XS
SM
MD
LG
Olimpijski vremeplov (5): Seul 1988, Barselona 1992, Atlanta 1996. i Sidnej 2000.

Seul 1988.

TERMIN: 17. septembar – 2. oktobar 1988.

UČESNIKA: 8.391 olimpijac (2.194 žena i 6.197 muškaraca). Ukupno 159 zemalja. Volontera: 27.221. Novinara: 11.331 (4.978 štampa i 6.353 elektronski mediji).

SPORTOVA: 25 sa 237 disciplina.

SVEČANO OTVARANjE: 24. olimpijske igre modernog doba otvorio je predsednik Južne Koreje Roh Tae Vu.

OLIMPIJSKA ZAKLETVA: Hur Jae (košarka) i Son Mi Fa (fudbal) – u ime sportista i Li Hak Rae (džudo), u ime sudija i zvaničnika.

BILANS MEDALjA: SSSR 132 (55 – 31 – 46), Nemačka DR 102 (37 – 35 – 30), SAD 94 (36 – 31 – 27). Jugoslavija je osvojila 12 medalja (3 – 4- -5) drugi put – dvocifreno i zauzela 16. mesto u konkurenciji 52 nacije koje su osvajale trofeje.

PRVI PUT: Jugoslovenski strelci okitili su se prvi put medaljama i to sa dve zlatne (Jasna Šekarić – vazdušni pištolj i Goran Maksimović (vazdušna puška) i bronzom (Jasna Šekarić, MK sport pištolj).

Zlatnu medalju osvojili su i vaterpolisti.

Prvi put stoni tenis je osvojio medalje: Ilije Lupulesku i Zoran Primorac su u paru postali olimpijski vicešampioni, a ženski par Jasna Fazlić i Gordana Perkučin se okitio bronzom. Srebrne medalje osvojili su uz stonoteniski muški par i košarkaši, rvač slobodnim stilom Šaban Trestena (52 kg) i ženska košarkaška reprezentacija, dok su se bronzama okitili, uz Jasnu Šekarić i ženski stonoteniski par, i dvojac bez (Prešern, Mujkić) i bokser Damir Škaro (82 kg).

Prvi put učestvovali su i profesionalci na OI. Vrata su im bila otvorena na teniskom turniru.

Prvi put reprizirano je svečano otvaranje, posle šest dana.

Prvu pobedu na teniskom turniru u Seulu zabeležio je naš Slobodan Živojinović koji je savladao Kristensena iz Danske. Tenis se vratio na program posle Pariza 1924.

Prvi put od Rima 1960. naši rvači nisu osvojili medalju.

Prvi put olimpijski šampion na 100 m koji je stazu pretrčao za 9,79 je diskvalifikovan. Kanađanin Ben Džonson je bio dopingovan pa je titula pripala Karlu Luisu (9,92). Ovo je bila i trka koja će ostati upisana u u istoriji atletike jer su četvorica prvoplasiranih imala vreme bolje od 10 sekundi (Kristi 9,97 i K. Smit 9,99). Džonson je kažnjen dvogodišnjom zabranom takmičenja, ali kada se vratio ponovo je "pao" i zauvek je isključen iz sporta.

Šveđanka Kerstin Palm je postala prva žena koja je učestvovala na sedam mačevalačkih olimpijskih turnira.

Peter Sisenbaher (Austrija) i Hitoši Saito (Japan) postali su prvi džudisti koji su odbranili svoje titule.

JUNACI IGARA: Amerikanac Mat Bjondi je u plivanju osvojio sedam medalja od toga pet zlatnih.

Plivačica, 22 – godišnja Kirsten Oto (Nemačka DR) je pobedila u šest trka: 100 kraul, u štafeti 4 puta 100, kraul, na 100 leđno, na 100 beterflaj, u štafeti 4 puta 100 mešovito i na 50 kraul, disciplini koja je prvi put uvedena u Seulu. Ona je i prva sportistkinja koja je osvojila šest zlatnih medalja na igrama.

