STRUČNI TEKST BR. 3,
RAĐEN PO KNJIZI:
Vrhunski fudbal i invencija
emocije-inteligencija-ideje
u igri-brazilski model
Autor: Đorđo Radonić
Beograd, 18. septembra, 2013. god.
VAŽNOST IDENTIFIKOVANJA MAJSTORSTAVA U IGRI U VRHUNSKOM FUDBALU NA ŠTO VERODOSTOJNIJI NAČIN
Tokom dugogodišnjih istraživanja visokoispoljavanih izraza invencije u vrhunskom fudbalu, kao najmanje rasvetljenih fenomena u igri, što je teško objašnjivo i, s obzirom na ogromnu važnost u razvoju bilo kog fudbalera, što je za nevericu, autoru se nametnuo još jedan delikatan zadatak, kao još jedan izazov i kao složen problem. Pomenuti problem ogledao se u sledećem:
Tema kojom se bavi ova knjiga je veoma opširna i kompleksna, ali i osetljiva, zbog čega je neminovno upotrebiti birane reči kod opisa, bilo da su u pitanju širi načelni osvrti na izuzetna nadahnuća majstora fudbala ili se strukturalno opisuju pojedini detalji iz domena dostignute visoke invencije u njihovoj igri. Istovremeno su se pojavljivali bojazan i opasnost da se, kao i svako drugo preterivanje-bilo kojeg vida, neumerenost u ulepšavanju i glorifikovanju nečije igre, makar to bili Nejmar, Mesi ili Brazilci, npr. najveći fudbalski majstori sveta, negativno odrazi na pokušaje davanja određenih stručnih tumačenja, npr. njihove visoke dostignute invencije u igri.
Sa druge strane, u pokušajima stručnih i nekih studioznijih sagledavanja vrhunske fudbalske igre i njenih što vernijih identifikovanja i suštinskih razotkrivanja u brižljivim stručnim analizama, ali i što slikovitijih prikaza pri pokušajima njenih kasnijih predstavljanja, a da to bude učinjeno na zaista autentičan način što je, ipak, glavni cilj u ovoj knjizi (inače, bez ikakve sumnje, u samoj suštini svojevrsnog fenomena), izbegavanja nekih determinanti i povremenih odredišnih epiteta uz neke stručne termine ili pojmove, bilo je gotovo nemoguće. Imajući ovo u vidu, u knjizi se pojavljuju kao proširena pojašnjenja nekih pojmova iz sfera ispoljavanja snažnih emocija ili visokoispoljavane invencije u vrhunskoj fudbalskoj igri, kao što su, na primer: ...ogromna volja, silna energija i neverovatna inspiracija... neka vrsta zaslepljenosti, izuzetnih i neizmernih zanesenosti... fudbal je za Brazilce ogromna čežnja, nadahnuće do neizmernih granica i najuzvišenijih njihovih ushićenja... visoke idejno-tehničko-taktičke veštine u objedinjenoj formi kao celoviti oblici u vrhunskom fudbalu, samo kao takvi mogu da zrače snažnim inventivnim odrazima, kao najfinijim, ali i najefikasnijim izvođenjima i manifestovanjima u igri... i sl.
POGUBNA PRENAGLAŠENA ODMERENOST I BEZIZRAŽAJNA PRAGMATIČNOST, NA UŠTRB SNAŽNIJIH ISPOLJAVANJA EMOCIJA U VRHUNSKOM FUDBALU
Eventualna izostavljanja ovih i sličnih pridodatih odredišnih pojmova uz opis psiholoških stanja majstora fudbala ili uz neke stručne termine u knjizi, nisu mogli da se dopuste iz jednostavnog razloga da se to ne bi negativno odrazilo na nivo realnosti prikaza dosegnutog veoma visokog nivoa kvaliteta u vrhunskoj fudbalskoj igri. Ipak, posredi su pokušaji što vernijih predstavljanja izuzetno kompleksnih i osetljivih, najviših inventivnih oblika i načina izvođenja i manifestovanja, ali i snažnih emocionalnih stanja u vrhunskoj fudbalskoj igri.
