Bežanija - Sloboda 1:1 (0:0). Iako nije briljirala, Sloboda osvaja jako vredan bod na strani zahvaljujući trenutku inspiracije Bogdana Miličića. Naredne subote se igra prvi meč na Beglukuu u ovoj godini.

 

Na slici: Slavlje strelca jedinog pogotka za Slobodu

 

Sloboda je letos, na otvaranju sezone, bila bolja. Odigrala je jednu od boljih utakmica u poslednje vreme, stvarala šanse, ali i izgubila. Danas se u bllažoj varijanti odužila Bežaniji, uzevši bod uz prilično loš fudbal.
Zbog lošeg stanja terena Bežanije, utakmica se igrala na stadionu Baska. Bila je to prilika za Slobodaše da u svoj „navijački pasoš“ ubeleže još jednu destinaciju, s obzirom da su male šanse da ćemo se u nekoj bližoj budućnosti sastati sa klubom koji je tu „pravi“ domaćin. Njih pedesetak je iskoristilo priliku, pružajući podršku Rosonerima, svako na svoj način.

Domaći su ambiciozno ušli u meč i stvorili par opasnih napada, koji ipak nisu rezultirali ni šansom. Sloboda se potom malo trgla, uspostavila i svoju igru, pa i pripretila u 25. minutu preko Dolmagića. Bežanija međutim uzvraća udarac i ulazi u dve ozbiljne prilike, u kojima Tasić biva bolji od protivnika. Crveno – crni su imali veliki broj izgubljenih lopti, čak i u izrazito „čistim“ situacijama. Rival to nije mnogo koristio, pa je vreme do pauze brzo isteklo.

U drugom delu razlika u konkretnosti bila još izraženija. Tako je, nakon par opasnih situacija, fudbaler domaćih dobio još jednu priliku da se prošeta kroz kompletnu odbranu Slobode, i u tome iznudi jedanaesterac koji je skrivio Milekić. Lopta u jednu, vrlo dobar Tasić u drugu stranu – 1:0, 51. minut. Ubrzo potom izvršena je dvostruka izmena. Neprimetnog Milanovića zamenio je Tasić, Jeremića agilni Emeka. Sredinom drugog dela napadač Bežanije propušta odličnu priliku da stavi tačku na meč, ali iz idealne pozicije promašuje loptu. Deset minuta kasnije crveno – crni dolaze do prve prave šanse. Posle kornera Emeka odlično zahvata loptu glavom, ali se golman istakao vrlo dobrom intervencijom. Sloboda je igrala sve otvorenije, pa gosti dobijaju prilike iz kontri. U većini sličajeva nisu imali dovoljno veštine u razvijanju napada, ali je jedan osujećen tek posle dobrog istrčavanja golmana Tasića koji je naveo rivala da pošalje loptu preko gola. Gol, 1:1! Iznenada, kao prethodna rečenica, stiglo je izjednačenje. Bližio se kraj meča, kada je posle auta Miličić dobio loptu i sa dvadesetak metara poslao prelepu parabolu u protivnički gol.

I dok se jedan duel završavao, na tribinama je počinjao drugi. Kako bi izbegli eventualne previde i potencijalne greške, navešćemo samo par činjenica. Po isteku utakmice članovi uprave Slobode, verbalno su napadnuti od grupe ljjudi (ne možemo tvrditi, ali pretpotstavljamo na neki način povezanih sa fudbalerom domaćih Lekićem). Po isteku meča na tribine je pokušao da uđe i sam Lekić. Jednom u nizu ućutkivača užičke publike ostalo je da juri automobil užičkih tablica sa kamenicom u ruci...
Da je Lekićeva meta bio navijač(i) Slobode, fudbaler bi se verovatno našao na spisku pojačanja u narednom prelaznom roku (ukoliko se problem zabrane registrovanja izvuče ispod tepiha i reši). Ispadi fudbalera na koje aludiramo su znatno manjeg obima, ali ova i svaka druga uprava našeg kluba mora na dublji način razmišljati o bojama Slobode i o tome ko ih nosi.
Naredne subote konačno i na Begluku. U goste nam dolazi ekipa Dinama. Dobra prilika za beg sa dna. Svi na stadion, na pobedu!