Čičin stručni ugao: Tvrdoća korona derbija

I bi derbi, pevao bi nekad sa vrha Beograđanke, nenadmašni pesnik Duško Radović, ali nikada, u njegovo vreme, ovakav, pomalo "divlji" i tvrd, kao ovaj 164., po redu, korona derbi. Bez boje, mirisa i ukusa. 

Više je to ličilo na nemo kolo bez muzike (čitaj: bez publike) ili na gladijatorski ring u fudbalskom pravouganiku, obeleženim belim linijama, pored kojeg oba trenera sikću na sve i svakog. Bio je to pravi fajt, srećom bez većih posledica, osim što je stradala samo igra. A kud ćeš i šta više od toga !?! 

Skoro da je uvek, od nekih davnih dana, odigranih derbija, iznedrio po nekog majstor-junaka ili golobradog tinejdžera, čija je karijera, od derbija strelovito krenula put uspona. Na ovom su "bonus igrači" odmah, prvom prilikom, "isterani" napolje, a to je opomena za obe nekadašnje prestižne škole ili će biti da se ne može proizvoditi, koliko izvoziti. Budimo realni i do kraja iskreni, neki od bisera Zvezde i Partizana su na vrhu Evrope u elitnim klubovima. Zamislte tu sliku, da je sinoć navalu Zvezde predvodio Luka Jović, a Partizana, Dušan Vlahović. Međunarodni fudbalski propisi su, namerno ili slučajno, oslabili jedan deo sveta da bi ojačali drugi. 

Zato i treba pažljivo razumeti i dodatno razlučiti opasku ikone srpskog fudbala, Stanislava Karasija:

- Ne mogu da verujem da je ovo bio derbi. 

Ne verujemo i mi drugi. Zato ostaje samo rezultat 1:0, za Crvenu zvezdu. 

Autor: Svetozar Čiča