Kapiten RK Radnički 1964 Jovan Bogićević po mnogo čemu je svojstven ne samo u rukometnom,već i u širem smislu te reči.Dobroćudni džin između stativa,večito nasmejan i omiljen među saigračima,uvek spreman da svakom od njih priđe na pravi način. Skroman po prirodi, dugo se nećkao da ga predstavimo široj sportskoj javnosti na ovakav način.

- Rukomet sam počeo da treniram u trećem razredu OŠ „Vuk Stefanović Karadžić“ ,ali sam već posle godinu dana prestao sa treninzima. Preokret je nastao u osmom razredu kada je školski tim ostao bez golmana. Na poziv pokojnog Bobana Vasovića, izuzetnog čoveka i trenera kome dugujem veliku zahvalnost za sve što je učinio za mene,priključio sam se ekipi i shvatio da će rukomet postati neizostavni deo mog života.

Nedugo nakon toga usledio je poziv RK Radnički.

- Kao veoma mlad,sa 15 godina sam se priključio prvom timu i u tom trenutku je ta činjenica bila ostvarenje svih dečačkih snova.Za prvi tim sam debitovao sa nepunih 17 godina i taj dan ću pamtiti kao jedan od najsrećnijih u životu

Uporedo sa karijerom teklo je i školovanje.

- Upisao sam specijalno matematičko odeljenje Prve kragujevačke Gimnazije i taj period školovanja i sazrevanja smatram ključnim u životu.Dugo sam bio na prekretnici i vagao da li da se posvetim sportu ili školovanju i na kraju odlučio da se oprobam na oba koloseka istovremeno.I nisam pogrešio.

Foto: R´64 Media Team

Usledila je nova stranica života.

- Upisao sam mašinski fakultet i završio u roku kao jedan od najboljih studenata generacije 2011.te godine.Rešio sam da uporedo sa karijerom nastavim školovanje na master studijama koje sam priveo kraju 2013-te sa ocenom 9,94 i tako dokazao prvenstveno sebi da obrazovanje i karijera vrhunskog sportiste mogu zajedno.

Oktobra 2013-te se zaposlio i upisao doktorske studije.

- Radim u kompaniji JUGOIMPORT-SDPR kao konstruktor u projektnom birou.Radim posao koji volim i za koji sam se školovao,a to je vrlo bitna stvar u životu.Dobrom organizacijom vremena i obaveza sve se može postići i uskladiti.Nije mi teško,podjednaki su mi prioriteti porodica,posao i najbitnija sporedna stvar u životu-rukomet.

Pesma kaže „Jedan poziv menja sve“.A taj poziv je usledio leta 2016.te nakon višegodšnje rukometne pečalbe.

- Upravo tako.I taj dan ću dugo pamtiti.Rukovodstvo novoformiranog kluba „Radnički 1964“ mi je ukazalo veliku čast i obavezu da budem predvodnik  jedne nove generacije rukometaša u želji da ispišemo nove stranice rukometa u Kragujevcu.Ponosan sam što sam kapiten ovog tima,ponosan na momke koje predvodim,ponosan na činjenicu što više od polovine njih ima fakultetske diplome a ostali studiraju ili završavaju srednju školu.Prvenstveno sam ponosan što su kvalitetni ljudi jer samo tako i uz sjajnu atmosferu koja vlada u klubu možemo doći do zacrtanih ciljeva što smo i dokazali u prvoj takmičarskoj sezoni.

Nedavno je uplovio i u bračne vode.

- U braku sam sa Ivanom. Pruža mi podršku u svemu što radim i ima puno razumevanja za sva moja odsustvovanja zbog treninga i utakmica, jer zna da je to ono što me ispunjava. Da nije tako,teško da bih uspeo sve ovo da postignem u životu i karijeri.

Planira da brani sve dok je potreban klubu.

- Želja mi je da aktivno igram sve dok trener i uprava smatraju da je potrebno i da sam sposoban da pomognem ekipi a po završetku karijere bih voleo da ostanem u klubu i svojim iskustvom pomognem u stvaranju i kreiranju brenda Radničkog i izvan granica naše zemlje – zaklučio je popularni Jova.

Jovan Bogićević je rođen 13.septembra 1989.te u Kragujevcu i sa nepunih 29 godina njegova bogata životna priča je pravi primer generacijama sportista koji nadolaze.