Foto: fss.rs

Te sada čuvene noći u Bariju 1991. godine, Dragan Stojković Piksi odbio je da šutira penal u finalu Kupa šampiona protiv ''svoje'' Zvezde. Pokazao je karakter u tom trenutku i pokazao je da ima jasan stav. A te stvari biće itekako važne za dobro obavljanje njegovog novog zadatka.

Dragan Stojković Piksi bio je maestralan fudbaler. Bio je odličan i u Radničkom iz Niša gde je počeo karijeru ali u Zvezdi je skrenuo pažnju na sebe i igrao pa možda i fudbal karijere. Igre u Zvezdi omogućile su mu da ode u Marsej. Jedne sezone bio je pozajmljen i Veroni a poslednjih sedam godina karijere igrao je za Nagoju. U Nagoji mu je trener bio legendarni Arsen Venger.

Kakav je fudbaler Piksi bio, verovatno najbolje govori evropsko prvenstvo u Holandiji i Belgiji 2000. godine. Tada je već imao 35 godina ali igrao je tako magično. Delovao je kao da je u najboljim godinama i bio je sigurno najbolji igrač tadašnje SR Jugoslavije.

Nakon fudbalske karijere, o kojoj bi mogli mnogo govoriti ali sada fokus nije na njoj, bio je funkcioner i u Zvezdi i u reprezentaciji. Prvi trenerski posao imao je u Nagoji. Sa Nagojom je uzeo titulu prvaka Japana i tada mu je i učitelj Venger čestitao na tituli te je rekao da je uradio nešto što njemu nije pošlo za rukom. 

Nakon Nagoje, Piksi je pet godina proveo i u kineskom Gvangžuu gde je sa prosečnom ekipom radio fantastičan posao i igrao fenomenalan fudbal. Međutim, nakon prošle sezone ostao je bez posla.

Kada je bilo jasno da Ljubiša Tumbaković neće ostati selektor Srbije, Piksi je odmah bio jedan od kandidata. Međutim, mnogima je ta priča bila čudno jer ljudi su izgubili veru u reprezentaciju i reprezentativni fudbal i svi su mislili da Piksiju nije potrebno da se vraća. Delovalo je u jednom momentu da će Savo Milošević biti novi selektor ali je na kraju ipak tu funkciju dobio Dragan Stojković Piksi.

Šta čeka Piksija na klupi ''Orlova'' ?

Piksija na klupi Srbije čeka izuzetno težak posao. Pre svega nove okolnosti mu ne idu u prilog. Neće biti prostora za uigravanje. Nakon okupljanja, već za dva dana Srbija će igrati sa Irskom te će u narednih sedam dana igrati sa Portugalom i Azerbejdžanom. Sva tri protivnika teška na svoj način a prostor za neko uigranvanje i nametanje filozofije minimalan.

Pored toga, glavni problem je izgradnja mentaliteta i stvaranja kulta reprezentacije. Nakon brojnih neuspeha, sami fudbaleri više ne veruju da mogu i kad stvarno mogu nešto. Protiv Škotske je to bilo tako očito. S obzirom da je Piksi rođeni šampion i neko ko je izuzetno samouveren, ta gradnja pobedničkog mentaliteta mu ne bi trebala biti problem. Ali isto tako, potrebno je vreme kojeg bar u startu nema. Međutim, Piksi je potpisao ugovor na tri godine što znači da se i ne očekuje nešto preko noći i da se neće raditi na silu.

A neće samo morati samo raditi na gradnji pobedničkog mentaliteta nego će morati raditi i na građenju kulta reprezentacije. Umesto da nacionalni tim bude ponos, fudblaska reprezentacija je u poslednje vreme izazivala neopisivo gađenje. Nije to radi rezultata toliko, koliko radi svih drugih stvar u i oko reprezentacije. Reprezentacija je postala mesto raznih kombinacija i pojedinci su je pretvarali u privatno vlasništvo. Nisu se proslavljali ni igrači jer su mnogi okupljanja koristili kako bi se provodili po splavovima a ne da bi doneli radost svojoj državi.

Foto: fss.rs

Te stvari Piksi neće dozvoliti. Već u prvim izjavama pokazao je odlučnost da dosta toga promeni. Rekao je da će isključivo on odlučivati ko će igrati ili da u suprotnom neće biti selektor. Takođe, postavio je sve koje je mogao postaviti po svojoj volji u reprezentaciji i sve je to radio dok je predsednik saveza bio ''odsutan''. To govori dovoljno kakvu je slobodu Piksi tražio i kakav autoritet već sada ima. 

