BIOGRAFIJI Nemanje Gordića podebljane su dve titule ABA lige, priznanje za MVP finala regionalnog takmičenja, pet sezona u Evroligi i čak 18 osvojenih pehara u nacionalnim kupovima i prvenstvima Crne Gore, Hrvatske i Srbije. Takav si-vi bio je sjajna preporuka za povratak srpskog plejmejkera u Humsku, sa neuporedivo bitnijom ulogom u odnosu na ono koju je imao sedam godina ranije.

Njegovo iskustvo i kvalitet bi trebalo Partizanu da pomognu da lakše izađe na kraj sa izazovima u najvažnijem delu sezone, koji će, nadamo se svi, početi kada se smiri situacija koju je izazvao virus korona.

- Trenutno smo u šoku. Ali na nama je da slušamo ljude koji su nadređeni za to. Šta je tu je, nadamo se da će uskoro da se sredi - počeo je Gordić priču od goruće teme.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SRBIN IZ HERCEGOVINE

PLEJMEJKER Partizana je rođen u Mostaru, odrastao u Gacku, a sada živi na relaciji Beograd - Podgorica. - Takva je sudbina nas koji smo se zadesili na tom području u vreme rata. Mnogi ljudi kažu: "On je Bosanac", jer ne znaju. Ja sam Srbin iz Hercegovine i tu nema nikakve zabune. Dobio sam poziv da igram za reprezentaciju BiH i sa ove tačke gledišta vidim da to nije bilo dobro za moju karijeru. Koštalo me je mnogo toga, ali nije mi žao, ponosno nosim dres zemlje u kojoj sam rođen... Prosto, kad igrate za nacionalni tim koji nije predodređen da pravi rezultate, ružno je da kažem, ali nemate koristi nikakve. Meni je karijera pošla uzlaznom putanjom kad sam uzeo slobodo leto, posvetio se sebi i individualnom radu sa Acom Matovićem. Da sam to uradio ranije, bio bih bolji igrač.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Crno-beli su osvajanjem prvog mesta u regularnom delu ABA lige obezbedili prednost domaćeg terena u plej-ofu, baš kao i u Evrokupu, jer su bili najbolji tim u top 16 fazi. U četvrtfinalu ih čeka duel sa Uniksom, ali tek pošto se budu stekli uslovi za igranje...

- Kada pogledam ekipe koje su prošle među osam u Evrokupu, ne vidim izrazitog favorita. Sve su to dobri, tvrdi timovi i mislim da svako svakog može da dobije. Mi smo već otišli korak dalje u odnosu na prethodnu godinu, na dobrom smo putu da napravimo odličan rezultat. Imamo kvalitet da se nosimo sa svima i ne treba previše da obraćamo pažnju na protivnike. Meni lično, posle naporne sezone u Evroligi, baš prija igranje u Evrokupu.

Gordić je ubeđen da njegov sadašnji tim poseduje šampionski gen.

- Bio sam deo ekipa koje su osvajale trofeje i mislim da imamo to nešto u sebi što je potrebno da bi se došlo do vrha. Karakterni segment je veoma važan. Na terenu smo mnogo jači tim nego što izgleda kada se druge ekipe pogledaju pojedinačno. To je naš najveći kvalitet. A drugi je velika rotacija... Intenzitet košarke je sve veći, tako da je bitno što se koristi svih 12 igrača i što se svako od nas stavio u funkciju tima, a individualne brojke ostavio sa strane.

Za sada su u klupske vitrine uneli dva pehara namenjena pobednicima ABA superkupa i Kupa Radivoja Koraća.

- Klub kao što je Partizan ne sme da se zadovolji time, već mora da pokuša da osvoji i preostala tri takmičenja (Evrokup, ABA, KLS). Težak je put pred nama.

Do poslednje titule na regionalnoj sceni "valjak" je stigao u sezoni 2012-2013, simbolično baš u toj takmičarskoj godini crno-beli dres nosio je Gordić.

- Tad je bila poslednja - začuđeno je upitao Nemanja. - Prošlo je mnogo godina, vreme je da se titula vrati u Humsku.

Kada napravi paralelu između tog tima i sadašnjeg sastava, jedna stvar mu upada u oči.