Sve ovo mnogo toga obuhvata u istraživanjima, ali i te kako obavezuje nekoga ko nastoji da, što umešnijim pronicanjima u samo jezgro istinskih majstorstava u igri najinventivnijih majstora fudbala, dođe do dragocenih saznanja kako bi trebala da izgleda metodika obučavanja i usavršavanja, primenjivana u bilo kojoj uzrasnoj kategoriji u fudbalu (umešna prilagođavanja se, u ovom slučaju, podrazumevaju), u cilju ostvarivanja vrhunskih postignuća. Stoga su ovako uzvišene odlike koje rese igru u vrhunskom fudbalu zahtevale od autora veliku obazrivost i njegovu veliku perceptualnu širinu pri analizama, a što je morao da ima stalno u vidu tokom dugogodišnjeg perioda svojih posvećenosti ovim visokoispoljavanim inventivnim izrazima. Pored ostalog, sve ovo se moralo da ima u vidu i prilikom upotrebe adekvatnih stručnih pojmova ali, istovremeno, i nezaobilaznih propratnih biranih finih izraza koji pobliže daju potpunije ocene, preciznije opise, realna vrednovanja, a sve da bi autentično oslikavali i neizbežne uzvišene osećaje. Obavezna zastupljenost emocionalnog faktora, koji je uslov za dospeća u sfere snažne motivacije i uzvišenih osećaja i da bi ideja uopšte mogla da se rađa i da zaživi u nekim izvođenjima u vrhunskoj fudbalskoj igri i, pri tom, uz izraze visokih inventivnih manifestovanja, na ovakav pomni pristup je dodatno obavezivao autora.
Imajući u vidu sve ove važne prateće činioce, pažljiva biranja pridodatih izraza bila su neminovna. U protivnom, pretila bi mogućnost nesmotrenih pojava degradacije kod pokušaja prezentovanja vrhunskih veština u igri što bi, bez ikakvih dilema, dovelo do nedopustivih banalizovanja takvih visokih vrednosti koje fudbal, a pogotovo onaj vrhunski, svakako realno ne oslikava, ne preporučuje, niti dopušta.
U isto vreme, u pokušajima analitičkih prikazivanja suštine veština u igri najvećih fudbalskih majstora — Brazilaca, radi prezentovanja talentima u fudbalu i njihovim trenerima kako invencija u vežbama i u samoj igri može da se razvija, izuzetno je nepreporučljivo, ali i pogrešno pristupati tome na prenaglašeno odmeren način, koji bi prešao u neku puku banalnu deskripciju, što bi sigurno znatno umanjilo odraze vrednosti ovih, inače, veoma osetljivih pokušaja prikaza majstorstava u igri na što vernije načine. Bila bi to nedopustiva krutost u pokušajima opisa izuzetnih dostignutih visokih kreacija i nekih fascinacija u vrhunskoj igri, poput nadahnute i maštovite igre Brazilaca, uz slaba ispoljavanja ili bez prisustva imalo emocija i sa određenom isuviše hladnom distancom. Time bi se postigao neki suprotan efekat ili, čak, samo promašaj, kakvih pokušaja je, nažalost, bilo do sada, kada su u pitanju pojedina stručna dela iz teorije fudbala. U neuspelim pokušajima opisa ovako visokih vrednosti, bio bi to pokušaj nekog stereotipnog pristupa. Pritom bi takav pristup više podsećao na bezizražajna uopštena pojašnjavanja, kao na neka ostvarena sivila nekih kvazi vrednosti u nekoj oblasti, kao što je fudbal, koje znaju da često oslikavaju pojave nekih mediokritetskih pogleda ili delovanja, nekih neuspelih pokušaja stvaranja, pa čak i u fudbalu koji neki nazivaju vrhunski a da to, kao takav, po malo čemu — zaslužuje! Na taj način, takvi pokušaji prikaza istinskih kvaliteta vrhunske fudbalske igre, uzrokovali bi refleksije koje bi bile jako loše, jer bi bilo onemogućeno da se prikažu na veran, a to znači na neki uzvišeniji način, efekti fascinacije u veštinama zavaravanja protivnika u interpretacijama majstora fudbala s loptom, pogotovo kakvi su oni iz Brazila. Vrhunska fudbalska igra, koju prezentuju najveći majstori fudbala to, jednostavno, ne dopušta, jer je protkana upravo njihovim najuzvišenijim emocijama. Stoga je nemoguće izbeći u opisivanjima, pa i kod pokušaja stručnih tumačenja dosegnutih visokih majstorstava u njihovoj igri, koja bi bila od pomoći u radu sa mlađim selekcijama, određen emocionalni naboj, intenzitet jakih osećanja i, ponekad, pažljivo birane epitete uz neke stručne pojmove i uz pokušaje nekih stručnih tumačenja u knjizi, a sve iz razloga da se sami prikazi ne odraze negativno na kvalitet opisa veština u njoj. U protivnom, mnogo toga negativnog bi se odrazilo na takve pokušaje autora, na sličan način kako se to, nažalost, reflektuje na razvoj talentovanih fudbalera u sličnim takvim metodskim pristupima od strane pojedinih fudbalskih trenera, pod takvim bezizražajnim uticajima i, po mnogo čemu, pod takvim nepovoljnim razvojnim okolnostima po njh.