Karl Luis je posle diskvalifikacije Džonsona, odbranio zlato iz Los Anđelesa na 100 m i potom i zlato u skoku u dalj.

Amerikanka Florens Grifit Džojner je osvojila tri zlatne medalje. U trci na 100 m je zaveležila vreme uz vetar 10,54, na 200 metara još nedostižan svetski rekord od 21,34 i dala doprinos pobedi američke štafete 4 puta 100 m (41,98).U Los Anđelesu 1984. je bila druga na 200. Njena zaova Džeki Džojner Kersi pobedila je u petoboju i skoku u dalj.

Američki skakač u vodu Greg Luganis odbranio je titule sa daske i tornja iz Los Anđelesa u – Seulu. U skokovima sa daske u kvalifikacijama udario je glavom u dasku, ali je sam isplivao iz bazena. Odbio je da ode u bolnicu i posle 35 minuta skočio i dobio najveću ocenu. Potom je otišao u bolnicu gde su mu stavili pet kopči. Sutradan u finalu je ubedljivo pobedio.

KURIOZITETI: Prvu u jedinu zlatnu olimpijsku medalju, u Seulu je osvojio Sergej Bubka, legendarni skakač motkom iz SSSR. Preskočio je 5,90 m u trećem pokušaju. Do tog trenutka, obarao je devet rekorda na otvorenom i osvojio dve svetske titule 1983. i 1987. Potom je oborio još 36 svetskih rekorda na otvorenom i u zatvorenom.

Predsednik NOK Koreje, Kim Čong Ha podneo je ostavku zbog velikog skandala na bokserskom turniru. Posle diskvalifikacije domaćeg boksera Bjung Džong Ila u meču sa bugrskim bantamašem Aleksandom Hristovim (sudija Keit Voker sa Novog Zelanda je ispravno postupio jer je domaći bokser neprestano nasrtao glavom), domaćini su uleteli u ring, napali Vokera i predsednika sudijskog žirija Bugarina Emila Žečeva. Tuča je potrajala dok se nije umešala policija, a kada se gužva raščistila, na ringu je ostao Bjun Džong Il. Sedeo je 35 minuta u protestu a potom još 67 minuta na stolici koju mu je neko dodao. Epilog je bila diskvalifkacija pet bokserskih zvaničnika Južne Koreje, ostavka predsednika NOK Koreje i zvanično izvinjenje vladi Novog Zelanda.

JUGOSLAVIJA: Učestvovala je sa 155 sportista (117 muškaraca i 38 žena – rekordan broj učesnica do tada) u 17 sportova (rekord, kao u los Anđelesu): atletika (m i ž), košarka (m i ž), boks, kajak kanu, biciklizam, fudbal, gimnastika (m i ž), rukomet (m i ž), džudo, veslanje, streljaštvo (m i ž), plivanje (m i ž), stoni tenis (m i ž), tenis (m i ž), vaterpolo, rvanje i jedrenje. Debitovali su, veoma usšeno stonoteniseri kao i teniseri.

JEDNA od najimpresivnijih figura svetskog plivanja, Vladimir Saljnikov (SSSR) blistavu karijeru počeo je u –Moskvi. Saljnikov je na 1.500 metara osvojio zlato sa svetskim rekordom 14:58,27 i postao prvi čovek koju je ovu distancu preplivao ispod 15 minuta. Pobedio je još na 400 karul, i u štafeti 4 puta 200 kraul. Između 1977. i 1986. zabeležio je 61 uzastopnu pobedu na 1.500 kraul i pliva četiri puta ispod 15 minuta. Zbog bojkota SSSR preskočio je Los Anđeles 1984. a u Seul 1988. je otišao posle intervencije ministra sporta SSSD da bi i tamo pobedio. Imao je 28 godina i tako je postao najstariji olimpijski šampion u plivanju u poslednjih 56 godina. Kada je oko 23,30 posle iscrpljujućih intervjua, ušao u restoran u olimpijskom selu, u njemu je bilo oko 250 sportista i trenera. Svi su ustali i ovacijama pozdravili velikog Vladimira.

