Uz neprikosnovenu Vojvodinu, nekako i najstarija, osnovana 1914. godine Spartak (Subotica), Proleter (Zrenjanin) i Dinamo (Pančevo) su na neki način zaštitni znak posleratnog fudbala u Vojvodini. Imaju najduži probili su led u najtiražnijim ligama (Prvoj, odnosno Drugoj saveznoj) i najduži staž. Nekad bilo sad se spominjalo. Na fudbalsku priču o Proleteru je stavljena tačka pre nekoliko godina, jednostavno rečeno više ne postoji. Spartak iz Subotice je na ledu, nije ugašen, ali se i ne takmiči. Pokušaji da se prekroji fudbalaska istorija, da se jednog dana iza imena Spartak Zlatibor voda izbriše prezime bio bi čist falsifikat, jer ova dva kluba, bez fuzije imaju zajedničko koliko i Olimpija iz Ljubljane i Vardar iz Skoplja. Popularni pančevački „brzi voz“ je na dobrom putu da im se pridruži.
U ovom trenutku je na slepom koloseku, pušta korenje u četvrtom rangu takmičenja. Opravdanja o teškim vremenima, pre svega ekonomskim održiva kao i lanjski sneg. Zar drugi klubovi, gle apsurda u manjim sredinama nisu u istoj ili još goroj situaciji. Pre će biti da je u pitanju (ruko)vođenje klubom. Ko ne veruje neka pročita redove koji slede. Da li zbog toga što fudbalska utakmica ima dva poluvremena, po nekad i produžetke ili …
Tek Izborna skupština FK Dinamo, nalik na žvakaću gumu, dva puta već odlagana samo je otvorila prvu stranicu novog poglavlja kluba. Razrešen je stari, izabran novi saziv Skupštine u kome je ostalo upražnjeno pet mesta. Zna se i deset od 11 članova novog upravnog odbora (Misaljević, Banđur, Kozlovački, Kovačević, Marinković, Maksin, Simić, Đeković i Savanović). Ostalo je da novi predsednik Skupštine Miodrag Vasilić zakaže prvi sastanak na kome će se izabrati predsednik i podpredsednik kluba. Nadzorni odbor (sastav: Mladenović, Rašić, Vulin) smo mogli i da preskočimo, lako je to moglo da se dogodi i na skupštini. Uostalom za način na koji je vođen klub, Vasilić kaže više ne tako – bio je misaona imenica. Nikada se nije oglasio. Bez obzira na nekoliko odlaganja skupština nije pripremljena, bila je prepuna improvizacija, u vazduhu se osećala nekakva napetost, trebala je samo varnica pa da se pocepa ipak providni celofan.
Uvodna beseda odlazećeg predsednika Slavka Dangubića je sve drugo samo ne izveštaj o radu, osvrnuo se onako s nogu, ispostavilo se na samoj skupštini i sa dosta „falš“ , konstatacija. Složio se sa svima da rezultati prvog tima ne mogu da sakriju idilu brige o mlađim kategorijama, koje su, uzgred budi rečeno mogle biti pravi osinjak. Mogao je, ma morao bar da spomene dva – tri bisera. Dinamo je, ove godine bio unikat, imao klub u klubu, u okviru seniorskog formirao i omladinski klub Dinamo, ne zbog brige za decu (njih i roditelje je, zajedno sa pravnim mentorima vodio žedne preko vode) već baj-pas žiro računa za konzorcijum. Neko je, bez znanja Uprave i Skupštine muljao sa učešćem klinaca u Beogradskim ligama gde je Dinamo dobio „privezak“ Altina. Šteta što niko nije iskoristio besplatan EPP i za debelu „lovu“ postavio prosto pitanje da bilo ko od prisutnih u sali nabroji, ako je teško imena igrača ono bar prezime jednog od trenera, „tipovane“ selekcije koja sa Gradom i klubom ima zajedničkog koliko i Mars sa Venerom.
Iz polarisane diskusije za i protiv rada kluba u prethodnih pet godina provejavali su crni i sivi (srećom belih tonova nije bilo – laž) tonovi, ali trenutak istine nije dočekan. Između redova sklopljen je truli kompromis između dosadašnjeg predsednika i njegovih bivših saradnika koji okreću list. Priča o konzorcijumu je, mada je bilo za očekivati da se završi, „konzervirana“ za neka druga bolja vremena, kako reče Miodrag Vasilić, dosadašnji podpredsednik uprave, a novi predsednik Skupštine, jedan od članova ugovora na relaciji klub - konzorcijum „štiti“ klub da će dug prema konzorcijumu namiriti onaj ko bude hteo da kupi Dinamo. Koliki je to dug, ko su bili članovi konzorcijuma, sa specifičnom težinom (čitaj visinom ulaganja), važi li i dalje kasica – prasica, pardon ugovor ?