Iz svega ovoga proizilazi da je u sličnoj delikatnoj ulozi i sam inventivni fudbalski trener! Visoke veštine prikrivanja krajnjih namera u vrhunskoj fudbalskoj igri jedino verno mogu da se oslikaju uz zastupljenost, bar minimuma brižljivo biranih adekvatnih izraza trenera, i to u pravom trenutku, uz što više redukovan njihov fond, svakako uz sva neophodna zadovoljavanja i kriterijuma iz dela ostvarenih kompleksnih stručnih optimuma u tim obraćanjima, prikazima, savetima takođe. Samo tako moguća su i bolja razumevanja i bolji pokušaji prikaza visokih nivoa invencije na što približnije ispravan metodski način, čime se u startu eliminišu moguća besciljna lutanja, bespotrebna i nedopustiva banalizovanja, pa i same moguće pojave stereotipa. Osim toga, time se daje pun doprinos u pogledu prezentovanja metodskih zastupljenosti u specifičnim izvođenjima s loptom u vežbama, koje bi tek tada bile zaista celovito i verno predstavljene na adekvatnom kvalitativnom, potencijalno vrhunskom nivou. Na taj način bi mogla da se zamisli jasnija slika u lakšim prepoznavanjima i razumevanjima tumačenja ovakvih celovitih metoda, koje doprinose izvornom, tj. autentičnom približavanju fenomenu veštih prikrivanja krajnjih namera i nepredvidivosti u igri, bar u onoj koja je vrhunska. Prikaz, na isuviše uprošćen način u pokušajima pristupanja analitičkim posmatranjima najviših kreativnih sadržaja, majstorstava u vrhunskoj fudbalskoj igri, bio bi manjkav, nedorečen, štur i u znatno osiromašenoj formi bi oslikavao samu suštinu teme ove knjige, što bi bio polovičan učinak, možda i — promašaj. Stoga, tema kojom se bavi knjiga „Vrhunski fudbal i invencija“-emocije-inteligencija-ideje-brazilski model, takav pristup u tumačenjima morala je da u samom startu isključi.
Imajući u vidu sve prethodno rečeno, u stručnim tumačenjima igre najvećih majstora fudbala, pokušalo se na adekvatan i na prihvatljiv način to učiniti, uz isticanje i samih odgovarajućih epiteta, a da stručne analize, ipak, time ne budu uvijene u plašt suvišnosti ili cifranih preterivanja u ulepšavanjima, te da time izgube na osnovnim realnim vrednostima, kao i na autentičnosti stručnih prikaza majstorstava u vrhunskoj igri. Nastojalo se da ove analize i predstavljene metode imaju što verniju osnovu i da budu što realnije prezentovane na način koji je optimalan i izvoran u igri kakva je vrhunska.
PRAGMATIČAN STRUČNI PRISTUP, ALI I UZVIŠENIJE EMOCIJE-NEOPHODNE U IGRI, KAO I U: RADU TRENERA, STRUČNIM ANALIZAMA, DELIMA U DOMENU TEORIJE FUDBALA...