 

Iz brzog klizanja u biciklizam

NEMICA Kirsten Luding Rotenburger (NDR) u februaru 1988. je na zimskim Olimpijskim igrama u Kalgariju osvojila u brzom klizanju zlato i srebro. U Seulu, učestvovala je u novoj disciplini za žene na pisti – biciklističkom sprintu. Osvojila je srebrnu medalju. Postala je i ostala (pošto su se od 1992. igre rezdvojile, naredne zimske bile su 1994. a letnje 1996.) jedina takmičarka koja je u istoj godini osvajala medalje na letnjim i zimskim olimpijskim igrama.

Barselona 1992.

TERMIN: 25. jul – 9. avgust 1992.

UČESNIKA: 9.356 olimpijaca (2.704 žena i 6.652 muškarca). Ukupno 169 nacija. Volontera: 34.548. Novinara: 13.082 (5.131 štampa i 7.951 elektronski mediji).

SPORTOVA: 28 sa 257 disciplina.

SVEČANO OTVARANjE: 25. olimpijske igre modernog doba otvorio je kralj Huan Karlos Prvi.

OLIMPIJSKE ZAKLETVE: Luis Doresto Blanko (jedrenje, u ime sportista) i Eugenio Asensio (vaterpolo, u ime sudija i službenih lica).

OLIMPIJSKI PLAMEN: Olimpijski plamen na specijalan način, plamenom strelom koja je prohujala iznad tornja zapalio je para – olimpijac, streličar Antonio Reboljo.

BILANS MEDALjA:SSSR (ZND) 111 (45 – 38 – 28), SAD 108 (37 – 34 – 37), Nemačka 82 (33 – 21 – 28). Jugoslavija ( naši sportisti su se takmičili pod oznakom IOP – "Indipendent olimpik partisipent" „Nezavsini olimpijski učesnik“) je osvojila 3 medalje (0 – 1 – 2) i zauzela je 43. mesto u konkurenciji 54 zemlje koje su osvajale medalje.

PRVI PUT: Prvi put na olimpijskim igrama našoj zemlji je bilo zabranjeno učešće. Posebnom rezulucijom UN broj 757, uvedene su sankcije našoj zemlji i paragraf 8 b odnosio se na sport: "Preduzeti neophodne korake da se spreči učešće u sportskim događajima na svojoj tertitoriji pojedinaca i grupa koje predstavljaju SR Jugoslaviju (Srbiju i crnu Goru) ". U paragrafu 11 je pisalo: "Pozivaju se države, uključujući i države nečlanice UN i sve međunarodne organizacije da deluju striktno u skladu sa odredbama rezolucije uprkos postojanju prava i obaveza utvrđenim ili obavezujućim bilo kojim međunarodnim sporazumom, ili bilo kojim ugovorom, ili bilo kojom licencom ili dozvolom datom pre datuma sadašnje rezolucije". Pozivanje na Olimpijsku povelju i olimpijske principe, nezavisnost MOK od politike, bilu su slabi argumenti. Na kraju, zalaganjem naših olimpijskih radnika i predsednika MOK Samarana, pronađeno je rešenje da sportisti SRJ koji su ispunili norme mogu da učestvuju kao pojedinci bez državnih obeležja i zastave (bela unifroma MOK, olimpijska himna i olimpijska zastava). Vođena je rasprava u Jugoslaviji da li da se ide i na kraju je odlučeno da se učestvuje, u skladu sa opredeljenjem da politika i sport moraju da budu odvojeni čime je sačuvan i MOK kao dragoceni saveznik naših sportista da i narednih godina izlaze iz sportskog geta.

Prvi put naši sportisti nisu učestvovali u svečanom defileu na otvaranju i zatvaranju.

Prvi put predsednik MOK Huan Antonio Samaran je nagradio neke sportiste za medalje. Poslednjeg dana Igara darovao je Jasnu Šekarić za srebro vazdušnim pištoljem sa 2.000 dolara, a Aranku Binder (vazdušna puška) i Stevana Pletikosića (MK puška, 60 ležeći) za bronze sa po 500 dolara. Skraćenicu IOP koristili su i sportisti BiH i Makedonije čiji olimpijski komiteti nisu još bili primljeni u MOK. Ovaj naziv smislio je tadašnji britanski premijer Džon Mejdžor.

