Godina za pamćenje

  Kraj godine je vreme kada se svode računi i podvlači crta. To je uradila i Nataša Antonjak, članica Boćarskog kluba Altina iz Zemuna. Bilans – za pamćenje!

  - Još jedna sezona je završena, za mene izuzetno uspešna – ne krije zadovojstvo Nataša – Moja Altina zauzela je drugo mesto u Prvoj saveznoj ligi, što smatram velikim uspehom. Pored toga, učestvovala sam Kupu evropskih prvakinja, Pojedinačnom prvenstvu Srbije do 23 godine, Prvenstvu Srbije za žene, Međunarodnom turniru „Žene u akciji“, Prvenstvu sveta i Prvenstvu Bačkana. Dada se sve sumira – 16 medalja! Moja najuspešnija godina.

  Nataša Antonjak je posebno ponosna na nastup na turniru „Šene u akciji“, koji je održan na Altini. Reprezentacija Srbije (Antonjak i Milica Kolundžija) osvojila je prvo mesto, a Nataša je proglašena na najupešniju takmičarku u konkurenciji boćarski iz Srbije, Rusije, Turske, Slovenije i Hrvatske.

  - Za mene je, ipak, najveći ovogodišnji uspeh jesu dve medelje sa Svetskog prvenstva u Kini – nastavlja Nataša – U preciznom izbijanju osvojila sam srebrnu, a u krugu bronzanu medalju. Iako mi je san bio da Srbiji donesem titulu svetske prvakinje, nisam uspela, iako mi je zlato bilo na dohvat ruke. U početku sam bila veoma razočarana, ali, kada su se utisci slegli, bila sam ponosna što Srbija šestu godinu za redom ima osvajačicu medalje na najvećem svetskom skupu boćarki. U isto vreme, u Kini je bilo i Svetsko prvenstvo za boćare do 18 godina. Dejan Kovačević i Kristijan Tot, u disciplini par, osvojili su bronzanu medalju. U svakom slučaju, navedeni igrači i Milica Kolundžija su dokazali da ovaj sport u Srbiji, bez obzira na brojne prepreke i nepovoljne uslove, ima budućnost.

  Uprkos umoru nakon Svetskog prvenstva, mladi boćari su nastupili na međunarodnom turniru, potom i Balkanijadi u Kemeru (Turska), u sve tri boćarske asocijacije.

  - Na međunarodnom turniru predstavnici Srbije osvojili su ukupno 12 medalja (5 zlatnih, 2 srebrne i 5 bronzanih) – kaže Nataša – Na Balkanijadi osvijili smo 9 zlatnih, 3 srebrne i 5 bronzanih medalja. Ja sam se iz Turske vratila sa 8 odličja: 7 zlatnih i jednom srebrnom medaljom u asocijacijama volo i rafa.

 Predstojeći zomski meseci donose za boćare iz Srbije pauzu, s obzirom na nedostatak pokrivenih, odn. Natkrivenih terena.

  - Ono što Srbiji najviše treba, jesu, pre svega, mladi ljudi – jasno je Nataši Antonjak – Bez njih boćanje ne može opstati. Neretko sam bila svedok podsmeha od strane ljudi koji su imali totatlno pogrešnu sliku o boćanju. Međutim, jedini koji mogu uticati na to da se ta slika promeni jesmo mi, takmičari, sportski radnici.

  Na kraju razgovora, Nataša Antonjak, „vraća film“ na prve korake u ovom sportu.

  - U svet boćanja ušla sam sticajem okolnosti – seća se Nataša – To je bilo po preruci nastavnice fizičkog Ljilje Orlović i uz sugestije i podršku prvog trenera Rada Kljajića. Priznajem, boćanje je nešto najlepše štp mi se iklada desilo. Nakon devet godina truda, rada, treninga, takmičenja, lepih i manje lepih trenutaka, mojaljubav prema ovom sportu je svakim danom sve veća. Zahvalna sam što sam imala priliku da predstavljam svoju zemlju i da posmatram srpsku zastavu sa pobedničkog postolja. Nikada neću zaboraviti 2013. godinu i Prvenstvo Evrope , kada sam u paru sa Ivanom Sajić osvojila zlatnu medalja i kada smo zajedno pevale srpsku himnu.

Nataša Antonjak, biser srpskog boćanja

Ukus zlata

Boćarska budućnost