Šampionski pehar u Cipijevim rukama

Nisam još sve rekao

  Jednostavno: Cipi! Samo jedna reč i ljubiteljima fudbala u Sremu (pa i malo šire) sve je jasno! U sremskom fudbalu, Sloboda iz Donjeg Tovarnika je „po mnogo čemu“ vrlo zanimljiva. Kada se govori šampionu Sremske lige i novom zonašu, nemoguće je izostaviti Darka Ašćerića. Za sve one koji „pokušavaju da nešto pišu o fudbalu“ Cipi je izuzetno zahvalan sagovornik. Uvek ima šta da kaže, a pitanja nisu potrebna.

  - Ne mogu sebe da zamislim van fudbala – počinje Darko Ašćerić, ne čekajući pitanje – Za mene je nedelja dan kada se „ustaje i leže s fudbalom“. To je tako! Svestan sam da možda neću još dugo aktivan, ali ću svim srcem biti uz Slobodu. Pitaju me ponekad: da li vidim sebe nedeljom van fudbala i terena, recimo, na pecanju? Možda, ali samo dok ne počne utakmica!

  Cipi „vraća film“ unazad, na prve ozbiljnije fudbalske korake.

  - Ne pamtim period svog života a da nisam šutirao loptu - priznaje Cipi – Prvi fudbalski koraci načinjeni su u rodnom Platičevu, u Jedinstvu. Nije bilo veće radosti nego kada, od saigrača dobijem loptu i postignem gol. Već tada sam znao svoje mesto u prvom timu: samo napred i samo gol! Bio sam kao mlad igrač, po rečina trenera, vrlo brz i spretan s loptom i saspecijanim pregledom, sa 16 godina debitujem u prvom timu Jedinstva. Vrlo brzo, sa epitetom prvog strelca, prelazim u rumsku Sloven, koji je tada igrao u Srpskoj ligi. Provodim u njemu tri lepe godine, uspešno sarađujući sa šefovima strečnog štaba Petra Stolića, Živka Budimirovića... Na preporuku Budimirovića, angažuje me Bečej, drugoligaš. Izuzetno ozbiljan rad, naporni treninzi, karantini i utakmice buili su sastavni deo mog života sledeće tri godine. Fudbalski staž prekida vojki rok, a potom se nižu klubovi za koje sam kao član Bečeja igrao na pozajmicu: Šajkaš iz Kovilja, Sutjeska iz Bačkog Dobrog Polja...Nakon raskida ugovora s Bečejom, vraćam se u rodno Platičevo. Nastupa mirniji period u mojoj karijeri. Jedno vreme provodim u Jadranu iz Golubinaca. Potom sledi moj prvi dolazak u Donji Tovarnik, u Slobodu. Posle odigrane polusezone, po drugi put mi se „ukršta fudbalski put“ sa trenerom Budimirovićem i pola godine sam u Borcu iz Martinaca. Isto toliko igra i za Sremac iz Jarka. I evo, sada sam šestu godinu neporekidno u Slobodi. Član sam velike fudbalske porodice u kojoj su, između ostalih, Milan Aleksić – Munja, Siniša Sarić – Sima, Siniša Đokić...Srećam se što po treći put sarađujem  i sa trenerskom legendom Živkom Budimirovićem.

  Od prvog dana je postao miljenik navijača u Donjem Tovarniku.

  - Bilo mi je jasno, u startu, da Sloboda nija klub za najniži rang – nastavlja Ašćerić – Uvek smo bili tim! I kada se dobijalo, i kada se gubilo. Par godina kasnije, zahvaljujući velikom radu, dobrom spoju mladosti i iskustva, klub plako dolazi na sadašnje pozicije. Zasluženo! Na startu sezone 2018/2019. postavili smo sebi cilj: viši rang! Malo nas je pogurao i inat, jer nam je godunu dana ranije izmaklo izmaklo prvo mesto. Ponavljam, motivacija za naporan rad, poslušnost, požrtvovanost i „srce ostavljeno na terenu“ doveli su do svega ovog.

  Šta je fudbal doneo, a šta uzeo Darku Ašćeriću Cipiju?

  - Istinu da kaže, to pitanje još nisam postavio sam sebi. Za mene je fudbal život i da se ponovo rodim, išao bih istim putem! Uz loptu između dva gola! To sam ja! Nije uvek bilo lako uskladiti obaveze: škola, treninzi, utakmice, kasnije porodica. Još uvek ne želim da podvlačin crtu i svidom račune. Osećam da fudbalu mogu još dosta da pružim: na terenu ili van njega. Priznajem, nije da nisam razmišljao da se povučem sa terenu i prihvatim se neke druge uloge. Međutim, kada god sam ljudima iz kluba moja razmišljanja iznosio, uvek je odgovor bio: „Ne! Ti si timu potreban na terenu. Da budeš tu, da igrače pohvališ, ali i kritikuješ! Ti si lider!“ U svakom slučaju, voleo bih da moja igračka karijera bude završena u Slobodi, u Donjem Tovarniku, kojima sam, nadam se, mnogo dao. Mnogo sam i dobio.

  Jedan je Cipi!

Istorijski uspeh Slobode iz Donjeg Tovarnika