Futsaleri Bečeja 2003 sa trenerom i rukovodstvom kluba

Najmlađi su u grupi loptaških sportova na bečejskoj sceni, ali u poslednjoj deceniji su najuspešniji klub. Reč je o Klubu malog fudbala Bečej 2003, sada je izvesno, jedinom članu srpske elite iz grada kraj Tise, jer su kolo pre kraja drugoligaške sezone osvojili titulu prvaka i obezbedili povratak u prvoligašku konkurenciju. Treći put. Prvoligaško „krštenje“ imali su pre tačno jedne decenije, ali su iste sezone ispali. Posle godinu dana su se vratili i ostali u eliti tri sezone. U prvoj su bili šesti, drugoj peti, a trećoj 2014/2015. treći. Ta sezona je rezulatski bila najuspešnija, pošto su osvojili i trofej kupa Srbija, ali organizaciono nisu izdržali i napustili su elitno takmičenje.

- Na početku sezone smo bili skromni. Cilj nam je bio da budemo u zoni koja obezbeđuje miran tok, jer veliki broj ekipa ispada iz drugoligaškog takmičenja. Ali, počeli smo da pobeđujemo i osladilo nam se. Završili smo polusezonu sa devet bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranog. Tokom zimesmo imali sastanaks ljudima iz lokalne samouprave i predsednik opštine Dragan Tošić nas je podržao u želji da zadržimo čelnu poziciju na tabeli i obezbedimo gradu člana elite. Iz kola u kolo momci su, sjajno predvođeni sa klupe trenerom Igorom Šošom, igrali dobro i nisu ispuštali čelnu poziciju, evo, dokraja. Prezadovoljni smo. Nema nas mnogo u klubu, ali svako radi svoj deo posla, od igrača, preko trenera, do nas u rukovodstvu, „tehnika“ Gorana Strajnića, predstavnika kluba Aleksandra Jovanovićai mene kao predsednika, veli predsednik KMF Bečej 2003 Miloš Radanović.

Svi u klubu se presrećni što je, baš, njima pošlo za nogom da vrate Bečej u krug gradova koji imaju elitnog ligaša. Narod kaže „treća - sreća“, te se nadaju da će treće učešće u prvoligaškom karavanu potrajati.

- Sve zavisi od finansijske konstrukcije. Elita je jako takmičenje i potrebno je aktuelni sastav pojačati sa par kvalitetnih igrača, a to košta. Znači, neophodno je sesti i sastaviti novu „priču“. Na početku sezona i našeg druženja sve se svodilo na priču oko opstanka, a mi stigli do titule prvaka. Rečju, ostvarili smo ono što ni u snu nismo očekivali. Igrači su pokazali karakter tokom čitave sezone i zasluženo slavimo. Ponosan sam na momke koje sam vodio, ali mora se imati na umu da je prvoligaška konkurencija daleko jača i tako joj se mora prići, upozorava trener Igor Šošo.

Poslednja konstatacija je stigla iz merodvnog ugla. Igor Šošo je u aktuelnoj sezoni bio u dvostrukoj ulozi. Koliko je imao uspeha kao trener Bečejaca, toliko mu nije uspelo da kao igrač Nove Pazove zadrži status prvoligaša. Na iskustvu ovog drugog kluba, mogao bi da gradi novu, lepu, priču prvog. Naravno, biće potrebno mnogo kockica da se složi. Entuzijazam je prisutan, ali nije i dovoljan. Zato, iako ima dosta vremena do početka nove sezone, već bi valjalo korak po korak, kao što se na terenu stiglo do uspeha, početi s stvaranjem preduslova da se na duži period zadrže u eliti.

Lopta je čudna i valjalo je primiriti na terenu, a to su, noseći dres Bečeja 2003, ove sezone imali priliku da urade golmani Sava Vadaski i Martin Marinković, odnosno igrači Dražen Arvai (6 golova postigao), Zoran Arđeljan (11), Boris Bodonji (9), Luka Božičić (1), Srđan Golub (31), Marko Živkucin (3), Mita Kobiljski, Stefan Korać (14), Damir Mačiženski (7), Marko Novaković (18), Miloš Pokrajac (3), Bojan Ćulum (3), a dva gola u ukupnom skoru 108:49 su autogolovi. Ostala je još utakmica u Leskovcu protiv istoimene ekipe, pa će se golgereski skor sigurno povećati, a možda i saldo od 52 boda.