Maratonac sa Krnjače

   Ogroman ugled uživa Spasoje Spasojević (65), penzioner iz Beograda (Krnjača) u biciklističkom svetu: tačnije, među vozačima rekreativcima.

   - Biciklizam sam zavoleo sasvim slučajno 2003. godine - kaže Spasoje - Prvo vožnju sam imao od Dorćola do Ade i nazad. Svidelo mi se, te sam narednog dana sve ponovio. Tako je sve počelo, te danas imam u nogama oko 240.000 kilometara u nogama. Ovim sportom se bavim isključivo amaterski i naročito preferiram ka cikloturismu. Za sve ovo vreme upoznao sam mnogo istomišljenika, mlađih i starijih, poput Živka Micića, Jadranke Bjelice, Nebojše Subića, Jovana Erakovića i drugih, s kojima se i dan danas družim i vozim ture kada nam se poklopi vreme za vožnju. Bilo je mnogo grupnih tura, koje su pripremane danima, ponekad i mesecima. Navešću samo neke: put za Svetu goru, Trnavu (Slovačka), put „Limun žut“, tj. za Solun (Srbija - Bugarska - Grčka), tura za more sa istomišljenicima iz Kikinde. Nezaboravna je i vožnja do Istanbula, ili do Herceg Novog (Slovenija - Srbija - Bugarska - Turska - Grčka - Albanija - Crna Gora).

   Spasoje Spasojević posebno ističe vožnju u Francuskoj.

   - Od 2011. godine vozim „Brevet - Randonneure“ - nastavlja „maratonac sa Krnjače“ - To vam je, u stvari, najveći skup zaljubljenika u duge vožnje. Vozi se ukupno 1230 kilometara. Prethodno, potrebno je proći kvalifikacije: 200 kilometara sa 13,5 časova, potom 300 kilometara za 20 časova, 400 kilometara za 27 časova i na kraju 600 kilometara za 40 časova. Ako se to uradi u godini godini održavanja „Velikog Breveta“, a to je svake četvrte godine, stiče se pravo učušća za vožnju na relaciji Pariz - Bresta - Pariz. Uspeo sam 2011. godine da prođem kvalifikacije sa kolegama Peđom i Jonetom i da učestvujemo u velikoj sportskoj manifestaciji kao jedini vozači iz Srbije. Bilo je tada prijavljeno 5250 biciklista iz mnogih krajeva sveta, a trku je 4065. Vozili smo tačno 88 sati i 27 minuta. Ove godine sam završio uspešno kvalifikacije za Brevet. Posle preveđenih 412 kilometarea morao sam da odustanem zbog tehničkih problema.

   Šta je za vas biciklizam?

   - Pre svega, vid zdravog života i uživanja u prirodi - ističe Spasoje - Lepo je voziti na čistom vazduhu, naročito u proleće, kada priroda počinje da se budi, sve cveta i dobija lepu, zelenu boju. Mada i „cvokociklizam“ ima svoje čari! To je kada vozite zimi i cvokoćete. Sećam se jedne vožnje iz januara 2011. godine, od Tršića, Stolica do Mačkovog kamena i Krupnja, pa nazad do Tršića. Vozili smo od sumraka po ponoći. Hteo sam tokom vožnje da se osvežim vodom iz bidona. Međutim, bila je zaleđena! Kada smo stigli u planinarski dom, čekao nas je veliki zemljani lonac sa pasuljem, slaninom i kolenicama. Mnogo je zanimljivih događaja bilo tokom vožnji: bušenje unuštašnjih guma, pucanje spoljnih, pucanje vičjuški bicikla na nizbrdici, a sve se završilo u urgentnom! Jednom sam udario parkiran auto na Pančevačkom mostu. Razbio sam mu zadnju šoferšajbnu, a ja završio na VMA. Srećom, biciklu nije bilo ništa.

   Poruka za kraj!?

   - Najveći problem nas biciklista je da nas vozači motornih vozila, s časnim izuzecima, na putu slabo primećuju - tvrdi Spasoje Spasojević - Nedostaju nam bicikklističke staze, s obeleženim mestima za odmor. Toga ima samo na putu pored Dunava, na ruti „Velo 6“ od Atlantskog okeana do Crnog mora, koji delom prolazi kroz Srbiju. Po nekim pokazateljima, godišnje tim putem prođe oko 35.000 cikloturista. Kolega Jone Eraković je uspeo da deo puta, koji ide kroz Srbiju, lepo obeleži i postavi sve potrebne oznake koji mnogo pomažu vozačima iz Evrope. Najlepši deo puta je, svakako, kroz Đerdapsku klisuru, koja svojom lepotom mami uzdahe i uvez „izaziva“ na povratak. Sa naše ili Rumunske strane, kroz nju sam vozio devet puta i uvek video nešto novo.

   Spasoje ističe da zbog godina više nije za preteranu duge vožnje, Ipak, još ima krajeva Srbije i Evrope koje planira obići.

   I, šta reći na kraju: „Spasoje, dobar ti vetar u leđima“.

Spasoje Spasojević

Uspomena iz Pariza