XS
SM
MD
LG

Klupski feljton četvrti deo

FELJTON: FK Dinamo 1945-naših prvih pet godina

Priprema: Klupski media tim

Četvrti deo

DINAMOVO GRADILIŠTE

 

 

Sport u gradu na Tamišu poslednjih godina doživljava pravu renesansu. Mnogo sportista se istaklo na najznačajnijim nadmetanjima širom planete, klupski rezultati postaju sve ozbiljniji u srpskim okvirima. Sintagma-Pančevo grad sporta, svakako postaje činjenično stanje. Tako je, kad je reč o rezultatima na borilištima.

Ipak, koliko god se trudili da naglasimo sve te uspehe, ne sme se zaboraviti da je u novije vreme, tačnije, u poslednjih pola decenije, najviše urađeno na gradskom stadionu, kada se sagledaju sve pojedinosti. Naravno, nije FK Dinamo 1945 još uvek blizu elitnog dela ovdašnjeg fudbala, niti su ostvareni, još uvek, vrhunski rezultati, ali, toliko toga je urađeno, da sve što vam na ovom mestu prezentujemo, moramo da činimo u fazama. Tako smo stigli i do četvrtog nivoa razvoja naše sportske družine.

Ako se za neki sportski objekat može reći da je zaista rekonstruisan, ozbiljnije nego ikada pre, od izgradnje, onda se to može potvrditi za klupsku zgradu FK Dinamo 1945. Već smo ukazivali na mnoge detalje koji su urađeni, a to je uočljivo svima koji kroče u pančevački hram sporta, posebno onima koji žie svoj život u ovom objektu. Naravno, mislimo na igrače i trenere svih kategorija, kao i klupsko rukovodstvo. Nije glavna zgrada samo okrečena u plavo-belu boju, simbolično, potsećajući na slavnu istoriju, već su klupske prostorije do te mere restaurirane da su mnogi bili iznenađeno novim izgledom. Ranije, one su prokišnjavale, bile pune vlage, a uslovi da se u njima boravi i radi, postali su nepodnošljivi. Kada je urađena kompletna promena svih zastarelih instalacija, inventara, pa je okrečena, postalo je jasno kakav je ozbiljan posao završen. Moglo je da se, konačno, kaže:Ovo je naša nova kuća.

SVLAČIONICE DOSTOJNE SPORTISTA

 

 

 

 

Svako ko se bavio sportom zna koliko je važno, osim onog što se zbiva na samom igralištu, kad imate adekvatan prostor da se pripremite za trenng i utakmicu, saslušate analizu, istuširate toplom vodom, izmasirate i osvežite. Generacije FK Dinama su bile uskraćene za to. Teška vremena uzimala su danak. Dolaskom nove uprave FK Dinamo 1945 jedan od prioritetnih zadataka bio je da se to stanje popravi. Tako je i učinjeno.

Sve što su uradili za svoj klub, ali i za pančevački sport, Jovančević i Janjović su to činili punog srca. Zato i ne čudi što su brižljivo pratili svaki detalj oko rekonstrukcije svih svlačionica. Posle napornog rada sjajnih neimara, majstora svog zanata, klupska zgrada je postala sjajno mesto za rad i život. Kada su momci po prvi put kročili u nove svlačionice, opremljene po najvišim standardima, malo je bilo onih koji su ostali ravnodušni. Praktično, počelo je novo doba za sve fudbalere našeg sportskog kolektiva.

 

 

 

 

 

 

No, kako kaže naš narod:“Kad već pada, onda neka lije“. Shvatili su to Neša i Dumba. Nisu želeli da zastanu u tom zamahu kreativnosti. Jedno dobro delo rađalo je drugo. Na red je došao semafor. To je jedan od detalja koji svaki sportski objekat čini posebnim. Kad je reč o otvorenom prostoru, onda je to još specifičnija pojava. Zato je trebalo dobro osmisliti svaku nijansu u odličivanju, šta će krasiti Gradski stadion. Još jednom su pravi sportski prijatelji priskočili u pomoć. Javio se FK Dinamo 1945 na konkurs NIS-Gazpromnjefta s idejom da reši pitanje semafora. Da se ne zaboravi, reč je o kapitalnoj investiciji, novcu koji, ne samo da nije mali, već je reč o potrebi da se potroši na što kvalitetniji način. Tako je i bilo. Kad je postavljen, pa počeo da radi, mnogi su bili iznenađeni njegovom funkcionalnošću. Izgleda kao i mnogi na evropskim igralištima. Bio je to odlično urađen posao.

