Što me više ometaju, više radim

     Ako se bilo kada bude pisala istorija boćanja u beogradu, pa i šire, počasno mesto će zauzeti Drago Žeželj, koji s boćama „druguje“ preko pola veka. Osnivač je više klubova, a u javnosti je posebno poznat po radu s najmlađim zaljubljenicima u ovu vrstu sporta.

   - Prve kontakte s boćanje imao sam negde ranih sedamdesetih godina - kaže Drago Žeželj - Najpre je počelo kao druženje po beogradskim parkovima i izletištima, s grupom oficira JNA iz Slovenije i Hrvatske i poznanicima iz Kninske krajine. Nešto kasnije, bio sam među zaljubljenicima u boćanje koja je u mesnoj zajednici „Mladost“ (Blok 64 na Novom Beogradu) počela nivelisati, a zatim izgradila teren BK Mladost i BK Naša krila. Od tada sam, praktično, svakodnevno u boćanju: u početku kao igrač, kasnije kao vođa ekipe ili trener. Jedino me je posao sprečavao, dok sam bio u radnom odnosu, da bude drugačije. Prilikom osnivanja BK Mladost, bilo mnogo otpora da se igra po Međunarodnom tehničkom pravilniku. Nakon prvobitnog takmičenja u Beogradskoj ligi, prešli smo u Drugu, potom i u Prvu saveznu ligu. Više puta sam nastupao za reprezentaciju Druge lige. I tako, sve do 2007. godine, kada sam izabran za predsednika BS Beograda, kada sam zbog obaveza u Savezu smanjio aktivnosti u klubu.

   Kada je javilo interesovanje za rad s najmlađim igračima?

   - Uvek mi je bio cilj da što više mladih bude uz nas - nastavlja Drago Žeželj - Bez obzira da li je u pitanju trening ili utakmica. Pored edukacije mladih, cilj mi je bio da se što više osposobe i oni koji bi radili s njima. Tako sam 2003. godine u Rumu, završio kurs za učitelja boćanja, a koji su organizovali boćarski savezi Beograda, Vojvodine,Srbije i Slovenije, uz podršku Međunarodne boćarske federacije. Kurs za trenera instruktora završio sam u Novom Sadu 2008. godine, a na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje 2013. godine pohađao sam nastavu za sticanje zvanja operativnog trenera boćanja., te sam dobio zvanično licencu za rad s mlađim igračima. Pored svega toga, položio sam ispit za boćarskog sudiju. I dan danas se usavršavam kao trener. Posećujem ili kontaktiram profesore i njihove saradnike na DIF-u, slušam predavanja iz raznih oblasti. U BK Mladost 2003. godine okupio sam nekoliko dečaka do 14 godina, s kojima sam počeo organizovano raditi. To je bila na neki način najava „Škole boćanja“. Na žalost, odmah sam naišao na neverovatan otpor i ometanja na razno-razne načine u klubu i oko njega. To traje i danas. Ali, ne hajem na to. Iako sam bacan u blato i kaljugu, sve sam izdržavao, jer sam dobro znao šta sam i koliko radio. Na boćarskim terenima ostavio sam na hiljade časova rada sa decom. Mnogi su bili prvaci Beograda i Srbije u raznim disciplinama i starosnim kategorijama. Bilo je takmičara koji su nastupali i na međunarodnim turnirima. Kada god sretnem te divne mlade ljude, vidim koliko sam sebe uložio u njihov razvoj i njihovo shvatanje sporta i života. Trudio sam se da ih odvlačim sa ulice, igrica i kompjutera… U Srbiji rado govore kako smo sportska nacija. Na žalost. Mislim da baš i nismo! Ako je verovati zvaničnim podacima svega 13,8 od sto populacije od 7 do 70 godina bavi se sportom, a svega 10 od sto u starosti od 14 do 30. godiona.

   Kada je počela sa radom Škola boćanja?

   - Tačno 3. juina 2010 godine - seća se dobro Žeželj - To je bilo na osnovu odluke BS Beograda. Tada je Upravni odbor Saveza pratio i analizirao rad s najmlađim kategorijama i došao dio zaključka da tadašnje stanje u klubovima ne doprinosi sveukupnom razvoju boćanja. Na osnovu te analize, shodno Strategiji o razvoju sporta u Srbiji od 2009. - 2013. godine i Zakonu o sportu, UO BSB doneo je odluku da se pri BK Mladost formora „Sportska škola boćanja“. Već po završetku najosnovnije obuke, održano je Prvenstvo „Škole boćanja“, kao i pionirsko Prvenstvo Beograda u disciplinama pojedinac i krug. U toku takmičarske 2011. godine, dečaci i devojčice su učestvovali na pojedinačnom Prvenstvu Beograda, dok je šest devojčica te godine učestvovalo od 21. do 29. juna na međunarodnom turniru u Gapu (Francuska), kao reprezentacija Srbije. Praktično, top je bilo nezvanično Prvenstvo sveta za škole boćanja. Odlazak u Francusku, bio nam je „vetar u leđa“ za još bolji rad masovniji upis novih članova. Između ostalog, naši članovi su prvi put učestvovali 2010. godine na Međunarodnom turniru „Trofej Beograda“. Devočice su bile uspešnije od dečaka, te su osvojile dve bronzane medalje. Sledeće godine, naše devojčice su osvojile pobednički pehar u ekipnoj konkurenciji, što je bila prava senzacija. Uspeh su ponovile i naredne dve godine.

   Protekla, 2015. godina, bila je naročito uspešna.

   - Pionirke i kadetkinje na pojedinačnom Prvenstvu Beograda u pojedincima i krugovima osvojile su po 2 zlatne i srebrne medalje i 4 bronzane - ističe Drago Žeželj - Devet juniorki je na Prvenstvu Beograda osvojilo 16 medalja: po 4 zlatne i srebrne medalje i bronzanih. Na Prvenstvu Srbije za juniorke , naše četiri predstavnice su osvojile: 3 zlatne i po srebrnu i bronzanu medalju. Na Međunarodnom turniru „Trofej Beograda osvojili smo zlatnu, 2 srebrne i 3 bronzane medalje, a u sveukupnom plasmanu bili smo drugoplasirani. Naše juniorke su kao reprezentativke Beograda učestvovale na Međunarodnom turniru „Žene u akciji“ u Rumi, gde su imale zapažene rezultate

   Planovi za 2016. godinu?

   - Želja nam je da što više dece iz okoline uključimo u „Školu boćanja“ - nastavlja Drago Žeželj - Uložićemo više truda da naše kadetkinje i juniorke osvoje što više medalja na pojedinačnim prvenstvima Beograda i Srbije. Posebno ćemo raditi na tome da 3-4 naše juniorke ove godine nastupe za neku od selekcija Srbije na međunarodnoj sceni, što bi bio veliki podstrek za dalji rad, kako njima, a tako i nama u klubu.

Boćarski klub Naša krila

Drago Žeželj