To su samo neka od pitanja na koje odgovor one koji preuzimaju klub nije zanimao. Svojim oštrim, beskompromisnim startovima, Miloljub Ostojić je, kao predsednik Udruženja trenera potom i običan navijač, prvo kroz repliku o dosadašnjem radu kluba klub zaradio žuti, potom konstatacijom da je Dinamo zreo za fudbalski sabor ne rotaciju jednih te istih ljudi i crveni karton. U metu je gađao i Milenko Ivić, jedan od onih koji već dve decenije voli fudbal, pa i ostale sportove „konkretno“, ne rečima već delima (daje iz svog džepa) ali nije imao ko da ga sluša. U najkraćem rekao je da svu fudbalski ljudi od reda u gradu sujetu moraju podrediti znanju, da se spoji, na prvi pogled nespojivo. Navodio i imena, ne ponavljamo ga, da neki od prozvanih ili ne prozvanih ne dobiju ospice. Surovu istinu izrekao i Luka Vujović, ponovili to mnogi diskutanti – deblokada računa kluba je uslov svih uslova za dalji ne samo rad već i opstanak kluba. Nadogradnju dao, Kozlovački, član nove Uprave da ista bude sa oročenim „rokom upotrebe“, od nekoliko meseci, da odblokira račun, u protivnom da se povuče.
Niko, ama baš niko, ni da spomene na koliki je iznos blokiran račun. Ako je za igra skrivalica oko priznanica konzorcijuma, uz peglu i lak, potrebno i vreme za odgovor na konkretno pitanje potrebna dobra informisanost i potreba da se sve karte otvore i stave na sto. Poslednji put na najzvaničnijem mestu u klubu a to je Skupština u glavu (čitaj dinar) se gađalo na početku milenijuma, za vreme klupskih previranjanja. Cifra od 1,743.000 dinara (tutokompleto glavnice i kamata), najpre umanjena za trećinu, potom (bez kamata, za koje je ipak potrebna viša matematika, najmanje učetvorostručena. Nije bilo francuskih sobarica da postave naivno pitanje – ko je dužan da vrati dug ?
Odgovori bi bili i te kako zanimljivi, od aktuelnih – onaj ko je i napravio dugove, do pragmatičnih onaj ko vodi klub. Postoji i nekakav papir – zapisnik o primopredaji dužnosti u kome pre serije „autograma“ sa obe strane i tura na mur stoji i rečenica da tog i tog datuma u to i to vreme prestaju sva prava ali i sve obaveze odlazećeg dvojca Vuković – Caković. Kako se godinama sluša da ljudi koji vode klub samo ulažu da otkrijemo i jednu eksluzivu – u nekoj od klupskih slamarica se oplođuje devizno obeštenjenje za Đokića, nekadašnjeg igrača Dinama. Odlazeća, verovatno i nova uprava su „gadljivi“ ne samo na neka stara vremena već i novac iz tog doba koji je , prošle godine, u klub donela dobra vila. Pitaće se verovatno neko koliko je taj iznos? Radio Mileva (javna tajna u gradu) glasi - dovoljan da se pokrije bar dve trećine duga, sa sve zateznim kamatama. Pošto nova Uprava najavaljuje transparentnost u radu prestaje i igra žmurki. Očekujemo da na drugom poluvremenu skupštine, zakazanom za mesec dana, pod drugim stavom tačke jedan – prolongiran: izvešaj o materijano – finansijskom poslovanju kluba za mandatni period od pet godina članovi skupštine i javnost u gradu potvrde ili opovrgnu glasine. Svako ko čeka zakon o privatizaciji u sportu, svako ko merači da se upusti u trku za kupovinu FK Dinamo morao bi, već koliko sutra, najkasnije do okončanja nastavka skupštine da zna i koliki je „tal“ od procenjene vrednosti kluba već „kaparisan“ za Konzorcijum. Kako ugovor između kluba i konzorcijuma nije prekinut, ni oročen, još jedna naiva – računa se i na dalje (i do kada) kamata na uložena sredstva ?
U klubu tvrde da se drže propisa ko pijan plota, u isto vreme driblaju nas neobaveštene. Formiraju nekakve komisije, kao da ne veruju svom nadzornom odboru. Čak šta više nisu mu dali šansu ni da pogreši. Važno obaveštenje i za sve koji su prisustvovali Skupštini, posebno gostima i znatiželjnicima. Imala je kvorum, prisustvovalo joj 22 od 35 članova skupštine. Pored njih još najmanje toliko gostiju, novinara i „kibicera“.
Za Grad i Klub i dalje omiljena pesma „Dva smo sveta različita“. Na Skupštini od onih koji vedre i oblaće, primećen – nije ostao do kraja samo „gensek“ Saveza sportova Vladsa Kovačević, u ulozi čutologa. Kakva skupština tragikomična – takav i izveštaj sa nje. Niko da se dotakne pitanja „komfora“ na stadionu i urušenog zida. Odluku inspekcije o zabrani korišćenja stadiona, prekriva prašina jer je napisana na kineskom jeziku. Voleli bi da grešimo, da za Dinamo, grad Pančevo i Južni Banat dolaze novi, vedriji fudbalski dani, na čelo kluba ljudi koji će umeti da stanu na put urušavanju fudbala. Bojimo se da, ako ne prođe i drugi pokušaj dizanja montažnog objekta na korovom obeleženom rukometnom igralištu ne postane aktuelna i ona narodna „ode mast u propast“. Neko je spomenuo fudbalski sabor, kao lek za ozdravljenje i dobio zvužduke.