Moralo se imati u vidu da se u analizama igre Brazilaca-najinventivnijih fudbalera sveta, tj. brazilskog modela, u kojoj samo uzvišena osećanja stvaraju neophodne preduslove za vrhunsku igru, nije moglo da pristupi bez, takođe, pažljivih prožimanja i shvatanja dubina njihovih snažnih emocionalnih stanja. Istovremeno, kada se govori o tako snažnim emocijama kojima su obuzeti majstori fudbala u svojim kreativnim osmišljavanjima, stvaranjima u igri, nemoguće je izbeći suptilnost u izražavanjima — makar to bilo u nekoj minimalnoj mogućoj meri, prilikom pokušaja stručnih prezentovanja svih ovih majstorstava. Ukoliko bi izostali neki uzvišeni epiteti i suptilni izrazi u stručnim tumačenjima vrhunske igre najvećih fudbalskih majstora sveta, u tom slučaju se ne bi postigao adekvatan nivo pokušaja stručnih tumačenja i predstavljanja strukturalnih odlika i važnosti situacionog principa, sagledavanog u vrhunskoj fudbalskoj igri-kao metodološkog modela, kao i ogromnog značaja inventivnog faktora, značajnog za blagovremena rađanja same ideje. Tada ne bismo ni u dovoljnoj meri shvatili dostignutu natprosečnu invenciju, niti načine kako oni to ostvaruju u svojoj igri i na koje načine je i dalje sve više i više razvijaju, neprestano izdižući je stalno iznova na sve više nivoe.
Sve ove važne teoretske napomene, uz neophodnost nekih zasebnih specifičnih prilagođavanja, važne su i za talentovane i vrhunske fudbalere, ali i za njihove ambiciozne trenere. Slični pogledi morali su da budu zastupljeni i u pisanju teksta ove knjige od strane autora i cele njegove Edicije.
Vrhunska igra majstora fudbala stoga zaslužuje odnošenje sa obaveznom obazrivošću i uz dužna poštovanja od strane svih nas — i to sa puno razloga, pa i od samog autora knjige „Vrhunski fudbal i invencija“-rmocije-inteligencija-ideje-brazilski model. Njihova visoka inventivnost u igri iziskuje potrebu za iznalaženjem pažljivo biranih reči, jer se samo takva izražavanja, pa i u radu nekog fudbalskog trenera, kao i u njegovim stručnim tumačenjima, zbog postizanja autentičnosti kod nametanja njegovih zahteva talentovanim fudbalerima u vežbama ili u igri ili kod nekih pokušaja samih opisnih prikaza i zbog boljih shvatanja stvarne suštine dostignutih visokih majstorstava u igri od strane vrhunskih fudbalera, jednostavno nameću kao ispravna, ali i kao jedino moguća.
Višegodišnja autorova istraživanja visokih inventivnih izvođenja i manifestovanja u igri Brazilaca, isto tako, sve više su učvršćivala njegova neka ranija ubeđenja da su ovakvi pristupi jedino ispravni. Drugačiji pristupi u vrhunskom fudbalu — nedorečeni su, felerični, zbog kojih, umesto potencijalnih vrhunskih ostvarenja, osrednjost ili mediokriteti toliko često i nastaju u fudbalu. Ovo predstavlja glavi razlog što brojni talenti rano nestaju sa fudbalske scene ili se ne pojave uopšte a da su, neki od njih, koji su nekada toliko mnogo obećavali, mogli da dospeju čak i do samog fudbalskog sazvežđa – ali nisu. Razloge ovim, ne malim fijascima u karijerama, nekada veoma talentovnaih fudbalera (nekima od njih i u njihovim životima), nije teško otkriti.
