Rastanak Bečeja 1918 i Milana Belića bio neminovan

Ostavka Milana Belića je i oprpštaj trenera Dejana Čokorila

Imajući u vidu rezultate srpskoligaša sa Tise u aktuelnoj sezoni, bilo je pitanje trenutka kad će doći do rastanka Bečejaca i trenera Milana Belića. Pet poraza u gostima, od kojih je tek u poslednjem postignut jedini gol, a onda i kod kuće od Kozare iz Banatskog Velikog Sela učinili su svoje. Milan Belić je podneo ostavku, koju je rukovodstvo Bečejaca prihvatilo.

- Morao sam iz moralih i svih drugih razloga da podnesem ostavku. Iako sam uradio sve što je u mojom moći, rezultata nije bilo. U takvim slučajevima dolazi do rastanka, a ceh plaća trener. Šok terapije nekada uspevaju. Želim mom dosadašnjem klubu, jer su bili korektni, sve najbolje. Možda ćeneko drugi uspeti da postigne više. Ja se vraćam obavezama koje imam u matičnoj Vojvodini i videću šta i kako dalje, rekao je povodom rastanka sa Bečejcima Milan Belić.

Jednostavno, namestilo se tako. U ključnoj utakmici protiv Kozare, nije realizovan penal, dva puta je uzdrmana prečka, još nekoliko izglednih prilika je otišlo u nepovrat, a rival je iz dva kontranapada postigao isto toliko golova. Izgubio je bolji tim, što nije ništa novo. Ali, Bečejcima se serija poraza, baš, otegla i brod je tonuo sve dublje i dublje. Predposlednja pozicija ozbiljno upozorava.

Istina, dugo je prvenstvo i još uvek može da se spasi najgoreg, ali pod uslovom da se mnoge stvari menjaju iz korena. Jedna od istina je da srpskoligaški rang takmičenja ne dozvoljava previše eksperimentisanja s „bonus“ igračima. Bečejci u ovom trenutku od dvadesetak fudbalera imaju, čak, devetoricu devetnaestogodišnjaka i mlađih. Kratko je vreme do isteka aktuelnog prelaznog i pitanje je ima li u ovom trenutku na fudbalskom tržištu igrača koji su neophodni, ali u zimskom prelaznom roku se mora uraditi dopunska selekcija. Samo da bodovni zaostatak ne bude prevelik i sve bude prekasno.