Prvi put u jednoj ekipi takmičili su se sportisti iz 12 nezavisnih zemalja. Ekipu Zajednice nezvisnih država (ZND) činili su sportisti bivših sovjetskih republika. Međutim, Estonija i Litvanije su se vratile u olimpijski pokret kao samostalne zemlje: Estonija posle 1936, a Litvanija posle 1928. Takmičarima ZND su se, ipak dizale nacionalne zastave i svirale nacionalne himne, pa se prvi i jedini put u istoriji dogodilo da u istoj disciplini sprotisti iz iste ekipe imaju različite zastave, kladivo: Andrej Abduvalijev (Tadžikistan), Igor Astapović (Belorusija) i Igor Nikulin (Rusija).

Prvi put od 1964. Nemačka je učestvovala sa zajedničkom ekipom. Nemačka DR koja je samostalno učestvovala od 1968. padom Brlinskog zida od 1988. je prestala da postoji.

Prvi put posle 32 godine, Južna Afrika je učestvovala jer je pao rasistički režim.

Prvi put medalje su bile od zlata, a ne od srebra sa sa pozlatom od šest grama kako nalažu propisi MOK.

Posle šest domonstracionih bezbol turnira, ovaj sport je uveden u zvanični program.

Prvi put su podeljene medalje u badmintonu a žene su se prvi put borile za odličja u džudou.

Prvi put dozvoljeno je učešće profesionalnim NBA košarkašima i "Tim snova" SAD je u satavu imao Majkla Džordana, Medžik Džonsona, Lerija Birda, Čarlsa Barklija... U osam utakmica imali su osam pobeda sa prosekom od 117 poena i nikada ni u jednom meču nisu zatražili tajm aut!?

JUNACI IGARA: Gimnastičar Vitalij Ščerbo (ZND, Belorusija) osvojio je šest zlatnih medalja, od toga četiri u jednom danu: konj sa hvataljkama, preskok, razboj i krugovi. Pored toga trijufmovao je u višeboju – ekipno i višeboju – pojedinačno. Četiri godine kasnije, u Atlanti, osvojio je tri – bronze.

Atletičar Majkl Konli (SAD) preskočio je u troskoku 18,17 metara i postao prvi troskokaš koji je preleteo granicu snova od 18 m. Rezultat je bio bolji za 20 santimetra od svetskog rekorda Vilija Benksa (SAD) ali nije priznat jer je vetar bio jači od dozvoljenog (2,0) – samo 2,1 metar u sekundi.

Amerikanac Kevin Jang je pretrčao 400 m sa preponama za manje od 47 sekundi – 46,79 i postao prvi čovek u istoriji ispod ove granice. Oborio je svetski rekord Edvina Mozesa (47,02). Niko od Janga nije očekivao ovakav finalni rezultat jer je u polufinalu postavio lični rekord 47,63.

KURIOZITETI: Vitalij Ščerbo je vežbao u majici na kojoj je pisalo – SSSR.

Prvi put u znak protesta jedan tim se ošišao do – glave. Odbojkaški meč SAD - Japan završen je pobedom Amerikanaca sa 3:2, ali je, posle žalbe Japanaca, odlučeno da se zbog sudijske materijalne povrede pravila igre, meč registruje sa 3:0 za Japan. Kod rezultata 2:1 u setovima i 14:13 u četvrtom setu za Japan, propustile su da za drugu opomenu američkom odbojkašu Samuelsonu, dosude i kazneni poen koji bi značio i kraj seta i – meča u korist Japana. Pošto je Samuelson bolovao od alopecije (gubitak kose i dlaka) sutradan su se svi američki odbojkaši ošišali na „nulu“. Na kraju turnira, SAD su, ipak, došle do bronze ( u Seulu su bili zlatni) a Japanci su ostali bez trofeja.