Povrh svega što je rečeno, igra fudbalskih majstora ovakav pristup, kao vid uvaženih pijeteta prema njima, tj. naših smernih poštovanja, apsolutno zaslužuje, kao i oni sami što to zaslužuju, kao izuzetne ličnosti koje su zadužile njihove nacije i ceo fudbalski svet. Takav način pristupanja i prezentovanja u tumačenjima dostignutog približnog savršenstva u njihovoj igri zavređuju pažljiva biranja reči, jer je to neophodno, makar to bili i kao svojevrsni izuzeci, zbog dužnih poštovanja i zbog boljih naših razumevanja njihovog lika, dela, zbog boljih razumevanja izražene njihove visoke invencije u igri! Fudbal — bez njih, bio bi mnogo siromašniji, mnogo manje gledan, bio bi daleko manje zanimljiv, kao što bi bila: nauka bez Galileja, Ajnštajna, Mendeljejeva, Milankovića ili Tesle, književnost bez Šekspira, Getea, Hesea, Servantesa ili Dostojevskog, muzika bez Betovena, Šopena, Bočelija, Prislija, Bitlsa, Hendriksa ili Hjustonove...
Stoga je cena majstora fudbala: Pelea, Šekularca, Besta, Bekenbauera, Rivere, Džajića, Zika, Platinija, Maradone, Batistute, Krojfa, Bobana, Savićevića, Zidana, Rivalda, L. N. de Lima Ronalda... Totija, Džerarda, K. Ronalda, Robena, Robinja, Mesija, Ronaldinja, Inieste, Ibrahimovića, Bejla, Etoa, Nejmara, Kake... slično kao i kod svih genijalnih umova u nauci ili u umetnosti, na primer — nemerljiva, iako je, u ovom slučaju, samo reč o „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu“.
Visoka majstorstva u igri najinventivnijih fudbalera sveta zato moraju da nam budu najbolji putokaz i najbolji primeri kako bi trebalo da se pristupa obučavanjima i usavršavanjima talentovanih fudbalera. Time uviđamo da, na mestima u knjizi gde nije decidirano rečeno na koje načine bi trebalo da se postupa u pojedinim situacijama, pri obučavanjima i usavršavanjima raznolikih izvođenja vežbi i u igri od strane talentovanih fudbalera, već samo kako to izvode majstori fudbala, pre svega oni iz Brazila, treba da se ima u vidu da su sami i takvi metodski prikazi njihovih visokih veština s loptom predstavljeni na što prilagođenije načine prvenstveno i upravo zbog toga kako bi se olako indirektno ukazalo na to kako bi trebalo da izgledaju metode obučavanja i samih nadgradnji. Nastojanja su bila da, bilo predstavljanja visokih veština majstora fudbala ili samih metoda koje bi morale da imaju primenu pri obučavanjima i usavršavanjima, ma koliko to bili kompleksni zadaci, budu što jednostavnija i što slikovitija (koliko je to bilo više moguće), a sve u cilju što lakših transfera, tj. kasnijih lakših primena u metodici obučavanja i usavršavanja talentovanih i vrhunskih fudbalera od strane njihovih inventivnih fudbalskih trenera. O ovom aspektu se dosta vodilo računa, premda je izuzetna složenost same teme to znatno otežavala.
SIROMAŠTVO DUHA U VEŽBAMA DOPRINOSI KASNIJE NEMAŠTOVITOJ IGRI FUDBALERA U NEKOJ SELEKCIJI
Nažalost, u trenažnom procesu već od ranih obučavanja talentovanih fudbalera-početnika, isuviše je naglašenosti na, na primer, jednoritmičnosti izvođenja oblika u nekim fudbalskim sredinama, na izvođenjima elemenata u vežbama i u igri na neprikrivene ili na nevešto prikrivene načine, pri čemu se nastoji nešto kasnije, vrlo često, da se po svaku cenu „s loptom igra samo što snažnije i što brže“, uz neka prilagođavanja i uvežbavanja koja se odnose na neke taktičke zahteve, koji su, doduše, veoma važni u vrhunskoj fudbalskoj igri, takođe. Pri tom, neki fudbalski treneri previđaju, a neki nisu ni svesni da na njihovu „što snažniju i što bržu igru s loptom“, protivnik relativno lako uspeva da, isto tako, brzo i pravovremeno, na adekvatan način, jednakim povećanjima snage i ubrzavanjima, lakše odgovara svojim pravovremenim pokrivanjima, preuzimanjima i, na kraju, učestalim hitrim iznenadnim izbijanjima ili presecanjima lopti.
