Ne znam da li je ovo izneto u tekstu razlog zašto je nas fudbal tu gde jeste (nije nigde), ali sigurno ima udela u poniranju ovog sporta u ambis čije se dno ne nazire još. Postavlja se pitanje da li je danas FK Partizan (i mnogo drugih klubova iz Srbije) razvojni centar, odskočna daska ili "mamino naručje" nekompletnih igrača ili je još jedan od giganata u "proizvodnji" talenata, što je bio decenijama ?  
U prethodnih par godina smo imali (ne)priliku da gledamo nekolicinu igrača u dresu Partizana kojima tu mesto apsolutno nije bilo. Ja ću kroz par članaka pokušati da Vam predočim poziciju srpskog fudbala u koliziji sa evropskim. Moji tekstovi nemaju nikakvu pozadinu, već je ovo plod mog zapažnja i publikacija mog mišljenja.

Počeo bih od jednog u svakom smislu skromnog igrača, Nemanje Rnića. Ljubitelji fudbala, a posebno navijači Partizana su ovog momka gledali u Partizanu punih 5 godina. Nakon tog, takoreći, izbokosovanog perioda u Partizanu on odlazi u Anderleht (poslednja sezona u Partizanu 25 od 33 ligaška meča). Nekadasnji kapiten (?!) Partizana je u dresu Anderlehta imao apsolutno, uverićete se, nebitnu ulogu.

2008/09 - Prva sezona u Briselu, za svoj novi klub je odigrao svega 7 utakmica (u proseku 59 minuta). Nova sredina, novo okruženje, trener ga možda ne simpatiše (mada što bi ga dovodio). Biće bolje u drugoj sezoni.

2009/10 - U drugoj, popravnoj, je odigrao 1 (jednu) utakmicu u prvenstvu protiv Šarloe i 4 u plej-of  fazi takmičenja (ispravnije bi bilo reći, 3 utakmice i jedan minut na četvrtoj protiv Klub Briža).

2010/11 - Nakon toga sledi njegov "bljesak" u belgijskom fudbalu, Nemanja Rnić igra 13 utakmica (od ukupno 36) u celoj sezoni. Ruku na srce, 10 od 13 je odigrao na pozajmici u Žerminal Beršotu kao pozajmljen igrač (muko moja predji na drugoga), u Žerminalu koji je sezonu završio sa 3 boda iznad zone ispadanja. A što se tiče njegovog udela u osvanjaju titule Anderlehta (ta 3 meča u ljubičasto-belom dresu), valja pomenuti da je Rnić odigrao 1 minut protiv Genka, 7 minuta protiv Eupena i svih 90 protiv Lokerena.

E sad.

Sve bi to bilo zavedeno u memoriji ljudi koji prate fudbal kao normalna fudbalska pojava, probao - nije uspeo. Ali da to ne ostane tako potrudila se genijalna uprava Partizana. Primetićete u narednoj rčenici jedan filološki apsurd. Naime, uprava Partizan pojačava (eto apsurda) ekipu dovodjenjem Nemanje Rnića, za napad na ligu šampiona (još jedan apsurd je to što se danas, nažalost, u Srbiji "napad na ligu šampiona" konotira sa ulaskom u grupnu fazu). Podsetiću sve one koji čitaju ovaj tekst da je u toj sezoni "pojačanom" Partizanu na megdan izašao Šamrok Rovers, amaterski klub iz Dablina. Bilo bi suludo okriviti Nemanju Rnića za ovaj poraz Partizana, ali u toj "kaznenoj ekspediciji" (kaznenoj samo za navijače Partizana) je bilo još igrača koji ni sami nisu znali šta rade tu, a o njima u narednim tekstovima. Pokusaću da bude hronološki. Koji su kriterijumi za dovodjenje igrača ili vraćanje u klub u kom je stekao afirmaciju ? Da li oni postoje ? Kojom metodom (metoda je nužna stvar u svakom poslu) se vode stručni ljudi srpskog fudbala ? Koga je oduševila statistika Nemanje Rnića ?

Na kraju, informacija (za one koji ne znaju) da Nemanja Rnić danas igra za Volfsberger 6-oplasirani klub austrijske bundeslige, u kome je standardan. Poželeo bih mu sreću u nastavku karijere u klubu koji odgovara njegovim fudbalskim kvalitetima.