Piter Karnoud, otac Rona Karnouda, američkog plivača, umro je na svečanom otvaranju od infarkta.

Kineskinja Džang Šan pobedila je u disciplini skit u streljaštvu (glineni golubovi) otvorenoj za muškarce i žene. Posle Barselone 1992. streljačka međunarodna federacija ISSF je odlučila da ukine ove eksperimente u kojima su muškarci – deklasirani.

Mađar Tamaš Darnji pobedio je u obe pojedinačne mešovite trke u plivanju i ponovio uspeh iz Seula.

Andreas Keler (Nemačka) je bio u nemačkom timu u hokeju na travi koji je osvojio zlato. Njegov otac Karsten osvojio je zlato 1972, a deda Ervin je osvojio srebro 1936.

Italiji su tek posle šest produžetka da savlada u finalu vaterpolo turnira Španiju!

Fudbaleri Španije su došli do titule golom protiv Poljske 72 sekunde pre kraja.

Osmerac Kanade je u finalu pobedio Rumuniju sa samo 30 santimetra što je najmanje razlika prvi – drugi u istoriji olimpijskih regata.

Karlos Front kormilar Španije u osmercu sa 11 godina postao je namlađi učesnik OI od 1900.

Deratu Tulu (Etiopija) pobedila je na 10.000 metara i postala prva žena iz Afrike koja je osvojila zlatnu olimpijsku medalju. Druga je bila Elana Majer belkinja iz Južne Afrike i zajedno su pretrčale pobednički krug...

JUGOSLAVIJA:Učestvovala je sa 52 sportista (35 muškaraca i 17 žena) u 13 sportova: atlatika, (m i ž), kajak kanu, streljaštvo (m i ž), biciklizam, mačevanje (ž), gimnastika (ž), džudo (m i ž), veslanje, plivanje (m i ž), sinhronizovani plivanje, stoni tenis, tenis i rvanje. Posle 1960. ponovo smo imali predstavnika u mačevanju (Tamara Savić, flroret). Prvi put učestvovale su takmčičarke u umetničkom plivanju. Biciklizam je, čudnim odlukama MOK i organizatora ipak imao ekipu na ovim olimpijskim igrama i startovali su u ekipnom hronometru na 100 km (Mićo Brković, Aleksandar Milenković, Mikoš Rnjaković, Dušan Popeskov, Radiša Čubrić) i zauzelu su 18. mesto od 30 ekipa.

Atlanta 1996.

TERMIN: 19. jul – 4. avgust 1996.

UČESNIKA: 10.318 olimpijaca ( 3.512 žena i 6.806 muškaraca). Ukupno 179 nacija. Volontera: 4.466. Novinara: 15.108 (5.695 štampa i 9.413 elektronski mediji).

SVEČANO OTVARANjE: 26. olimpijske igre modernog doba otvorio je predsednik SAD Bil Klinton.

OLIMPIJSKA ZAKLETVA: Tereza Edvards (košarka, u ime sportista) i Hobi Bilingsli (skokovi u vodu, u ime sudija i funkcionera).

OLIMPIJSKI PLAMEN: Olimpijski plamen zapalio je legendarni bokser Mohamed Ali (kao Kasijus Klej osvojio olimpijsko zlato u Rimu 1960. kasnije profesionalni prvak sveta).

BILANS MEDALjA: SAD 101 (44 – 32 – 25), Rusija 63 (26 – 21 – 16), Nemačka 65 (20 – 18 – 27). Jugoslavija je osvojila 4 medalje (1 – 1 – 2) i zauzela 41. mesto u konkurenciji 79 nacija koje su osvajale trofeje.

PRVI PUT: Prvi put na igrama teroristički napad bio je uperen na posetioce. U eksploziji bombe kućne izrade u Parku olimpijske stogodišnjice, 27. jula u 1,25 časova noću, posle anonimne dostave telefonom, eksplodirala je bomba. Poginula je jedna osoba a povređeno još 112. kamerman turske TV preminuo je od infarkta dok je trčao da snimi mesto eksplozije. MOK je odlučio da se igre nastave. Park je otvoren ponovo 30. jula. Terorista je otkriven tek 2003.

