Još na početku ovosezonskih priprema ŽFK Crvena zvezda svi u klubu apostrofirali su da je jedini i primarni cilj u aktuelnoj sezoni osvajanje trofeja, prevashodno su sva stremljenja bila okrenuta ka šampionskoj titulu i preuzimanju primata u ženskom srpskom fudbalu. Pred derbi meč 2. kola Super lige Srbije u fudbalu za žene trener crveno-belih „Vučica“ Aleksandar Petrović je u kratkom intervjuu za „Sportski žurnal“ sve to i ponovio i sa puno optimizma se ušlo u derbi susret,…
…, a onda je došao Spartak,…

Trener Aleksandar Petrović je od početka postojanja našeg kluba član stručnog štaba. Prvo je obavljao funkciju pomoćnog trenera, a odlaskom Darka Stojanovića, preuzeo je i šefovsku poziciju. U sezoni 2017/18 naš klub je stigao do prvog trofeja u istoriji kluba. Osvojen je nacionalni kup Srbije i time se i trener Petrović upisao u istoriju crveno-belog ženskog kolektiva. Već u navedenoj sezoni crveno-bele su bile na pragu i Duple krune, ali u poslednjem kolu plej-of faze takmičenja, u meču koji je direktno odlučivao o trefeju ponižene su od Spartaka rezultatom 0:4.

Naredna sezona, smatralo se, trebala bi i definitivno da predstavlja uzlet celokupnog kluba. Međutim, već na samom startu takmičenja dogodio se debakl u sred Beograda. Niški Mašinac je na terenu sa veštačkom travom stadiona „Rajko Mitić“ slavio sa za sve neverovatnih 4:1. Usledila je ubedljiva pobeda u Novom Sadu, a zatim i novi kiks na našem stadionu i 0:0 protiv zemunske Sloge. Već tada su svi snovi o tituli bili raspršeni i krenulo se sa razmišljanjima o odbrani kup trofeja. U ovom takmičenju bez većih problema eliminisani su kragujevački Radnički 1923 i ekipa Zemuna, da bi nakon velike borbe u polufinalu eliminisana Sloga. U finalu nas je ponovo čekao Spartak i došlo je do još jedne rutinske pobede subotičke ekipe.

Međutim, osvrnimo se malo i na statističke podatke prethodne sezone. Naš klub sa trenerom Petrovićem na čelu ostvario ukupan skor od sedam pobeda, četiri remija i šest poraza. Ostvaren je gol koeficijent 50:35. I sve to je bilo dovoljno da se nakon plej-of faze domaćeg šampionata naš klub nađe na četvrtoj poziciji sa svega sedam osvojenih bodova što je čak 24 boda manje od šampionske ekipe iz Subotice. U duelima se ekipama koje predstavljaju jedine ozbiljne kandidate u domaćem šampionatu, ekipama Spartaka, Mašinca i Sloge, naš klub je ostvario samo jednu pobedu, četiri puta je ostvaren remi, a čak sedam puta su naše devojke teren napuštale pognute glave. Ovakvim skorom ŽFK Crvena zvezda je ostvarila najslabiji skor u nacionalnom šampionatu u svojoj istoriji. I pored svega navedenog, niko za ostvareno nije odgovarao. Prećutno se prešlo preko svega u nadi da će nova sezona doneti čudo, ali čuda se u sportu retko dešavaju. Rezultat donosi samo težak rad kojeg apsolutno nema.

Za novu sezonu dobro se zna kako je počela. Ponovo smo ushićeni bili nakon šest „komada“ u Novom Sadu, ali brzo su naišla otrežnjenja od Subotičanki i Nišlijki, pa se samim tim jasno ukazuje povezanost sa prethodnom sezonom koja je, još jednom ponavljam, bila najlošija u istoriji ŽFK Crvena zvezda. Ovde mora da se postavi pitanje ljudima u klubu da li ćemo ponovo čekati goleade sa Kragujevčankama, Požarevljankama ili ekipom Zemuna kako bi sami sebe obmanjivali snagom i jačinom kluba.

