Najbolja igra u proteklih godinu dana, odlična atmosfera i "Slobodaški" kraj dana – uz patnju, ponos i podršku. Malo je nedostajalo da zaboravimo kako to izgleda dinamičan fudbal, onaj sa puno ambicije, trčanja, napada. Za oko 1500 ljudi, koliko se okupilo na Begluku, podsetnik je stigao u uvodnih devedeset minuta sezone, u kojima su videli možda i više nego čitavog proleća.  Ono što je normalno, ipak smo uzeli kao prijatno iznenađenje – Sloboda je na teren istrčala u novoj garnituri dresova, i to vrlo lepoj. Oni su poklon našeg bivšeg fudbalera, Ivana Vukomanovića.

Bez klišea "ispitivanje snaga", Sloboda od starta igra napadački. Lopta se dobro kreće i u uvodnih 15 minuta beležimo tri prilike. Prvu ne koristi Ćosović - nakon vrlo dobrog ubacivanja sa desne strane, prebacuje gol iz izgledne pozicije. Đorđević oprobava šut sa distance, a ubrzo potom odlična kombinacija Miličića i Vukoičića završava Lačijevim izblokiranim udarcem koji odlazi u korner. U 21. minute, neverica. Gosti koriste prvi napad i dolaze do prednosti. Odbrana Slobode smušeno reaguje, usledio je rutinsko ubacivanje po zemlji i isto takva završnica neometanog Matovića. Sloboda nastavlja sa napadima, ali dobra igra nije materijalizovana ni šansama. Činilo se u pravo vreme, ipak dolazimo do izjednačenja. “Skraćeni korner” sa desne strane izvodi Lazić, lopta se odbija do Vukoičića koji se dobro snašao uputivši udarac, ali ipak uz malo sreće poravnao rezultat.

Udrugog poluvremenu crveno-crni nastavljaju sa dobrom igrom, stvaraju šanse, ali do prednosti ponovo stiže Bežanija. Na sličan način kao kod prvog gola, probijen je bek (ovog puta vrlo naivno Lazić), poslat centaršut po zemlji i savladan Tasić. Samo par trenutaka kasnije, u 66. minute, Ćosović ne koristi sjajnu priliku. Neometan, sa oko deset metara od gola, prebacuje isti. Sloboda ipak vrlo brzo stiže do izjednačenja. Milekić sjajno reaguje na dobro izveden prekid i glavom matira Manojlovića. Pripreme su očigledno dobro odrađene što se tiče fizičke spreme. Fudbaleri Slobode jure pobedu istom snagom, a prati ih odlična atmosfera na tribinama. Drugi put se nadoknađuje zaostatak, pa su svi sa pravom pomislili da je došao trenutak za vođstvo. Šok stiže u 74. minute, kada gosti opet po krilu realizuju kontranapad. Bivši fudbaler našeg kluba, Lekić, pogađa sa ivice šesnaesterc na način kako do sada nije i verovatno nikada neće. Gol proslavlja na ućutkivanjem publike kao zahvalnost za proteklu sezonu u kojoj je dobijao podršku uprkos limitiranom fudbalskom znanju. Međutim, kada vidimo koji fudbaleri dobijaju dres našeg kluba, nemamo razloga da tvrdimo da ga ni Lekić neće ponovo nositi, nemamo razloga da mislimo da uprava na taj način neće okrenuti leđa navijačima. Koliko je Sloboda bila bolja nego obično, pokazuju i poslednji trenuci meča rezervisani za stihijske napade. Čak su i oni imali nešto više logike i smisla nego inače. Sve se pokušalo, Milekić je igrao skrivenog napadača, pred gol je u jednom trenutku stigao i Tasić, ali nije vredelo. Pisac ovih redova veruje da je pravi rezultat uvek na semaforu (pod uslovom da se sudije ne umešaju), ali će sada napraviti izuzetak… Sloboda nije zaslužila poraz!

Šta sada, pitanje je i za fudbalere i za publiku. Prvi moraju da znaju da će sa ovom igrom, ambicijama i požrtvovanošću, postizati dobre rezultate, te ne smeju klonuti duhom! Drugi da prepoznaju sve pozitivno iz ovog susreta i podrže momke u nastavku, isto kao što su to uradili na kraju meča.