Prvu medalju na ovim Igrama donela nam je strelac Aleksandra Sanja Ivošev – bronzu vazdušnom puškom, da bi potom donela i prvi i jedinu zlatnu medalju na ovim igrama ali MK puškom trostav.

Prvu olimpijsku medalju i to bronzanu osvojili su naši odbojkaši.

Jugoslovenski košarkaši su prva ekipa koja je u meču sa američkim drugim "Timom snova" – povela sa čak sedam koševa. U Atlanti u finalu u desetom minutu košem Paspalja plavi su poveli sa 21:14. Na kraju su SAD pobedile sa 95:69.

Prvi put su odigrani olimpijski turniri u odbojci na pesku, ženskom fudbalu i sofbolu (verzija bezbola), a u biciklizmu uveden je planinski biciklizam i u veslanju laki veslači.

U fudbalu bilo je dozvoljeno da se u ekipe uvrste tri profesionalna igrača bez ograničenja. Nigerija je pobedila u finalu Argentinu sa 3:2.

Profesionalni biciklisti su prvi put učestvovali u Atlanti. Petostruki pobednik Tur de Fransa Španac Migel Indurain pobedio je u vožnji na hronometar.

JUNACI IGARA: Američki atletičar Karl Luis, završio je blistavu karijeru u Atlanti osvojivši zlato u skoku u dalj. Tako je postao četvrti olimpijac u istoriji sa ukupno devet zlatnih medalja. Ujedno on je i četvrti put uzastopno pobedio u ovoj disciplini.

Veslač Stiv Redgrejv (V. Britanija) pobedio je u dvojcu i postao prvi veslač sa četiri olimpijske zlatne medalje.

Naim Sulejamanoglu (Naim Šalamanov) nekada bugarski dizač tegova, koga su zvali "mali Herkules" osvojio je treću uzastopnu zlatnu medalju. Oborio je i svetski rekord, 44. u karijeri 335 kg (147,5 u trzaju 187,5 u izbačaju).

Aleksandar Kareljin, proslavljeni rvač iz SSSR, je pobedio treći put uzastopno u superteškoj kategoriji.

Nemica Birgit Šmit osvojila je peto olimpijsko zlato u kajaku. Prvi put je postala olimpijska šampionka 1988. i to je najduži zlatni niz u istoriji OI.

Majkl Džonson u čuvenim „zlatnim sprintericama“ je u Atlanti postao prvi atletičar koji je objedinio titule na 200 i 400 m. Zbog njega je posebno krojena olimpijska satnica, odnosno napravljen veći razmak između trka. Na 200 m je slavio sa svetskim rekodom (19,32, popravio za 34 stotinke sopstveni svetski rekord), na 400 m sa 43,49 (olimpijski rekord). U ženskoj konkurnciji ovaj zlatni dubl postigla je Francuskinja Mari Žoze Perek.

KURIOZITETI: Igre u Atlanti bile su izuzetno gledane. Žensko košarkaško finale pratila je 31.000 gledalaca i to je bilo prvi put da na jednom takvom događaju bude više od 20.000 gledalaca. SAD su slavile protiv Brazila.

Žensko fudbalsko finale u kome su SAD pobedile pratilo je 76.000 posmatrača.

Staza olimpijskog stadiona "mondo ruber" je posle igara skinuta i isečena u 100.000 komada koje su kasnije prodavani širom SAD.

U zemlji koja se ponosi svojim dostignućima na polju informatike, najgori deo organizacije bio je – informacioni sistem koji je padao i po nekoliko puta na dan.

Rusija se vratila u olimpijsku porodicu kao suverena zemlja posle 1920. Češki kanuista Lukas Polert, još pre igara sklopio je ugovor sa firmom "4 CTK"da im proda olimpijske trofeje. Suma koju je dobio za zlato i srebro nikada nije saopštena.

Kina je osvajila sve četri zalne medalj eu stonom tenisu uz tri srebr i jednu bornzu.

