Zanimljiva ličnost je Rade Andrijević - Šandor iz Šimanovaca. Trenutno taksista, ali u javnosti poznatiji kao veliki zaljubljenik u fudbal.  Iako u „solidnim godinama“ (1948. godište), često zna da mnogo mladjima, deci pogotovo, pokaže kako se izvode slobodni udarci. Upravo po tome bio je prepoznatljiv. Zbog svoje ljubavi prema fudbalu, u svom prostranom i lepo uredjenom,  travnatom dvorištu postavio je gol: pravih dimenzija i sa mrežom.
- Pre pola godine sam postavio gol na kraju dvorišta – kaže Šandor – Bilo mi je to u planu i ranije, ali nikako da odvojim vremena. Na kraju, i to sam uradio. Dimenzije su odgovarajuće, a mreža kao na fudbalskim terenima. Cevi (stative) sam sa ženom prefarbao.  Organizovao sam i „svečano otvaranje“, uz roštilj i pesmu,  gde je prisustvovalo mnogo prijatelja. Kada imam vremena, šutnem iz zadovoljstva po koji put. Na golu neko od komšija, prijatelja.

Šandor je „legenda sremskog fudbala“. Počeo je sa 16. godina u Graničaru iz Grabovaca (odakle je poreklom).
- Da ne bi radio specijalni lekarski pregled, u knjižici su mi „dodate“ dve godine. U ono vreme Graničar je bio „strašna ekipa“, pogotovo napad: Miodrag Ivanović – Puponja, Mile Repajić, Gavra Živanović, Drezga i ja. Imali smo uigrane varijante, posebno prilikom izvodjenja kornera: oštro, poluvisoko na prvu stativu. Mile je igrao „strašno“ glavom: samo je skrene u mrežu.  Satima je u stanju Šandor da priča o  svojoj velikoj ljubavi, fudbalu svojim mušterijama u taksiju. Ili, da zapeva, što mu je „još jedan zaštititni znak“.