Dvoumio sam se, naravno, da li raditi upšte najavu za današnju utakmicu. Moja dilema išla je još dalje. Sve više razmišljam o tome koliko je fudbal svrsishodna igra, koliko je realno moguće ostvarivati rezultate na osnovu igre i kvaliteta, s obzirom na to da je neko, negde već sve upisao i podelio naloge. Ko, gde, valjda će se jednom, kada se bude ,,čistio,, fudbalski sport, sve saznati. Ono što znam i što sam svojim očima video, rekao sam. U detalje nisam sasvim išao, jer bi mi trebalo dosta vremena.

Sve to izazvalo je različita reagovanja. Desetak Novopazaraca na najgrublji mogući način poslalo mi je uvredljive poruke u komentarima ispod izveštaja sa utakmice na Portalu Srbija sport.net, a juče mi je novu snagu dao, izvesni Nebojša iz Niša, koji mi je čestitao na tekstovima koje sam napisao i rekao da tu moju borbu za čistotu fudbala u Nišu podržava velika grupa ljudi. Hvala vam.

Čudno, ali za to vreme nisam čuo ni pročitao nijednog Piroćanca, nije se oglasio ni Radnički, samo su Goran Lazarević, Filip Tolić,  Željko Dimitrov i Uroš Filipović ispričali ,,novopazarsku golgotu,,! Jedan kolega koji teškom mukom piše o Radničkom, parafrazirao je dva moja teksta sa Portala i poslao Srbiji, a ostali novinari, pogotovo oni koji za saradnju sa Radničkim dobiju i neku ,,kintu,, nešto posebno nisu rekli!

Što se mene tiče, nisam iznenadjen, ali ta naša pirotska surevnjivost i ,,gledanje samo sebe i svoje interese,, dovodi nas polako u nekim oblastima, posebno u sportu, sve dublje i dublje!

Radnički danas igra sa kragujevačkim Radničkim. Znam, gledao sam,  da Kragujevčani nisu bolji tim od pirotskog, ali su se u ovom prvenstvu bolje snašli. ,,Učitelj ih je manje mrzeo,,. Imali su svoje ljude i znali su kako!

Zbog toga očekujem da ove poslednje utakmice  Lazina ekipa odigra sa mnogo inata, ogromne energije, znanja i borbe, da fudbalskoj Srbiji, kaže i pokaže, da su oterani iz Prve lige, a ne da je to odlučeno na terenu.

Prisustvovao sam, prvi put posle nekoliko meseci na poslednja dva treninga  fudbalera Radničkog, želeo sam tako da im približim svoju dušu i pokažem i na takav način da sam uvek bio uz fudbalere i trenera, jer znam kroz decenije da je njima uvek bilo ili najlepše, ili najteže.  Sišao sam na teren utoliko pre što ,,straže u crnom nije bilo,, narogušenih faca i likova koji zaista misle da se te utakmice igraju da bi oni pokazivali svoju silu. Stadion je prostor na koji treba dolaziti, gde će te čekati raširenih ruku, osmehom  i omogućiti dobro raspoloženje. Utoliko pre što na Stadion dolazim iz dva raloga:  iz ljubavi, velike ljubavi prema Klubu i zbog posla koji radim četiri decenije. Ali dobro, ni njihova neće još dugo goreti.

Koliko sam video, Lazarević sada ima i Andjelkovića i Davora Petrova, nema Milana Nikola i Petrića, Boža Mančić je nesmetano trenirao, tako da, ukoliko neko nije nakupio kartone, moći će pirotski trener da izvede dobar tim.

Iskreno smatram da Piroćanci svojim dolaskom treba da podrže fudbalere i trenera, da tako pokažu svoju ogorčenost zbog svega što su oni  doživeli i još snažnije im pomognu da časno završe prvenstvo i još časnije pokušaju da se već iduće godine vrate u Prvu ligu.

Ova i sve sledeće utakmice, treba da budu dobra poruka fudbalskoj Srbiji, ko je to u stvari Radnički Pirot!