 

 

 

 

Idemo dalje-rekli su prvi ljudi kluba. Na red je došla nova kapija na ulazu Gradskog stadiona. Ona stara odavno je odslužila. Ubrzo, i to je rešeno. Postavljena su nova, funkcionalna „vrata“ doma koja sada mogu da se otvaraju i zatvaraju pomoću daljinskog upravljača. Deluju, osim finkcionalno i veoma lepo, kako i dolikuje domaćinima. Ne smemo zaboraviti da je reč o ulazu u našu sportsku kuću.

U četvrtoj fazi razvoja posao je bio završen tek kad je postavljen i kompletan nadzor na svim objektima na stadionu. Tako zaokružen plan, u potpunosti je ostvaren, što se poklapa sa ambicijama čelnika FK Dinamo 1945.

 

 

RASTEMO U SVAKOM SMISLU

Ne želimo da zaboravimo ni uspehe na samom terenu. Na jednoj strani je prvi tim, onaj koji se svake sezone penjao za stepenik više od kada je formiran klub. Na drugoj, a to je posebno važno istaći, nalaze se ostali igrački segmenti, od najmlađih do omladinaca. Svaki taj deo, s razlogom, posebno je negovan, jer, samo tako, stiže se do ozbiljne celine. Kada su Jovančevića i Janjovića pitali zašto im je toliko važno da ponovo pokrenu priču o mladim snagama Dinama, stiglo je logično objašnjenje:

Prvo, nama je želja bila da povratimo poverenje roditelja u naš klub. Deca su nam masovno odlazila u OFK Beograd, BSK Borča, u Zvezdu i Partizan. Hteli smo, a sada sam siguran da smo i uspeli, da našu decu sačuvamo, pokažemo da su na pravom mestu, da treniraju u odličnoj sredini, da u Pančevu mogu da napreduju, da svi zajedno, kad stasaju, doprinesemo da se naš Dinamo nađe među najboljima-istakao je Nenad Jovančević, direktor kluba.

O ovoj temi često je govorio i Goran Janjović, predsednik FK Dinamo 1945. Voli kratko i jasno da naglasi:

Zar nije najlepše kad iz svoje bašte ubereš najbolju jabuku.

O svim mlađim selekcijama čitaćete u našem poslednjem, petom delu feljtona, kada ćemo ih detaljnije predstaviti. Da se sada vratimo seniorskom timu. Prošle sezone(2016-2017) takmičili smo se u Vojvođanskoj ligi, grupa Istok i kao pobednik ušli u viši rang. Bilo je to još jedno u nizu zanimljivih sportskih iskustava. Nije lako stići do cilja, posebno kad je ideja jasna, da se svake godine raste, u svakom smislu. Zahtevi su visoki, ali priliče renomeu FK Dinamo 1945. U svakom slučaju, plan je ostvaren. Tim su u tom periodu vodila trojica stručnjaka. Posao je započeo Srđan Živojnov, nastavio Branko Đokić, a priveo kraju Dušan Đokić. Za naš tim su nastupali:Jovan Tomić, Stefan Luković, Ivan Karanfilovski, Dragan Dašić, Stojan Vojnović, Miloš Rakić, Nikola Todorić, Luka Janković, Nikola Skokna, Branislav Tošić, Nemanja Nikolić, Saša Teofanov, Nebojša Arbutina, Nikola Tekijaški, Marko Stanojković, Aleksandar Javor, Aleksa Jeftić, Predrag Janjović, Darko Terzić...

 

 

Često, ljudi pogreše, naprave loš izbor, pa se kasnije kaju za sve što su loše učinili u životu. Na sreću, ima i pojedinaca koji pametno i s razlogom čine neke stvari. Da nije njih ostali bi uskraćeni, bar mi u Pančevu, za mnoge lepe detalje u sportu. Možda, iz ove perspektive, zvuči nemoguće, ali za samo pet godina, Jovančević, Janjović, njihovi saradnici i prijatelji, učinili su više nego generacije pre njih. Sigurnost kojom su ostvarivali svoje snove raduje sve koji vole fudbal. Naum da se stigne do Super lige, koliko god nekome izgledala kao nemoguća misija, polako, ali, sigurno, ostvaruje se. Još je nešto važno naglasiti. „Ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh“-rekao je neko davno i pogodio u srž. Ima pojedinaca koji ne razumeju da uspeh treba sami da ostvare, svojim delima, a da uživanje u uspehu prepuste onima koji su ga već ostvarili. A, zašto Neša i Dumba mogu da uživaju u svemu što su učinili. Zato što im je jasno da: KAD SI DOBAR ONDA SI NEZAMENLJIV.

Dinamovci su sada u rangu koji im omogućava da na miru, staloženo, prave nove, još ambicioznije projekcije za budućnost. O detaljima koji vode ka tome možete čitati sledećeg ponedeljka u našem petom, poslednjem delu feljtona.