Dušan Tadić - reprezentativac Srbije - AP Photo/Antonio Calanni

Sinoć je reprezentacija Srbije u Oslu, posle produžetaka, pobedila Norvešku sa 2:1 i sad u Beogradu, 12. novembra čeka, u finalnoj utakmici, Škotsku za odlazak na Evropsko prvensto, posle dve decenije posta. 

Odavno Srbija, kao juče, nije razgalila dušu svih nas koji smo sedeli kraj malih ekrana i konačno uživali u igri na koju smo dugo čekali. Možda još od doba Radomira Antića i odlaska na Svetsko prvenstvo u Južnu Afriku, 2010. godine. 

Svakako da ogromne zasluge, za trijumf u Oslu, pripadaju selektoru Ljubiši Tumbakoviću i dvostrukom strelcu Seregeju Milinkoviću Saviću, ali arhitehta i doktor akcija na terenu, kod oba gola je bio, ponovo, Dušan Tadić.  Najpre je u 82. minuti izveo slobodan udarac iz koje je akcije SMS (Sergej Milinković Savić) postigao vodeći gol, a u 101. minutu bio začetnik i asistent za konačnih 2:1. 

Međutim, to nije sve, što je u ovoj utakmici pokazao i demonstrirao Dušan Tadić, sa svojim neizbežnim dečačkim osmehom na licu, kao svojim zaštitnim znakom. On je, pogotovo tokom prvog poluvremena, iz minuta u minut, prosto "hranio" i razigravao, svojim lotama, koje imaju oči, kompletan tim i pravo je čudo što sve nismo rešili, u ovoj utakmici, i daleko ranije. 

Jeste. Junak ove pobede je Sergej Milinković Savić, ali sve je servirao, kao na tacni, arhitehta i doktor fudbala, Dušan Tadić. Kompas i sve druge navigacijone sprave su u njegovim nogama. On orjentiše tim kroz vreme i prostor u horizontalnom smislu igre (po zemlji) i vertikalnom (u igri glavom i skoku). Tako je u igri Ajaksa iz Amsterdama, a i u reprezentaciji Srbije. Eh, da nam je još dugo Tadića. On je najbolji i kad samo hoda i raspoređuje igrače po terenu. 

Autor: Svetozar Čiča