Najveći problem koji se jasno vidi na svakoj našoj utakmici je problem sa fizičkom spremom naših igračica. Evidentno je, što je i publika na tribinama jasno uočila, da crveno-bele imaju snage za 30 do 45 minuta ozbiljnijeg fudbala, a zatim sledi pad u igri. Samim tim, nedostatkom fizičke snage, javljaju se i sve češće povrede, pa bi bilo lepo da neko u klubu izađe sa podatkom koliko se naših igračica od starta šampionata povredilo i na koji kadar bi u ovom momentu mogao da računa naš stručni štab kada bi sutra trebala da se odigra neka utakmica.

Tehničko-taktička priprema je posebna priča. Devojke se „seljakaju“ po pozicijama ne samo od utakmice do utakmice, već i više puta tokom susreta. Odličan primer za sve navedeno su prva dva startna meča u šampionatu. Odličan primer je Jovana Aranđelović koja je u Novom Sadu na poziciji ofanzivnog veznog bila među najzapaženijim na terenu, u susretu sa Spartakom je igrala levog beka i time ne samo svoju igru uvela u nivo nezadovoljavajuće, već i ostale saigračice koje su morale da pomažu u izvršenju zadataka čime su svoje primarne zadatke zapostavljale. Posebna priča tokom susreta sa Spartakom je igra inostranog „pojačanja“ Kajle Tejlor. Devojka ni kriva ni dužna zaigrala je u crveno-belom dresu i to sa brojem „10“ na leđima, a odigrala je tako da je potpuno „isključila“ iz utakmice i saigračice u veznom redu Sandu Malešević i Aleksandru Savanović, dok naš ubojiti napadač Mirela Tenkov niti jednu upotrebljivu loptu od nje nije dobila. I takva Kajla je u igri provela čitavih 70 minuta, a samo Bog i trener mogu da znaju zašto.

Moramo se osvrnuti i na sam trenažni proces naše ekipe. Klub je nakon uvodnog dela priprema koji je održan u Beogradu i tokom kojeg su odigrani odlični mečevi na Međunarodnom turniru prijateljstva protiv bosanskohercegovačkog šampiona SFK 2000 Sarajevo i višestrukog prvaka Slovenije ŽNK Olimpija Ljubljana, otišao na sedmodnevne pripreme u staru bazu Vladičin Han. Prema informacijama koje imam, a čija je verodostojnost više nego pouzdana, upravo te pripreme su bile sve samo ne ozbiljne pripreme i čak su se mogle okarakterisati kao rekreativni sedmodnevni izlet. A potvrda toga viđena je po povratku ekipe u Beograd gde je bilo jasno da igračice nisu gotovo ništa fizički napredovale u odnosu na period pre odlaska u bazu Vladiin Han.

Na sve to mora se skrenuti pažnja na trenažni proces u samom takmičarskoj fazi sezone. Interesantno je napomenuti da su dan pre derbi susreta sa Spartakom, igračice Crvene zvezde imale slobodan dan!!! Dan bez treninga, sastanka, ili bilo kakvog dogovora i to pre susret koji određuje celokupnu sezonu, Slična stvar dogodila se i pred meč sa Mašincem, s`tim da su slobodan dan imale dva dana pre odigravanja meča. Uz sve navedeno interesantan je podatak da su tokom reprezentativne pauze fudbalerke Crvene zvezde odradile čak šest i po treninga, a pauza zbog nastupa nacionalne selekcije u Kazahstanu bila je dvonedeljna.
Samo po sebi nameće se pitanje da li tako radi ozbiljan klub, klub koji ima šampionske ambicije?

Da li su ovo sve pitanja na koja odgovor mora da da trener Aleksandar Petrović?

Za kraj, ali ništa manje važno, mora se uputiti pitanje i predsedniku ŽFK Crvena zvezda, prof. dr. Sveti Mirkoviću. U našem razgovoru pre susreta na „Delijskom visu“ rekli ste da ćete obaviti ozbiljan razgovor kako sa trenerom, tako i sa igračicama ukoliko se u Nišu ne ostvari pobeda. Da li ćete i kada i to izvršiti i da li ćete izneti rezultate razgovora jer probleme koje naš klub evidentno ima više ne smemo da guramo pod tepih?

Svi na umu uvek moraju imati činjenicu da je samo Zvezda važna, a da smo svi mi prolazni i moramo učiniti sve što možemo za dobrobit Crvene zvezde.