Jedriličar Hubert Raudašl (Austriaj) postao je prvi sportista koji je učestvovao na devet Olimpijskih igara (1964 - 1996). Intersantno da je za Igre 1960. bio rezerva.

Oboren je rekord u broju zemalja koje su osvojile medalje, čak 79 a čak 53 zemlje su osvojile jedan ili više zlatnih trofeja.

JUGOSLAVIJA: Učestvovala je sa 69 sportista (59 muškaraca i devet žena ) u 13 sportova: atletika (m i ž), košaraka, kajak kanu, mačevanje (ž), džudo, streljaštvo (m i ž), plivanje (m i ž), stoni tenis, odbojka, vaterpolo, dizanje tegova, rvanje i skokovi u vodu. Skakači u vodu su prvi put učestvovali posle 1936. a dizači tegova ponovo posle 1980.

Sidnej 2000.

TERMIN: 15. septembar – 1. oktobar 2000.

UČESNIKA: 10.651 olimpijac (4.069 žena i 6.582 muiškarca). Ukupno 199 nacija. Volontera: 46.967. Novinara: 16.033 (5.298 štampa i 10.735 elektronski mediji).

SPORTOVA: 28 sa 300 disciplina.

SVEČANO OTVARANjE: 27. olimpijske igre modernog doba otvorio je Vilijam Din, generalni guverner Australije.

OLIMPIJSKE ZAKLETVE: Rejčel Houks (hokej na travi, u ime sportista) i Piter Ker (vaterpolo, u ime sudija i funkcionera).

OLIMPIJSKI PLAMEN: zapalila ga je Keti Frimen (atletika).

BILANS MEDALjA: SAD 97 (39 – 25 – 33), Rusija 88 (32 – 28 – 28), Kina 59 (28 – 16 – 15), Australija 58 (16 – 25 – 17), Nemačka 57 (14 – 17 -26). Jugoslavija je osvojila 3 medalje (1 – 1- 1) i zauzela 42. mesto u konkurenciji 80 nacija koje su osvajale trofeje.

PRVI PUT: Prvi put naši odbojkaši osvojili su – zlatnu medalju. Obradovala nas je Jasna Šekarić srebrom u gađanju iz vazdušnog pištolja, dok je bronzu osvojila naša vaterpolo reprezentacija.

Prvi put na zatvaranju Olimpijskih igra za organizaciju je rečeno da je "najbolja do sada". Predsednik MOK Huan Antonio Samaran je javno pohvalio organizatore koju su u svemu nadvisili "Koka Kola olimpijske igre" iz Atlante 1996.

Prvi put dogodilo se da pojedine federacije (atletska i plivačka) ostave otvorene liste prijava do 20 dana pre svečanog otvaranja pa je došlo 2.700 olimpijaca preko plana MOK i za smeštaj su se koristili - konforni kontejneri. Prvi put na programu zvanično bilo je dizanje tegova za žene i tekvondo, kao i triatlon. U gimnastici je uvedena nova disciplina – trambulina.

Prvi put u istoriji broj sportista je premašio limit od 10.500 i prvi put broj disciplina je bio veći od 271 – čak 300.

Prva žena koja je osvojila zlatnu medalju posle 20 godina bila je Nemica Birgit Fišer (38 godina). Ona je u kajaku prvu zlatnu medalju osvojila 1980. u Moskvi kao članica olimpijske selekcije NDR. Evo njenog niza – jednosed: zlato 1980 i 1992, srebro 1988, dvosed: zlato 1988. i 2000. četvorosed: zlato 1988, 1996. i 2000. i srebro 1992. Praktično, postala je prva i za sada jedina žena koja je na pet olimpijskih igara u različitim diciplinama osvajala medalje. Ukupno je osvojila devet medalja, od toga šest zlatnih.

JUNACI IGARA: Britanski veslač Stiv Redgrejv u Sidneju je izuzetnu karijeru okrunio petom uzastopnom zlatnom medaljom. Prvu i poslednju osvojio je u dvojcu, preostale tri u četvercu. Time je nadmašio tri legendarna olimpijca, jedriličara Paula Elvstrema i atletičare Ala Ertera i Karla Luisa koji su četiri puta uzastopno osvajali zlatne medalje.

