Ivan Kurtušić - foto: lična arhiva

Sa trenerom šabačke Mačve, Ivanom Kurtušićem, vodio sam interesantan i konstruktivan razgovor. Kroz prizmu rezultata njegovog kluba, govorio je o psihologiji igrača, odnosa na relaciji uprava-trener, mladi stručnjak je dao odgovore i svoje tumačenje.

Mačva se zimus pojačala, imala kvalitetne pripreme i očekivanja su bila da se u ovo vreme nađu u krugu timova koji konkurišu za plej-of. Međutim, naišla je serija nerešenih rezultata i kao posledica toga, ekipa se nalazi na nezavidnoj 13. poziciji (11 remija).

- Tvrdim da smo na osam mečeva (šest remija) u nastavku sezone bili bolji, a nismo pobedili. Protiv Rada uputili smo 25 udaraca prema protivničkom golu i stvorili bar sedam 100% prilika, ali lopta jednostvno neće u gol. Da ne pominjem prečke i stative pogođene u Vršcu, Klupcima... Nažalost, na tabeli se ne pišu prečke i stative, nego bodovi. Ne mogu da se ljutim na igrače jer daju preko maksimuma. Vidi se da igramo tečnije, brže, delujemo uigranije, ali gol mora da se da. Jednostavno dekoncentracija u završnici, pritisak i psihička blokada uzima danak. Velika želja im “pojede mozak” i dolazi do blokade - navodi Kurtušić i nastavlja: - Taj pritisak ne mogu da razumem. Svuda ga ima, u mnogo jačim ligama, ko ne može sa time da se nosi nema karakter, tu vidim osnovnu razluku između vrhunskog i prosečnog igrača. Kod dece u omladinskom stažu, osim tehničko-taktičkih smernica, ne postoji psihička priprema.

Napominje da ima sreće što je u Mačvi, jer, kaže on, da je u nekom drugom klubu čelnici bi drugačije reagovali. Navodi, pored Mačve, pozitivan primer rada u kontinuitetu, u Kragujevcu, RFK Grafičaru i OFK Vršcu.

- Kolega Joksimović iz Kragujevca imao je šest vezanih poraza, ali su ga čelnici kluba “istrpeli” i to se isplatilo. Vezali su dve pobede i uspešno jure plej-of. Nisu gledali prema klupi, nego pratili kako se igra razvija, ima li napretka u pristupu ili ne. Nenad Mijailović Iz OFK Vršca nalazi se najduže na klupi jednog prvoligaša, šest godina, to se vidi u igri i na rezultatima. Marko Neđić u Grafičaru ima potpuno novu ekipu koja traži vreme i kontinuitet. Ekipa treba da se “namesti” i krene uzlaznom linijom. To se desilo u prošlom kolu i kako vreme bude odmicalo igraće sve bolje. Niko ne razmišlja koliko treba da se igrači “okrenu” na novog trenera. Imaš stručnjaka sa ofanzivnim pristupom i drugog koji je više okrenut defanzivi. Igrači treba “preko noći” da se transformišu za 360 stepeni. Ono što su radili tokom dugih priprema i utakmica treba da zaborave i za nedelju-dve usvoje novi pristup - objašnjava.

Kurtušić navodi da se kreću u dobrom smeru i da rezultati moraju doći. - Igrači to treba da prihvate po autmatizmu, kroz izložene ideje na treninzima i utakmicama. Za sve je potrebno vreme i kontinuitet. Kad imate uzlazni put i ako ga nema, mora doći kroz rezultat - kaže i podseća da ako nema napretka u igri i sve izgleda bezlično, naravno da je za promenu trenera. Ali, tvrdi, ne smemo ostati robovi zastarelih shvatanja. Dodaje da je za trenersku struku poguban prekid u radu, jer, kaže, fudbal i shvatanja igre se menja, ne na godišnjem, nego mesečnom nivou. Nisu isti igrači, mentalitet je drugačiji, pristup takođe.