A kako i da nema autoritet kad je verovatno najbolji fudbaler kojeg je Srbija ikada imala. Junak nacije i neko kome ljudi veruju. Na kraju krajeva, kroz svoju trenersku karijeru navikao je raditi u okruženjima gde ima ogromnu slobodu. Isto je bilo i u Nagoji i u Gvangžuu i dolazili su rezultati što znači da je očito dobar model kad pustite Piksija da radi na svoj način.

Kako će igrati Piksijeva Srbija ?

Između redova se moglo pročitati da će Srbija igrati sa trojicom u zadnjoj liniji i sa dva "ving beka". Generalno, Piksi je češće tokom karijere igrao sa četvoricom pozadi ali Srbija sa svojim kapacitetima bolje može funkcinoisati uz "ving bekove". To je navodno i Piksijeva ideja što ćemo i videti već protiv Irske.

Piksi je rekao i da Luku Milivojevića nije pozvao zato što on nije kreativan fudbaler a da želi vezni red koji će biti kreativan. Tako je bilo u klubovima koje je vodio i ekipe su mu igrale lepršav fudbal i nadigravale se. Često je znalo biti i po 6-7 golova na utakmicama njegovih klubova i ne treba čuditi ako isto bude i sa Piksijevom Srbijom.

Ako ćemo govoriti o imenima, levog "ving beka" mogu igrati i Kostić i Mladenović. Desnog mogu igrati Gajić i Lazović. Manje više to faktički igraju i u svojim klubovima i očekivati je i da ih Piksi tako rotira. U veznom redu će igrati oni koji su po Piksiju najkreativniji i tu ima svakako dovoljno dobrih opcija. 

Ofanzivni deo je tek priča za sebe. Tadić, Milinković-Savić, Đuričić i tri fantastična napadača u vidu Mitrovića, Vlahovića i Jovića. Biće baš zanimljivo za koga će se tu opredeliti. Moguće je čak da Đuričića malo povuče u vezni red jer je Đuričić kreativan fudbaler i mogao bi izgledati dobro. Tu je Tadić koji bi svakako trebao igrati od starta a pravo je pitanje ko će od napadača biti starter. Nekako je najrealnije, s obzirom na formu, da to bude Vlahović. Opet, SMS je odličan kao džoker sa klupe kao i Mitrović a u određenim formacijama Jović i Vlahović mogu igrati zajedno.

No naravno, nije baš zahvalno pričati puno o imenima i nemoguće je pogoditi kojih 11 će igrati protiv Irske. To možemo samo ovako uopšteno, navodeći neke opcije. Ono što je gotovo pa sigurno, Piksijeva Srbija će igrati lepršavo i na gol više. Bar tako deluje prema izjavama Piksija. 

Takođe, iz navođenja igrača mogli ste videti i da Srbija ima dosta dubine. Često ta dubina nije dolazila do izražaja radi sujete pojedinaca. Te stvari Piksi sigurno neće dozvoliti i svako će morati prihvatiti ulogu i minute koje dobije.

Piksi kao svetlo na kraju tunela.

Piksi dolazi možda i u poslednji čas da se spasi ugled i čast reprezentacije. Sa svojom igračkom karijerom i statusom koji ima u narodu, definitivno se smatra kao spasilac. Već sada je uspeo ujediniti javnost i zaista je minimalan broj onih koji nisu zadovoljni izborom Piksija za selektora.

Voljen je i poštovan u narodu, svojom igračkom karijerom i imenom lako će nametnuti autoritet svakom igraču a sigurno mu neće biti teško ni da motiviše igrače. Jer ono, Piksi ti je selektor pobogu. Piksi ti objašnjava šta da radiš na terenu. Pa kad ti takva veličina uđe u svlačionicu prosto moraš imati želju da izgineš na terenu i da odigraš preko svojih mogućnosti. 

Photo by Shaun Botterill/Allsport

Jer da se ne lažemo, u reprezentaciji nije često ključno samo znanje selektora. Mora biti taktički potkovan ali je isto tako bitno i da bude veliki motivator. Ako sa taktičke strane gledamo, ma koliko Piksijeve ekipe igrale lepo, taktički je često bilo suludo kako igraju. Međutim, to što ima sigurno nekih taktičkih nedostataka, Piksi će vrlo lako nadoknaditi motivacijom i autoritetom.

Kako god prošle prve tri utakmice, ne smemo i ne možemo ništa na osnovu njih zaključivati. Piksi mora dobiti vreme i strpljenje da bi sve stvari postavio na pravo mesto.

Vreme će pokazati da li će to i uspeti. Ali ako ne uspe ni epizoda sa Piksijem, reprezentativni fudbal će se teško uspeti izvući sa dna na kome se sada nalazi!