PRVI NA VEČNOJ LISTI

Velika čast za Gordića je prva pozicija na večnoj listi ABA lige kada su poeni i asistencije u pitanju. - Nažalost, posle toliko godina izgubimo osećaj za neke stvari, pretvori se sve ovo u profesionalizam, rutinu, svakodnevnicu, posao. U prvi mah kad su mi rekli za oba rekorda, reakcija je bila: "U redu, super". Sad vidim da nije mala stvar jer liga je jaka, mnogo dobrih igrača je prošlo kroz nju. Retkost je da košarkaš bude prvi i po poenima i po dodavanjima, zi na to sam ponosan.

- Od svih ljudi koji su deo najuže ekipe, ostao je samo Nidža ekonom (Nikola Tomašević) - nasmejao se, pa nastavio. - Tada je zaštitni znak bila mladost, a sada je to, ipak, iskustvo. Trener je stranac, iako priča na srpskom. Sve je drugačije, ali drago mi je što sam opet tu i nadam se da ćemo ponoviti uspeh.

Kod Duleta Vujoševića, Gordić je sa 24 godine bio među najiskusnijima, sada je ponovo isti slučaj i kod Andree Trinkijerija.

- Nemam neki osećaj da sam stariji, ali svestan sam da imam mnogo utakmica u nogama. Igrao sam u ekipama koje pobeđivale i gubile finala. Znam koja je razlika i kada vidim neke stvari mogu da sugerišem saigračima, zajedno sa Novicom Veličkovićem. Imamo ekipu u kojoj nema sujete, možda se nekome ne svidi kritika dok je vruća glava, ali u suštini nema ljutnje.

Nemanja je u karijeri uglavnom igrao u regionu - za Budućnost (2005-2010, 2016-2019), Igokeu (2013-2014), Cedevitu (2014-2016) i Partizan (2012-2013, 2019-). Jedina dva kluba van ABA lige čiji je dres nosio su italijanska Lotomatika (2010-2012) i ukrajinski Azovmaš (2012).

- Tako se prosto namestilo. Uvek sam birao novu sredinu po osećaju. Postoje igrači koji vole da igraju u inostranstvu, jer biti tu negde blizu kuće nije baš jednostavno. Mnogo je više obaveza, tu su drugovi, porodica, traže se karte za utakmice konstantno... Ne može svako da izdrži pritisak. Meni je porodica najveća podrška, prija mi što sam tu. Bio sam član ekipa koje su u vrhu, igrao Evroligu, ne vidim da je minus.

Kada sabere i oduzme sve što je prošao u karijeri, zaključak je da je najbolja sezona za njega 2017-2018, kada je sa Podgoričanima bio šampion regiona, postao MVP i obezbedio učešće u Evroligi.

- Taj tim me izuzetno podseća na ovaj sadašnji u kome sam. Kad pogledam kao iskusan košarkaš, jasno mi je da u karijeri retko imate ulogu kakvu vi mislite da zaslužujete. Igrača je 12, trener je jedan, mnogo je drugačiji pogled iz ta dva ugla. Meni je tokom te sezone u Budućnosti baš bilo sve po ukusu, leglo mi je potpuno. Teško mlad igrač shvati da se to možda dešava jednom u životu. Veći deo karijere je borba da se uklopite, da izvučete najbolje iz uloge koju ste dobili u određenom sistemu. Drago mi je što su trenutno igrači Partizana svesni te činjenice i što prihvataju deo koju su dobili, pa dobro funkcionišemo kao tim.

Krajem septembra će napuniti 32 godine, pa logično s vremena na vreme u misli doleti rečenica: "Šta posle karijere?".

- Pomišljam sve više na tu temu. Prošao sam mnogo klubova, video stvari koje bih menjao... Mislim da mladim igračima treba da se omogući prilika za bolji razvoj, i košarkaški, a i same ličnosti. Eto, možda bih počeo radeći sa mladima. Nije lak trenerski posao, ne bih sigurno krenuo od seniorske košarke... Za razvoj su sjajni sada u Partizanu Matović i Šćepanović, veliko su bogatstvo za Trinkijerija. Sviđa mi se taj način rada. Ali da ne planiram previše unapred, imam ja još mnogo da igram - završio je sa osmehom razgovor Gordić.

PILOT ILI KOŠARKAŠ

ZA Nemanju je košarka jedina profesija u kojoj sebe može da zamisli.

- To je sport koji najviše volim, ušlo mi je u krv, pa čak i u slobodno vreme sedim i gledam Evroligu ili NBA utakmice. Kad sam bio mali, govorio sam da ako ne budem košarkaš biću pilot. To mi je zanimljivo i baš kul zanimanje.