Nastavnik fizičkog uveo Mladost GAT u Prvu ligu

Saša Filipović trener Mladosti GAT - foto: lična arhiva

Saša Filipović, trener Mladosti GAT imao je nemirnu noć, prevrćući se u krevetu, misleći da živi u bajci, još nedovoljno svestan koliki su uspeh postigli. Kako reče, kad splasne adrenalin moći će trezveno da razmišlja. Srećan je na kraju što se veliki trud isplatio, i uz Božiju pomoć, stigli do velikog cilja. Zna da su baraž mogli da odigraju sa manje tenzija i drame. Da su bar neke od brojnih prilika uspeli da realizuju u prvoj utakmici, mogli su revanš mirnije da odigraju. Ovako dozvolili su da ih u revanšu, u nastavku meča, mladi optičari nadigraju. Dali su gol na vreme, ali šta to vredi, kad ih je stigao fizički i mentalni umor. Protivnik je pritiskao, ređale su se dramatične situacije pred golom Slepčevića. Ispostaviće se da je najmlađi odlučio baraž, i Filipovića žali što Kaurinu nije dao priliku i u prvom meču.

Saša Filipović je u klubu dve godine. Došao je kada je Mladost GAT iz pete lige izborila plasman u Vojvođansku ligu, grupa Jug. Sreća da su u trenutku prekida izborili čelnu poziciju i viši rang. Novog srpskoligaša nisu impresionirali klubovi sa znatno dužom tradicijom, znali su cilj i tome su sve podredili. Na kraju jeseni stavili su do znanja konkurentima ko će voditi glavnu reč, i prednost od 11 bodova na kraju uvećali do neverovatnih 17. 

Zanimljivo je istaći da je Filipović bio u dvojakoj ulozi, pored trenerskoj posla predavao je fizičko u jednoj novosadskoj osnovnoj školi, kao nastavnik, kako voli da kaže.

Kraj utakmice u Zemunelu potpuno ga je emotivno ispraznio, i na trenutak je seo na klupu, obuzet emocijama, da su mu zaiskrile u oku suze radosnice.  - Toliko je uloženo energije od strane igrača da nemam reči. Igrači koji su postali roditelji ili su na putu da se ostvare kao roditelji, sve su podredili klubu i velikom cilju. Konstantno su bili pod velikim pritiskom sa kojim su se uspešno nosili - kaže mladi stručnjak i napominje da je kroz emocije upoznao sebe i druge. Zbog njegove prividne mirnoće, zbivali su šale tipa "da li ti je neko javio da smo ušli u Prvu ligu". Za vreme i posle utakmice dobio je brojne pozive i poruke podrske i čestitke. Raduje ga potez kolege Alberta Nađa, koji mu je prišao i iskreno čestitao. 

U trenucima slavlja nije zaboravio pokojnog Milana Kosanovića, velikog fudbalskog znalca, kome bi želeo da posveti ovaj uspeh. Zahvalio se na pomoći i savetima mentoru Miloradu Kosanovića i kolegama Tomislavu Sivicu, Spasoju Jelačiću, Dušanu Bajiću, Ljubomoru Ristovskom i na kraju svojim saradnicima  Zoranu Rnjaku i Dejanu Zukiću. Nije propustio priliku da se zahvali predsedniku Miroslavu Kresoviću na ukazanom poverenju i mogućnosti da bude deo velikog uspeha.