Gradištanac Ilija Erdeljan važna karika u srpskoligašu sa Tise

Ilija Erdeljan priželjkuje berićetnije proleće Bečejaca - Foto: V. JANKOV

Iako je fudbalsku azbuku naučio u pionirima Bečeja, Bačkogradištanac Ilija Erdeljan je tek u leto 2018. godine kao 21-godišnjak poneo seniorski dres tad prvoligaša Bečeja. Jer, po završetku osnovne škole preselio se u Beograd i nastavio karijeru na vetrovitoj Karaburmi u, takođe, plavo-belom dresu OFK Beograda. Kao omladinac je početkom 2015. godine zaigrao u srpskoligašu Železniku, potom proveo sezonu u Dorćolu i onda nestao sa fudbalske scene zbog zdravstvenih problema.

- Oboleo sam od mononukleoze, morao da pauziram i već razmišljao da prekinem karijeru, ali kad je stigao poziv iz Bečeja... Nešto sam kasnije počeo pripreme, ali sam se uklopio i zabeležio 22 nastupa u prvoligaškoj konkurenciji na kojima sam postigao tri gola. Letos sam vagao između ponuda nekih prvoligaša i odlučio da ostanem kraj Tise. Ne kajem se. Ovde imam preko potrebnu minutažu, igrao sam na svih 15 utakmica i postigao četiri gola. Bilo je prilika i za više, ali nedostatak sportske sreće i koncentracije u odlučnim trenucima odneli supar golova. Verujem da ću u nastavku biti efikasniji, što će pomoći klubu da uknjiži još više bodova i plasira se u gornjem delu tabele, jasan je Ilija Erdeljan.

Zanimljiv je podatak da je prvi Ilijin sport bio kuglanje. Kum Milan Kaćanski je bio brži od oca Goranai odveo ga kao dete u kuglanu. Imajuću u vidu da je tata Goran svojevremeno bio član kadetskog i juniorskog pogona fudbalskog giganta Crvene zvezde, da je kasnije igrao sdresom Bečeja u eliti, bilo je očekivano da će ubediti sina da je travnati teren atraktivniji i Ilija je ubrzo nazuo kopačke. Naravno, i geni su učinili svoje.

- Kad sam jedanput odigrao pravu utakmicu, više nije bilo povratka. Pored velikog, igram i mali fudbal na turnirima. Krajem minule polusezone sam, čak, registrovan za futsal drugoligaša Tisu iz Novog Bečeja, jer su u jednom trenutku imali problema oko sastava, pa sam priskočio u pomoć. Nisu se ovajdili, jer smo obe utakmice izgubili, s osmehom primećuje Ilija. 

Jesenas je korpulentni napadač Bečejaca, visok 196 santimetara, postigao četiri gola, prvi u Rumi (1:2), a ostala tri pred svojim navijačima protiv Kozare (3:0), Dunava (3:0) i Bačke 1901 (1:1).

- Posle ispadanja iz prvoligaškog karavana, mnogo toga se izdešavalo letos u našem klubu i moralo je to da ostavi traga. Nismo fizički bili najbolje spremni, jer se ekipa u hodu stvarala i nisu svi prošli kompletan pripremni period. A kad je tako, onda koncentracija nije na potrebnom nivou, kako nama pred protivničkim golom tako i u našem kaznenom prostoru. Doda li se svemu nedostatak sportske sreće, onda je jasno da su brojne prilike otišle u nepovrat, a iz neobećavajućih akcija ili šuteva rivala sa distance primali smo golove, ispravno konstatuje Ilija Erdeljan.

Jesenas su Erdeljan i saigrači postigli 25, a primili 21 gol. Na proleće će Bečejci igrati utakmicu više kod kuće, pa je i to razlog što se nastavak prvenstvene trke očekuje s većim optimizmom.

- To je samo jedan od parametara, ali daleko važnije je što ćemo početi pripreme na vreme, biti svi na okupu i fizički spremno dočekati start nastavka sezone. Ne treba izgubiti iz vida da ćemo i uigraniji biti. Sve su to razlozi zbog kojih očekujem da ćemo u na proleće premašiti jesenju bodovnu „kotu 21“, zaključuje Ilija Erdeljan.