Postoje ljudi koji prkose ustaljenim normama i malograđanštini, koja sa podsmehom i čuđenjem gleda na sve ono što se ne uklapa u njihovo viđenje sveta. To su osobe koji beskompromisno slede svoje snove, razbijaju tabue i menjaju svet. Među takve osobe spada i Marina Višnjić, fudbalski sudija iz Kragujevca, vlasnica FIFA licence i neko koga uskoro možete očekivati u ulozi delioca pravde na najznačajnijim domaćim i evropskim takmičenjima.

Foto: Prvatna arhiva Marine Višnjić

Na prvi pogled, Marinu biste lako mogli zamisliti kao neko TV lice, PR-a ugledne firme ili perspektivnu filmsku glumicu. Međutim, ona nije obična devojka koja bi se uklapala u jeftine stereotipe zasnovane na izgledu, već neko ko uporno sledi svoje snove, a oni su od početka vezani za fudbalsku igru.

Sa čarobnom „bubamarom“ Marina se susrela još kao devojčica i od tada, pa do danas, nije je ispuštala iz svog vidokruga. Fudbal je postao njena opsesija, njena strast, a kada je poželela da se oproba u suđenju utakmica, njen životni put bio je predodređen.

– Fudbal sam zavolela od malih nogu, igrajući sa braćom i dečacima u naselju i u školskom dvorištu. Fudbalska igra bila mi je privlačna, tako da sam odlučila da se aktivno uključim i treniram. Nakon osmogodišnjeg igranja fudbala, imala sam želju da se oprobam i u suđenju fudbalskih utakmica. Samoinicijativno sam odlučila da se prijavim i 2007. godine završila sam školu za fudbalskog sudiju u Kragujevcu. Suđenje mi je bilo interesantnije od igranja, tako da sam 2008. godine aktivno počela da sudim fudbalske utakmice.

Očekivano, Marinina odluka da se posveti sudijskom pozivu naišla je na različite reakcije okoline. Najbliži su je podržavali, neki smatrali to za prolazni hir, ali je tada ponovo do izražaja došla njena upornost, ona osobina koja razdvaja uspešne ljude od mediokriteta. Veliku podršku imala je i u ljudima iz organizacije sudija pri Fudbalskom savezu grada Kragujevca.

– Od prijatelja i porodice, a posebno mame, oduvek sam imala podršku. Možda su u početku to shvatali kao prolazni hir, ali sam bila uporna da ostvarim svoje ciljeve. Takođe, imala sam veliku podršku od organizacije sudija FSGKG, koja kontinuirano radi na edukaciji sudija. Prve korake u suđenju naučila sam od bivših saveznih sudija Dobrivoja Srećkovića, kod koga sam i završila školu za fudbalskog sudiju, i Radomira Ćirilovića.

Foto: Prvatna arhiva Marine Višnjić

Najvažnija stvar za svakog fudbalskog sudiju je autoritet, koji je jako teško steći, posebno kada ste žena u okruženju muškaraca. Ipak, Marina je poznavanjem propisa, osećajem za igru, donošenjem pravednih odluka, ali i iskustvom koje se stiče suđenjem utakmica, vremenom uspela da savlada i ovu važnu prepreku.

– Autoritet je jedna od presudnih karakteristika za ovaj poziv. Svakako da je u početku bilo teže, ali vremenom kroz iskustvo i samopouzdanje dosta je jednostavnije. Trudim se da uvek donesem dobru odluku, a samim tim je lakše nametnuti autoritet. 

Dok se kod nas još uvek doživljiva kao senzacija da osoba ženskog pola sudi neku fudbalsku utakmicu, u Evropi je to već ustaljena praksa. Da li će konačno doći vreme da se taj stav naše fudbalske publike konačno promeni?

– Ženski fudbal, a i suđenje postaju sve više popularni. Još uvek je kod naše publike iznenađenje kada vide da žensko sudi utakmicu. S obzirom da se sve veći broj devojaka uključuje u suđenje fudbalskih utakmica, taj stav polako počinje da se menja i ja se nadam da će u budućnosti i kod nas to biti sasvim normalno.

Marina je dugo godina aktivno igrala fudbal, najviše u kragujevačkoj Šumadiji 1903, u kojoj je provela čak pet sezona, a jednu sezonu nastupala je i za kruševački Napredak. Ipak, nikada nije zažalila što se posvetila sudijskom pozivu umesto igračke karijere.

– Ni u jednom trenutku nisam se pokajala zbog te odluke. Mislim da je suđenje bio pravi izbor. U ovom pozivu zaista uživam i trudim se da pružim svoj maksimum.

Zajedno sa kolegom i sugrađaninom Bojanom Nikolićem, Marina Višnjić je jedini kragujevački sudija sa znakom FIFA internacionalca. Ona već pet godina deli pravdu na utakmicama Srpske lige Zapad i ženske Super lige Srbije, a u bliskoj budućnosti možemo očekivati Marinino ime i na listi sudija muške Super lige.

– Verujem da je želja svakog sudije da stigne do najvišeg stepena takmičenja. Svakako bih volela da jednog dana dobijem šansu da sudim utakmicu Super lige za muškarce.

Pored profesionalnog rada, Marina nesebično prenosi svoje znanje i iskustvo polaznicima škole za fudbalske sudije, koja funkcioniše pri Fudbalskom savezu grada Kragujevca. Ona je, zajedno sa kolegom Nikolićem, ujedno i zaštitno lice ove škole.

– Skoro je završena škola za fudbalske sudije gde je bilo 22 kandidata i od toga tri devojke. Stručno-strukovna organizacija sudija Fudbalskog saveza grada Kragujevca trenutno organizuje novu školu za fudbalske sudije, pa bih ovu priliku iskoristila da pozovem sve devojke i dečake koji su zainteresovani i kojima je ovaj poziv interesantan da se prijave.

Ambiciozna po prirodi, Marina je pored suđenja utakmica uspela da završi i Ekonomski fakultet u Kragujevcu.

– Imam u planu da upišem master studije, a nadam se da ću pored suđenja uspeti da nađem posao sa kojim mogu uskladiti sve obaveze.

Marina je u dugoj emotivnoj vezi sa kolegom sudijom Markom Živkovićem, koji takođe deli pravdu na utakmicama Srpske lige Zapad. Pitali smo našu sagovornicu ko je u njihovoj vezi glavni, a ko pomoćni sudija.

– Mislim da je u vezi najbitnije da postoji dobra komunikacija, razumevanje i podrška.

Za kraj, Marina Višnjić ima poruku za sve devojke koje u dubini duše žele da se bave ovim pozivom, ali nemaju dovoljno samopouzdanja ili se plaše reakcije okoline.

– Najbitnije je raditi ono što voliš, bez obzira da li neko ima predrasuda prema tome. Biti uporan i istrajan i težiti ka svojim ciljevima.