Velike reforme pred usvajanjem: FSS smanjuje broj arbitara i uvodi stroža pravila za liste

Pred članovima Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije na narednoj sednici naći će se novi Pravilnik o suđenju, dokument koji bi mogao da donese najznačajnije promene u domaćoj arbitraži u poslednjih nekoliko godina. Predložene izmene obuhvataju strože starosne granice za sudije, novu kategorizaciju arbitara po UEFA modelu, promene u sistemu napredovanja i smanjenje broja superligaških sudija.

Najveću pažnju privlači odluka o uvođenju jasnih starosnih ograničenja. Prema predlogu pravilnika, sudije sa takozvane "A" liste prilikom potvrđivanja liste 1. jula ne smeju biti starije od 46 godina. Za VAR sudije granica će biti 50 godina, dok će asistenti u VAR sobi (AVAR) morati da budu mlađi od 45 godina.

U praksi, ova odluka mogla bi da označi kraj superligaške karijere za pojedine iskusne arbitre, ali i da otvori prostor za ubrzano uključivanje mlađih sudija u najviši rang takmičenja. Cilj reforme je postepeno podmlađivanje sudijske organizacije i stvaranje kadra koji će duže vreme moći da odgovori zahtevima modernog fudbala.

Još jedna važna novina odnosi se na kategorizaciju sudija prema standardima UEFA. Novi sistem predviđa četiri grupe - elitnu, prvu, drugu i treću kategoriju. Elitni arbitri biće delegirani za utakmice najvišeg nivoa domaćeg fudbala, dok će sudije iz prve kategorije uglavnom voditi mečeve Prve lige Srbije.

Drugu i treću kategoriju činiće arbitri i pomoćne sudije koji će biti angažovani na utakmicama Srpskih liga i nižih stepena takmičenja. Time bi domaći sistem trebalo da bude usklađen sa modelom koji već godinama funkcioniše u evropskom fudbalu.

Predlog pravilnika donosi i značajnu promenu u procesu napredovanja i rangiranja sudija. Za arbitre iz elitne i prve kategorije predloge će pripremati Sudijska komisija FSS, koja će imati ključnu ulogu u proceni kvaliteta i određivanju liste kandidata za napredovanje.

Istovremeno, za sudije iz nižih kategorija odgovornost će biti preneta na strukovne organizacije regiona. Takav model predstavlja određeni oblik decentralizacije, jer će regionalne organizacije dobiti veći uticaj u radu sa sudijama koje dolaze iz njihovih sredina.

Među najzanimljivijim predlozima nalazi se i plan da od 2027. godine superligaška lista bude svedena na 18 arbitara. Ideja je da manji broj sudija dobije veći broj utakmica tokom sezone, što bi trebalo da doprinese boljoj formi, većoj ujednačenosti kriterijuma i kvalitetnijem praćenju rada svakog pojedinca.

Posebnu pažnju fudbalske javnosti privlači i deo reforme koji se odnosi na smanjenje uticaja članova Izvršnog odbora FSS na formiranje sudijskih lista. Prema predloženim rešenjima, veći deo odgovornosti prelazi na Sudijsku komisiju i stručne organe, što bi trebalo da doprinese većoj profesionalizaciji i transparentnosti sistema.

Zbog obima promena i činjenice da zadiru u dugogodišnji način funkcionisanja domaće arbitraže, očekuje se da upravo ova tačka dnevnog reda izazove najviše pažnje na predstojećoj sednici Izvršnog odbora FSS u Staroj Pazovi. Ukoliko pravilnik bude usvojen, srpsko fudbalsko suđenje moglo bi da uđe u novu fazu razvoja sa značajno drugačijim pravilima nego do sada.