Naveden je samo jedan primer, u nizu sličnih, nedovoljno zastupljene invencije u radu pojedinih fudbalskih trenera te, kao neki logičan sled, i u igri njihovih fudbalera, pri čemu niti jedni niti drugi nisu svesni, pre svega, da su bledilo igre pojedinaca i tima odraz karakterističnih primarnih pristupa u vidu krutih nekih uređenosti, prenaglašenih pragmatičnosti, nedopustivih uprošćavanja u vežbama i u igri. Pri tome, entuzijazam, duh, kreacije ili ideja u igri ostaju u drugom planu ili im se poklanja sporedna pažnja ili na neki način koji je, u samoj polaznoj osnovi, površan ili pogrešan. Potrebno je napomenuti da njihovi fudbaleri i ne mogu da budu svesni svojih slabijih inventiivnih izražavanja u svojoj igri-time i svojih inferiornosti u odnosu na protivnika, pošto ih tome nisu učili i edukovali njihovi fudbalski treneri, te da tome nije uzrok navodni ispoljavani njihov niži intelekt, kao moguća tvrdnja pojedinaca što, u ovom slučaju, majčešće, ne odgovara istini!
Pomenuti fudbalski treneri uglavnom nastoje da se postiže što brži ritam motoričkih kretanja, brzih prenosa i brzih dodavanja lopti, pri čemu se vodi računa da zadaci u vežbama budu sa naglašenim tačnim tehničkim izvođenjima elemenata kod prijema, vođenja lopti, kod dodavanja, driblinga, kod šutova na gol, dok su česti slučajevi da su intenzitet izvođenja vežbi i pauze, a posebno struktura zahteva u njima, po mnogim važnim kriterijumima u vrhunskoj fudbalskoj igri — neadekvatni. U ovom slučaju reč je o pomanjkanjima ili o izostanku nekih zahteva od strane trenera (pogotovo u vidu dodatnih inventivnih zahteva) koji bi se odnosili na potenciranja što veštijih načina prikrivanja krajnjh namera, kojih ima mnogo, pogotovo u vrhunskoj fudbalskoj igri. U radu ovih trenera u fudbalu mogu da se primete i drugi propusti u primenjivanoj metodici, na primer, kada je intenzitet u nekoj vežbi mali a pauze uz to velike... ali time izlazimo iz okvira teme ove knjige.
Kada se svemu ovome doda da izostaju neki važni propratni dodatni inventivni zahtevi u ovim vežbama, onda je beznadežnost-u pogledu očekivanja neke ružičastije perspektive igrača i tima u celini — sasvim očigledna, nažalost, a da se, istovremeno, toliko mnogo angažuje, izuzetno mnogo finansijski ulaže i, još više — nerealno nada.
Fudbal, kakav igraju majstori iz Brazila, najbolji je primer kako treba igra da se shvata, na koje načine treba da joj se prilazi, te kako se sama igra — uz iskrene emocije — doživljava. Tek tada se javljaju ostvareni preduslovi za dosezanja vrhunskih kvaliteta u igri, kao neki logičan sled. Na taj način, do punog izražaja se dospeva u izuzetno snažna ispoljavanja nadahnuća, kojima su doprinela upravo umešna zadavanja dodatnih inventivnih zahteva u te-ta vežbama od strane nekog inventivnog trenera a time, ujedno, stvoreni su pogodni uslovi za inventivna izvođenja i propratna, ključna inventivna manifestovanja u igri.
BRAZILCI TRENINGE „NE ODRAĐUJU“; ONI IGRI PRISTUPAJU SA NEIZMERNIM ODUŠEVLJENJEM
Sve vreme se nastojalo da baš ovaj navedeni aspekt nađe svoj što snažniji odraz u ovoj knjizi i u samoj autorovoj Ediciji.