Amerikanka Marion Džons nije uspela da ostvari cilj i osvoji pet zlatnih medalja, ali je ipak tri puta postala zlatna: na 100 je trijumfovala sa najvećom prednošću u istoriji olimpijskog sprinta, na 200 je bila samo nešto manje ubedljiva i dala je na kraju veliki doprinos u osvajanju titule američke štafete 4 puta 400 m. Osvojila je i bronzu u štafeti 4 puta 100 m (bez povređene Gejl Divers) i u skoku u dalj. Upravo joj je u ovoj disciplini planove pokvarila veteranka Hajke Dreksler (Nemačka) koja je osvojila drugu zlatnu medalju u karijeru, prvu u Barseloni 1992, uz srebro iz Seula 1988. Sa pet medalja Merion Džons je, ipak, uspela da osvoji titulu najuspešnije takmičarke igara.

Kubanski bokser Feliks Savon ponovio je u Sidneju uspeh svog zemljaka, legendarnog Teofila Stivensona: osvojio je treću uzastopnu olimpijsku titulu. Taj podvig u istoriji zabeležio je uz ova dva Kubanca, još samo legendarni Mađar Laslo Pap.

Ruski gimnastičar Aleksej Nemov osvojio je dve zlatne, jednu srebrnu i tri bronzane medalje i sa ukupno šest trofeja bio je najuspešniji takmičar igara u Sidneju. Bio je prvi u pojedinačnom višeboju i na vratilu, srebro je osvojio u parteru, a bronze kao član ekipe u višeboju, na razboju i i na konju sa hvataljkama.

KURIOZITETI: Australijanka Keti Frimen koja je zapalila olimpijski plamen, osvojila je zlatnu medalju na 400 prepone i donela prvi zlatni trofej australijskim starosedeocima, Aboridžinima.

Dva olimpijca koja su bila u centru pažnje u Sidneju rvač Aleksandar Kareljin i dizač tegova Naim Sulejmanoglu (Turska) nisu uspeli da naprave podvige. Ruski as je posle 13 godina doživeo prvi poraz i to u finalu od američkog mormona Rulona Gardnera sa 1:0 i morao je da se zadovolji srebrnom medaljom posle tri zlatne. Sulejmanoglu je posle tri olimpijske titule i nadimka "džepni Herkules" (uspevao je da podigne više od 180 kg, tri puta svoju težinu), ostao bez trofeja.

Sergej Bubka, čovek sa čak 36 svetskih rekorda u skoku motkom, u Sidneju nije uspeo da se okiti još jednim olimpijskim trofejom. Karijeru je završio sa smo jednim olimpijskim zlatom iz seula 1988.

Atletičarka Marlen Oti sa Jamajke u Sidneju je osvojila osmu olimpijsku medalju, ali u toj kolekciji nema ni jedne – zlatne. Bila je članica srebrne štafete Jamajke na 4 puta 100 m.

Oboreno je nekoliko informacionih rekorda: TV prenose pratili su gledoaci u 220 zemalja (Atlanta 214, Barselona 193), a sajt olimpijskih igara je imao preko 1,2 miliona ulazaka dnevno. Po broju prodatih ulaznica Sidnej je bio rekordan – 87 procenta (Atlanta 82 procenta), odnosno ukupno preko 7.000.000. Oboren je i rekord u broju gledalaca u jednom danu. Osmog takmičarskog dana na borilištima je bilo 400.335 gledalaca.

JUGOSLAVIJA: Učestvovala je sa 111 sportista (93 muškaraca i 18 žena) u 14 sportova: atletika (m i ž), košarka, boks, kajak kanu, mačavanje (ž), rukomet, džudo (ž), veslanje, streljaštvo (m i ž), plivanje (m i ž), stoni tenis, tenis, odbojka i vaterpolo. Rukometaši su bili četvrti, a košarkaši šesti.