Ostaviću da o "Caru" nešto kažem na kraju. Odavno, ali baš odavno, nismo videli nemoćniju igru ovog tima u Pirotu. Dodaću, ne samo kada su Nišlije u pitanju. Nasuprot njima, Lazin tim je demonstrirao tako dobru igru na skoro ne ovako lepom pirotskom ćilimu (verovatno i zbog prolećnih kiša). Interesantno, da ih ne bih opisivao, svi, baš svi golovi su postignuti na slične načine.

Najpre se pripremala igra na sredini terena, poslednja linija Nišlija bi loše ili izlazila da brani gol, ili su loše stajali i na takav način, posle utrčavanja iz drugog plana i povratnih lopti, Nikolić, kao "dežurni operativac" za golove je cepao Perićevu mrežu.

Izdvojiću dva. U 30. minutu Kostić Milutinović je utrčao sa leve strane, našao se na 7-8 metara iskosa, lopta se neumoljivo "zarila" u levi ugao. Evrogol postigao je Filip Đurović. Najbolji strelac Radničkog je sa leve strane krenuo paralelno sa šesnaestercem, odlučio se na udarac i lopta je završila u "devedeset"!

Interesantno je da je pomoćni sudija Lazar Milojković poništio tri gola zbog ofsajda. To su one situacije kada u trenutku predaje lopte "arbitri" ne procene dobro i, što je sigurno, podignu zastavicu. Za jedan sam mogao da se kladim da je pogrešio, za drugi "pije zeka vodu", što bi rekla deca.

Treći je takođe poništio, ali je srećom glavni sudija bio u blizini i "svojim očima" video da nije bilo ofsajda. Dotrčao je i šapnuo Milojkoviću, kao stariji brat, da je pogrešio i pokazao na centar.

Nastavak je po svemu ličio na prvo poluvreme, "samo" nije bilo golova.

Jeste Lazarević od 55. minuta počeo da menja igrače (Dojkić, Kostić Milutinović, Petrovic najpre, a malo kasnije i Ristov, Petrov), ali se u načinu igre ništa nije menjalo. Igralo se do šesnaesterca, ali tu nije bilo kao u prvih 45 minuta. Nikolić, Đurović, Cokić, kasnije i Neca Mančić mogli su da postignu još koji gol, međutim nedostajala je bolja koncentracija. Uz sve to i mladi momci sa Bubnja, predvođeni veteranima Lazarevićem i golmanom Perićem, uspevali su da se odbrane.

I na kraju, on je dobio aplauze na otvorenoj sceni. Predrag Đorđević, mladi trener Car Konstantina "borio" se do kraja utakmice, pokušavajući da pokrene svoj tim.

Šta reći na kraju, za potpuni utisak?

O Radničkom dovoljno. O niškom fudbalu, kada ćute niški mediji, moramo!

Gradska vlast očigledno nije dobro obaveštena. Pored Radničkog, postoji zahvaljujući Ivici Tončevu, svi ostali fudbalski klubovi polako nestaju. Sinđelić je  u Zoni (sledeće godine srpskoligaš!), Car Konstantin je ispao. 

Budućnost iz Popovca, Opština Crveni Krst je klub za primer zahvaljujući ulaganju porodice Jeftić. Otac Lune, sin Ivan i ranije tragično preminuli Oliver, od malog kluba iz mesne zajednice, napravili su Klub sa mlađim selekcijama i ozbiljnim prvim timom. Ulažu u izgradnju infrastrukture, pirotska firma vlasnika Dragana Zoraje gradila im je teren. Žele da napreduju, napravili su ugovor sa beogradskom Crvenom zvezdom.

Gradonačelnica Dragana Sotirovski bi mogla da odvoji nekoliko dana i obiđe sve niške klubove. Pored fudbala propadaju rukomet, košarka... a Niš univerzitetski grad. Ovo sam morao da napišem da se ne zaboravi fudbal i sport uopšte na jugoistoku Srbije.

O pirotskim klubovima često pišem!

Srpska liga Istok 26. kolo: Radnički - Car Konstantin 6:0

Sudije: Nenad Đorđević (Bor) 8, Lazar Milojković (Niš), Vladimir Ljubomirović (Bor), Milan Turanović (Kladovo). Delegat i kontrolor: Ivan Radisavljević. Strelci: 1:0 Nikolić u 9. minutu, 2:0 Nikolić u 15. minutu, 3:0 Đurović u 24. minutu, 4:0 Đurović u 27. minutu, 5:0 Kostić Milutinović u 30. minutu i 6:0 Nikolić u 37. minutu. Igrač utakmice: Filip Đurović (Radnički Pirot).

Radnički: Ilić -, Stojanov 8, A. Petrović 8 (Adžibaba), Colić 8, Petrov 8 (Mančić),  Dojkić 8 (N. Petrović), Đurović 9, Ristov 8 (Tošić), Kostić Milutinović 8 (Antić), Vojinović 8, Nikolić 9. Rezerve: Marković, Antić, Tošić, Mančić, Adžibaba, Mitov, N. Petrović.

Car Konstantin: Perić 7, Todorović 5 Krivokapić 5, Filipović 5, Velinov 6, Lazić 5, Lazarević 7, Nikolić 5, Živić 5, Ristić 5, Dušanić 5. Rezerve: Pavlović, Lilić.