Murali na stadionu "Čika Stevo" u Srpskoj Crnji: Drinić, Bobek, Živkov - foto: Dragan Pejić

Crnjanski fudbaleri su na današnjoj utakmici pobedili tradicionalno velikog rivala iz komšiluka Kozaru sa 4:3 i to ih je učvrstilo na trećoj poziciji tabele. Skupština FK "Budućnosti" uz saglasnost rukometnih klubova koji igraju u sportskoj hali na stadionu, donela je odluku da se sportski stadion na kome su dva fudbalska igrališta, sportska hala i dva bazena ubuduće zove po crnjanskoj fudbalskoj legendi, nedavno preminulom 83. godišnjaku - ''Stevo Drinić''.

Iako smo o tome pisali, povod je jak pa i kratko podsećanje nužno: U FK "Budućnost" je počeo kao igrač i golman - već kako je bilo potrebno, potom trener, isto po potrebi - petlića, omladinaca, prvotimaca, golmana. Ne samo to - kad nije imao ko, Stevo je bio i lekar, maser, garderober... Jer ko nešto voli, zna i hoće da radi - posla je na pretek. I tako više od pet decenija!

Nešto uspešniji sam ipak bio kao golman - pričao je Drinić, ali moja igračka karijera je bila kratka, svega 4-5 godina, jer došli su mlađi, ja se zaposlio, oženio, dobio decu, trebalo je pomoći starim roditeljima... No, ubrzo je došao poziv legendarnog crnjanskog fudbalskog igrača, trenera i tehnika Milutina Jovina "Bobeka", da radim sa petlićima. Kako su i moja deca bila mala, prihvatio sam izazov i radio sa svim selekcijama - od petlica do prvog trenera Kluba. Bilo je perioda kada sam vodio i po tri treninga dnevno - sa decom raznih uzrasta u dve smene, pre i posle podne, a uveče sa prvim timom. Bilo je veoma teško, ali sa ove distance nije mi krivo, jer ipak su kod mene prve fudbalske korake naučile na desetine u Budućnosti afirmisanih fudbalera, neki su čak postali prvoligaški igrači - Zečević u Kikindi i Olimpiji, Jovin u Zvezdi i Vukov u Vojvodini, a u drugoligašima timovima Marić - Proleteru, Milankov u Crvenki, Lazičić u Novom Sadu, Živkov u Kikindi - s ponosom je isticao Drinić.

Radio je Drinić i kao prvi trenet seniora Budućnosti i Graničara u Radojevu, ali kako u svom selu niko nije postao vladika, kratko je ostajao na toj poziciji, nastavljajući da trenira mlađe selekcije i pomaže trenerima prvog tima. To nije smetalo njegovoj sujeti, jer niti je slavoljubiv niti je rad sa mlađima smatrao manje značajnim od rada sa prvotimcima. Trajalo je to sve do pre petnaestak godina kada je školu fudbala u Crnji osnovao Milenko Zečević Zeka, od kada je radio samo kao pomoćnik trenera prvog tima.

Od trenera sa kojima je radio izdvaja - Milutina Jovina "Bobeka", Karanovića, Pajića, Budisavljevića, Živkova, Kresoju, Gutešu, Jovića... ali Milana Marića, takođe legendarnog fudbačlera Budućnosti, smatra neprikosnoveno najboljim trenerom sa kojim je radio.

Svoj perfekcionizam Drinić nije dokazao samo u fudbalu. Sem uspešnog braka sa učiteljicom, sina i kćerke - koji su ga obožavali i hvalili do neba, bio je moler-umetnik čije rukotvorine krase na stotine stanova, kuća, objekata ne samo u Srpskoj Crnji. Povrh svega, svi oni koji su poznavali Drinića, reći će vam - bio je sjajan čovek!

Eto, to su samo neke reference koje su članove Skupštine FK "Budućnost" opredelile da stadionu daju njegove ime, baš kao što je i Uprava kluba odlučila i nedavno na stadionu odslikala njegov mural - tik uz još dva murala legendama crnjanskog fudbala Milutina Jovina "Bobeka" i Slobodana Živkova.

Tekst i snimci: Dragan Pejić