Naime, pokušalo se pojasniti da Brazilci treninge „ne odrađuju“ kao neki drugi; oni igri prilaze sa neizmernim oduševljenjima, slično kao što to čine deca. Pokušano je da se objasni kako upravo ova njihova „neozbiljnost“ i zbunjuje brojne njihove protivnike! Dok se oni priberu, nekim teško predvidivim, vešto prikrivenim i iznenadnim asistencijama „iz snova“ ili promenama ritma Brazilaca s loptom, ali i bez lopte-nekim njihovim munjevitim utrčavanjima ili otkrivanjima — protivnici često potom prime gol. Ali, isto tako, svaki naredni gol Brazilci realizuju na neke sasvim drugačije pripremane, najmanje očekivane, iznenadne načine, sa najmanje očekivanih mesta i pozicija, na načine sasvim suprotne od prethodno verno naglašavanih nekih pretnji i od prethodno pretećih izvedenih ili posle nekih — samo naizgled, bezazlenih pokreta i kretanja ili posle nekih smernih pritajenosti na nekako čudesno zagonetne načine, dostojne njihovih velikih imena. O ovim fascinantnim prethodnim i propratnim pritajenostima i prikrivanjima krajnjih namera u igri Brazilaca bilo je reči u ovoj knjizi i to sadržinski više od bilo kojih drugih aspekata u igri, uz namere da se, prilagođenim tumačenjima, što lakše mogu primeniti slične metode u praksi.
U knjizi su se pokušala dočarati beskrajna oduševljenja Brazilaca zbog svakog postignutog gola, ali i pre toga, tj. u samoj igri, koja pomalo ili, bolje rečeno, koja neodoljivo liče na neizmerna radovanja živahne i vragolaste male dečice u igri sa lopticama na pesku ili u plićacima nekih reka ili mora. To je istovremeno i neobična i čudesna igra dečice, uz neizmernu razdraganu razigranost, uz međusobna krajnje bezazlena radosna usputna prskanja vodom, udaranjima stopalima po površini vode u nekom pličaku i uz, samo njima shvatljiva, presretna kliktanja, oznojenih i pocrvenelih obraza na njihovim ozarenim dečijim licima, silno ushićenih u potpunim svojim predavanjima i u teško opisivom zanosu — do kraja u svojoj magičnoj igri...
STALNA NASTOJANJA U IZDIZANJIMA VEŠTINA U PRIKRIVANJIMA KRAJNJIH NAMERA U IGRI
Suština manifestovanja visokih veština u vrhunskom fudbalu, zapravo, predstavljaju, ključne veštine-na globalnom planu, pre svega, vezanih za što umešnija prikrivanja krajnjih namera, u pogledu izbora oblika ili načina... specifičnih izvođenja s loptom ili, npr. noge i dela stopala, kada usledi teško predvidiv, iznenadan udarac u suprotnom smeru u nekoj završnici, uz to – izuzetno munjevito. Upravo ovakva vešta prikrivanja krajnjih namera, načina, smera izvođenja... do poslednjeg iznenandog trenutka ili stvaranja samoprivida pri zavaravajućim pritajenostima, pri zavaravanjima protivnika na najraznolikije, teško predvidive načine, raznim delovima stopala, nogom kojom se to uopšte ne očekuje, uz prethodne dominirajuće karakteristične potpuno atipične načine brzih usmerenja pažnje i pogleda, kako u tome uspevaju nenadmašni Brazilci, ali i Mesi, K. Ronaldo, Iniesta... bili su predmet višegodišnjih istraživanja autora (jedna od mogućih situacija u vežbi ili u igri, pri čemu su moguća inventivna izvođenja i manifestovanja, prema dijagramu br. 1).
Načini kako ove veštine, istovremeno, sve više i više mogu da se uzdižu u igri talentovanih i vrhunskih fudbalera i sa nekih drugih podneblja, bile su, takođe, predmet ovih njegovih, nepredviđeno ovoliko dugih, istraživanja.
Saznanja do kojih je autor sukcesivno dolazio i koja bi trebalo da budu od pomoći ambicioznim fudbalskim trenerima i njihovim talentovanim i vrhunskim fudbalerima, konačno se nalaze pred nama u ovoj knjizi — mada je autor to i želeo i očekivao da bude znatno ranije.
