Nebojša Opačić, jedno od pojačanja Donjeg Srema

Čelnici Donjeg Srema, čine velike napore da pojačaju "sve linije" u klubu. Jedno od „pojačanja“ je i Nebojša Opačić (32), koji je u redovima pećinačkog superligaša: ne kao igrač, već ekonom!

- Prvi put poslove ekonoma radim, a u Pećincima sam nepunih mesec dana - kaže Nebojša Opačić - Odgovornost je ogromna raditi ove poslove u timu ranga kao što je Donji Srem. Obim posla je prilično prilično velik. Medjutim, kako sam ceo život u fudbalu, vrlo dobro znam kako treba, na primer, šišati ili zalivati teren. Odlično sam se uklopio: igrači znaju za moju dugogodišnju karijeru i ste strane nema nikakvih problema. Prvi put kada sam išao sa Donjim Sremom pri kraju sezone u Suboticu, bilo mi je „veoma neobično“: skoro da nisam znao da li treba da igram ili da nosim stvari. Čak me je i Bogić Bogićevim tada, u šali, pitao: „Šta radiš u svlačionici?“. Medjutim, vremenom je sve došlo na svoje mesto.

Nebojša Opačić se može pohvaliti zavidnom igračkom karijerom.

- Počeo sam igrati fudbal u Napretku iz Popinaca sa 13 godina, a godinu dana kasnije sam debitovao u prvom timu u prijateljskoj utakmici. Tada je trener bio Čeda Matić. Zvanično, u seniorskom timu sam počeo da igram sa 16 godina kod Bana Belegišanina. Posle šest meseci igranja u Popincima prelazim u Zemun, odakle sam prosledjen u Lifam iz Stare Pazove, kojeg je u Vojvodjanskoj ligi vodio Branislav Opačić. Vrlo brzo se vraćam u Zemun, kod Zvonka Živkovića. Sećam se da smo odradili pripreme, kada je počelo bombardovanje. Živković je prešao u Partizan, a zamenio ga je Milovan Mitić, potom i Kecman, Nebojša Miličić, kod kojeg počinjem da igram za prvi tim. Ostajem 3-4 godine, uz napomenu da sam igrao na dvojnu registraciju i za Zmaj. Na žalost, na pripremama na Kipru, i prijateljskoj utakmici protiv jedne ekipe iz Rumunije povredio sam se, te je usledila pauza od godinu dana. Posle još jedne operacije. Posle oporavka prelazim u Timok iz Zaječara, a posle toga šest meseci i u Slogu iz Doboja. Usledila je, potom, internacionalna karijera i igranje u Azerbejdžanu. Na žalost, samo tri meseca, pošto nismo mogli da nadjemo zajednički jezik. Igrao sam, kasnije, za Palilulac. Kako sam imao problema sa povredama, vraćam se u Napredak iz Popinaca. Igrao sam kasnije za više nižerazrednih klubova. Zanimljivo je da sam imao mogućnost da igram u Južnoj Koreji. Medjutim, uprava Zemuna me nije pustila, jer sam kao mlad i perspektivan igrać bio potreban klubu.

Na snimku: Nebojša Opačić