovim fenomenom u sportu:

-  Vrhunske sportistkinje su isto što i vrhunski sportisti u psihološkom smislu - kolosi. Zato oni to moraju da busu i u svojoj polnosti. E, sad, sportistkinje su u tom pogledu disciplinovanije, one su u stanju da više ojačaju svoju volju i upornost i da "poste" kada je to potrebno u korist sporta kojim se bave. Mada, lično mislim da je takvih trenutaka malo. Seks može samo da bude stimulans i za vrhunske rezultate u sportu. Pogrešno je mišljenje nekih trenera da se višak energije koji je "određen" za seks može "upotrebiti" na terenu - kaže dr Tabora.

Ipak, imamo i mišljenje o seksu Nemice Katje Zajcinger, do pre neku godinu vodeće smučarke sveta:

- Pogrešno je mišljenje da sportski napori otupljuju ženinu potrebu za seksom. Šta više smatram da je pojačavaju. Posle silaska sa staze moji nervi su napeti. Tada sam vrlo spremna na ljubav...

Konačno, jedna izjava o odnosu trenera i sportistkinja. Dala ju je legendarna sovjetska gimnastičarka Olga Korbut  koja je na Olimpijadi u Minhenu 1972.  osvojila tri zlatne medalje:

- Istina je da mnoge gimnastičarke nisu bile samo "sportske mašine" već i seksualni robovi svojim trenerima. Ja sam bila jedna od njih... Bila sam obično dete bez ikakvog životnog iskustva, potpuno zavisna od mog trenera...

Sportski brakovi

Sportisti se susreću na takmičenjima gde u trenucima slave, zbog ostvarene pobede, dolazi do njihovog zbilžavanja. Kao i kod drugih, i kod sportista ljubav je osnova braka. Ona je najači faktor koji povezuje, obogaćuje i vaspitava ljude. Brak iz ljubavi ima izuzetnu perspektivu. Drugi osnov za brak je interes i on nije dugovečan. Zato ćete i naći vrlo malo sportista koji ulaze u brak zbog interesa. Oni znaju da im je radni vek kratak, da slava i novac brzo prolaze i ako nema nešto čvršće što ih spaja, njihova veza će doći u ozbiljnu krizu.

Kad sportista uđe u brak, nastaju i prvi problemi, ko ostaje kod kuće, da li roditi dete, itd. Još jedan savet stručnjaka, ovoga puta lekara, glasi: dete treba rodiri!

Po čemu se sportista razlikuje od ostalih i koliki je njegov značaj u pojedinim oblastima života, posebno braku, jedno je od najinteresantnijih pitanja koje interesuje suprotan pol, ali ništa manje ni one kojima je to profesionalna sfera - psihologe, sociologe i pedagoge. Sublimirana iskustva na svim ovim poljima, pokazala su jednu izuzetnu pozitivnost, gotovo imponujuću! Po njoj, sportisti su šampioni i izvan terena! U prilog tome idu i brojne naučne analize, pune životnih primera i iz najveće privatnosti sportista, pa ih ovom prilikom vredi i analizirati i tako doći do "faktora" uspeha. Faktori uspeha, to odmah treba reći, nisu nikakva "tabu" tema, ali "tajna" brižljivo čuvana od drugih - već rezultat velikog i napornog rada koji je sportista uložio. On je uspeo da na takav način prvo pobedi sebe, da bi tek potom pobeđivao i druge!

Sportista je vrlo odan klubu čiji je član, svojoj zemlji, porodici, ženi i deci. Znači, kroz sport se izgrađuje osećaj pripadnosti. Zbog viška energije sportista može na emotivnmo-seksualnom planu znatno više da pruži. Samo emotivno i energetski bogata ličnost ima šta da da. Određena sigurnost kojom zrače, sklad tela, koordinacija pokreta, snalažljivost, plene i privllače svaku ženu. Ali, tu postoji opasnost: ako je problematična veza bila kratka, pa žena nije uspela da uvidi sve dimenzije uspešnog sportiste, može biti iznenađenja njegovim stalnim putovanjima i obavezama prema klubu. Znači, sutuacija se ne menja, dok se zabavljaju imponuje joj njegova slava i popularnost, ali se u braku javlja posesivnost, ona želi muža uz sebe i za sebe. Počinje da uviđa da on ima dve ljubavi: prema sportu, koja je ogromna i kao svaka ljubav traži žrtve i prema njoj. Pametne žene koje to shvate nastaviće da mu pomažu, da mu budu potpora i takvi sportisti mogu mnogo više da pruže. Naravno, važi i obrnuta situacija: sa sebičnim, ljubomornim muževima koji počinju da sumnjaju u svakog i postaju kočnica uspeha svoje žene. Savet psihologa u ovom slučaju je sledeći: dok se sportista ne uveri da ga budući životni saputnik razume, da mu može biti potpora za dalje uspehe, bolje da ne ulazi u ozbiljniju vezu i brak.

Deca sportista

Ako je čovek običan i misli samo na svoje rezultate, ili se oda porocima, i dete će krenuti stranputicom. Zajednički imenitelj mišljenja najvećeg broja autora u ovoj oblasti je da je za društvo važnije da dobije jednog pravog čoveka, nego vrhunski rezultat oba roditelja! A ako se još uspe da se uz vrhunski rezultat ne zanemare i svoja deca, onda su tu ljudi postigli mnogo više od onih čija su deca rasla u senci velikog oca i postala problem društva. Postoje pozitivni primeri kada roditelji vode svoju decu na treninge i utakmice i time stvaraju jedan pozitivan efekat: dete je kao akumulator, što ga više punite ljubavlju ono više zrači kasnije kao ličnost! U jednom delu života kod deteta se javlja identifikacija uglavnom sa ocem, a jedna stara izreka kaže: "Da bih se izjednačio sa ocem, ja moram da ga nadmašim u rezultatima". To je ujedno i izazov za svako dete. A nema većeg zadovoljstva, nego kad vas dete nadmaši u sportskim rezultatima.