Dijagram br. 1
Prikaz situacije na terenu kada su moguća lažna i krajnja izvođenja i manifestovanja s loptom i bez lopte, od strane majstora fudbala – a, na sledeće načine: 1-lažno dodavanje lopte saigraču d-udesno, 2-lažno odvođenje lopte-nazad-udesno, 3-završno iznenadno dijagonalno dodavanje lopte saigraču b-ulevo i 4-dijagonalno utrčavanje po dijagonali-udesno, uz prikaz mogućih odbrambenih reakcija protivnika, čime se obezbeđuju povoljne pozicije i povoljna situacija za uspešan nastavak akcije u napadu, npr. prijemom lopte upućene od saigrača b i individualnim prodorom majstora fudbala-a i šutom na gol ili na više mogućih drugih načina u kombinaciji sa drugim saigračima
NAMENA KNJIGE
Osim inventivnih fudbalskih trenera i njihovih fudbalskih talenata, knjiga „Vrhunski fudbal i invencija“-emocije-inteligencija-ideje-brazilski model, može da bude od koristi i vrhunskim fudbalerima, u cilju daljih razvijanja, izdizanja nivoa njihove — i inače visoke invencije u igri, kao i fudbalerima — talentovanim i vrhunskim u malom fudbalu, fudbalerkama i fudbalerima rekreativcima. Poznato je da veliki broj fudbalera rekreativaca, onih u malom fudbalu i fudbalu na pesku krasi velika zanesenost i ljubav prema najpopularnijoj igri, čak i u takmičarskom pogledu. Neki od njih su pravi majstori — virtuozi. Očekivanja su da će tema ove knjige-načini dostizanja sve više invencije, sve veće maštovitosti i nepredvidivosti u igri, da zaintrigira i one u malom fudbalu ili one koji igraju „na male goliće“, među kojima ima i onih u poodmakloj dobi, stekavši uverenje da iz nje mogu još ponešto da nauče, da usavrše, nadograde svoje veštine u igri, jer, na kraju, nikada nije kasno, ne samo za večne optimiste... Lepota i sva magičnost u igri biće im tako polako, ali i sve više razotkrivana; verovatno na najbolji mogući način, uz mnogo više uživanja, uz veću udhićenost i ozarenost njihovih lica.
Radi jasnih determinisanja u nekim sagledavanjima, u knjizi se uvek navodi kog su statusa pojedini fudbaleri. S tim u vezi, uvek se pojašnjava da li je reč samo o „nekim“ fudbalerima (prosečnih kvaliteta), da li su u pitanju talentovani fudbaleri ili vrhunski fudbaleri, zavisno od toga da li se prikazuju: neke manjkavosti ili uzroci prosečne igre kod nekih fudbalera, načini na koje bi trebali treneri da obučavaju i usavršavaju talentovane fudbalere ili načini veštih prikrivanja krajnjih namera, načina izvođenja i manifestovanja visokih veština u igri majstora fudbala ili, kako je negde navođeno, fudbalskih majstora.
Slično se postupalo i kod pominjanja nivoa kvaliteta fudbalskih trenera. Uvek se isticalo kako rade ambiciozni fudbalski treneri, posebno vrhunski treneri-stvaraoci, inventivni fudbalski treneri, a kakve propuste ili greške u radu čine „neki drugi“ ili „pojedini“ fudbalski treneri, koji su prosečnih sposobnosti, zbog kojih mnogi talentovani fudbaleri, razočarani, neslavno završavaju svoje karijere, otišavši vrlo brzo u zaborav.
Kada već pominjemo neke, slabije umešne trenere u fudbalu, neki od njihovih fudbalera koji su, nažalost, nedugo posle otišli u zaborav ili koji su utonuli u prosek (ponajviše krivicom ovih njihovih trenera), bili su nekada natprosečno talentovani, kako su ih nazivali svojevremeno, „fudbalski dragulji“ ili „fudbalski vunderkindi“, poput Robinja, Pirla, Nejmara, K. Ronalda, Patoa, Mesija, Džerarda, Matića... o čemu će biti dosta reči u knjizi.
Veliki je to greh njihovih fudbalskih trenera, kao i njihovih klubova uostalom, bili oni svesni toga ili ne...
Autor: Đorđo Radonić,
trener, istraživač i publicista
Učitavanje...
