Golgeter Milosavljev juri "stotku" i titulu

Vladan Milosavljev - foto: lična arhiva/FK Ušće Novi Beograd

Vladan Milosavljev (38), golgeter Ušća, lidera Srpske lige Beograd, ne priznaje godine i nemilice trese mreže. Sa Mijatovićem (Zvezdara) i Puzovićem (Jedinstvo), čini vodeći trojac najboljih strelaca (osam golova). Kako je Puzović otišao u Radnik, trka između dvojice golgetera odlučiće kome će pripasti oreol najboljeg.

Milosavljev smatra da su zaslužili prvo mesto i delimično je zadovoljan ostvarenjima tokom jeseni smatrajući da su u kontu trebali imati koji bod više.

- Pred svaku sezonu postavim cilj, u ovom slučaju nije bio da budem najbolji strelac već da ekipno dominiramo što smo i uradili. Za nas kao ekipu prekretnica je bila utakmica sa Brodarcem, koju smo posle preokreta rešili u svoju korist. Pamtiću gol i asistenciju, imao sam sjajan dan. Ne bih da robujem obećanjima ali moja želja je da postignem makar još šest golova i da dođem do brojke od sto u karijeri. Bio bih najsrećniji da mi se ta želja ispuni. Ništa drugo mi ne treba, ni jedan manje, a ni jedan više - kaže vremešni strelac, koji je zbog bonus pravila najveći deo utakmica započinjao sa klupe i u odnosu na konkurente najmanje je vremena proveo na terenu.

Dobro su se spremili i pojačani nastavljaju tamo gde su stali u novembru prošle godine. - Pripreme su odlično prošle, novajlije su se dobro uklopile. Ostali su nosioci igre, nas 14-15, i kompletirali smo se sa 3-4 novajlije. Uveren sam da možemo do najvećeg klupskog uspeha, do istorijske titule - optimista je Milosavljev za koga trener Nemanja Marković reče da poseduje ozbiljan voljni momenat i svakom treningu i utakmici pristupa kao da ima 25 godina. Uvek ga je krasila brzina i donošenje pravovremenih odluka, epilog su naravno golovi i asistencije. Odavno bi prebacio brojku od sto golova da nije svoj učinak podredio ekipi i zato je cenjen i zahvalan igrač.

U prvi plan uvek ističe karakter kao primarnu osobinu. - Formula uspeha koja vodi ka trijumfu i ostvarenju snova je definitivno karakter, ogromnu ulogu igra i volja za napretkom u fudbalu koja, čini mi se, nekim novim klincima u velikoj meri nedostaje - kaže i dodaje da ima moć definitivno mnoge stvari uradio drugačije i ne bi sebi dozvolio neke greške koje su mu se dogodile tokom bi se vratio u 2006. godinu kada je potpisao profesionalni ugovor sa Crvenom zvezdom. 

Za to vreme promenio je brojne klubove, u neke se vraćao više puta. Pored Sbije, veliki trag je ostavio u Češkoj, Grčkoj, Rusiji, Albaniji, BiH-u. Počeo je u Radu sa 18 godina i na preporuku Mitra Mrkele potpisao za Crvenu zvezdu. Usledile su pozajmice u Radu, Vardaru i Hajduku iz Kule. Započinje uspešnu češku misiju u drugoligašu Karvini, i za 3,5 sezone, na sto mečeva postiže 22 gola. Posle Viktorije i Banjika iz Ostrave (1,5 sezona) odlazi na jug u grčki Levijadakos. Na kratko prekida grčku misiju i pola godine je u Borcu iz Banja Luke, sledi povratak u OFI sa Krita, gde je odigrao sezonu za pamćenje (7 golova i 13 asistencija). Sledeća adresa je solunski Apolon Kalamarija, zatim Trikala i albanski Luftetari. Put ga dalje vodi u daleki ruski Sibir, u Tjumen i kako se uželeo kuće, posle 11 sezona, dolazi u Inđiju koju je vodio sadašnji trener Partizana Srđan Blaojević. Posle epizode u Kolubari ponovo se našao u sremskoj ravnici i u 35 godini postiže do tada najviše golova u sezoni. Kad je razmišljao da okači kopačke o klin usledio je poziv Zvezdare, gde za sezonu daje 12 golova. Na proleće juri za mnoge nedostižan rekord od sto golova, a pre svega će svoje usluge podrediti jesenjem šampionu kako bi doneo dve radosti sebi i klubu.