Ognjen Bandulaja - foto: fkzeleznicarindjija.rs

Sezona 2024/2025 je za FK Železničar Inđija bila još jedna u nizu u kojoj klub pokazuje konstantan razvoj - ne samo na terenu, već i u organizacionom i vrednosnom smislu. Sa osvojenim četvrtim mestom u Srpskoj ligi Vojvodina i utiscima da je sezona mogla doneti i više, Železničar je ipak sačuvao ono najvrednije - kredibilitet, jedinstvo i jasnu viziju budućnosti.

Ovo je klub u kojem je data reč i dalje svetinja. To je, u velikoj meri, zasluga čoveka koji će 26. juna obeležiti deset godina na čelu kluba - predsednika upravnog odbora Ognjena Bandulaje. Pod njegovim vođstvom klub je izrastao u primer stabilnosti i poštenja u srpskom fudbalu, a u dva poslednja prelazna roka uspeo je da dovede i igrače evropskog renomea, poput Miralema Sulejmanija, Nikole Komazeca, ali i mnoge mlade fudbalere koji su se kasnije izborili za transfere u viši rang.

Sa gospodinom Bandulajom razgovarali smo u trenucima završetka sezone, u vreme kada je klub već počeo pripreme za novu. U razgovoru smo sumirali utiske, osvrnuli se na prošlost, komentarisali sadašnjost, ali pre svega - govorili o budućnosti kluba i onome što Železničar tek treba da postane.

Razgovor moramo početi sumiranjem sezone koja je prošla i u kojoj je Železničar zauzeo 4. mesto u okviru Srpske lige "Vojvodina".

- Sezona 2024-2025 je za naš klub bila dosta specifična i u neku ruku čudna. Naime, obzirom da nam se desio veliki šok i sportska tragedija zbog toga što osvojenu šampionsku titulu u Srpskoj ligi "Vojvodina" nismo krunisali plasmanom u savezni rang takmičenja, Prvu ligu Srbije, ceo klub je bio u stanju bokserskog nokdauna. Imali smo nesreću da su nam iz tih razloga nekoliko najboljih igrača napustili kolektiv i morali smo da dovedemo adekvatna pojačanja, ali nažalost oni nisu uspeli da iznesu ni 70 odsto onoga što su nam njihovi prethodnici davali. Imali smo nesreću da nam se u 6. kolu centarfor Marko Kovačević teško povredio, i hirurškom intervencijom mu je odstranjena slezina. Ono što nas je krasilo tokom cele sezone jeste da smo bili opasna ekipa, koja je stvarala šanse i iznova i iznova ulazila u njih, ali je realizacija bila na dosta niskom nivou. S druge strane, primali smo golove iz prvih prilika protivnika. Kada sve stavimo na tas vage, moramo biti zadovoljni i sa tim 4. mestom u ukupnom plasmanu. Moram da napomenem ipak da je sezona nakon 23. kola izgubila smisao jer je bilo zakulisnih radnji. Hajduk iz Divoša, koji je bio tada prvoplasiran, ostao je bez 7 bodova, i ekipe koje su se tada borile za opstanak došle su u situaciju da budu prvaci, i na kraju su to i postali. Finiš sezone je ostavio veliku mrlju na takmičenje i ja se nadam da se takve situacije više neće ponavljati.

Koliko je bilo teško da se svi u klubu psihički i mentalno povrate iz teške situacije u kojoj prošle godine osvojeno na terenu nije bilo krunisano plasmanom u Prvu ligu Srbije? Gde naći motiv za dalji rad i uspeh kluba nakon tog teškog udarca, za sve, počevši od uprave, do igrača?

- Za celu upravu kluba, i za mene lično, to je bio najteži period sportskog života. Psihički izuzetno teška situacija. Valjali smo kamen na visoku planinu, i nikako nismo mogli da ga izguramo iz razloga što je ceo klub bio, kao što sam rekao, u bokserskom nokdaunu. Iz tih razloga, kada sve saberemo i oduzmemo, 4. mesto je možda i realno za ovu sezonu.

Železničar je sada klub koji na sebi nosi jednu pozitivnu hipoteku, koja se ogleda u tome da fudbalska javnost klub percipira kao pravu, zdravu, kredibilnu sportsku priču. Poštuju se dogovori, i usmeni i pismeni, komunikacija sa svima u fudbalskom sistemu je na visokom nivou. Koliko je bilo teško do toga doći i sada to održavati?

- Ja smatram da naš način rada ne odstupa ni od čega što je normalno i prirodno. Ja danas govorim ispred kluba, ali sve je to zasluga kompletnog Upravnog odbora i mojih kolega. Svi zajedno se trudimo da stvorimo okruženje u kojem vlada kolegijalnost i poverenje i svima njima ide ogromna zahvalnost. Železničar je sistem koji čine ljudi, i to kvalitetni ljudi. Ispalo je danas da sve što je nekada bilo normalno i u granicama dobrog ukusa i vaspitanja, danas bude avangarda. Nažalost, to je fudbalsko okruženje danas. Kod nas je još uvek data reč svetinja. Ne obećavamo puno, ali šta obećamo, to i ispunimo. Iz toga imamo divne odnose i sa sadašnjim i bivšim igračima. Svi se rado vraćaju u klub, kao gledaoci ili kao igrači. Kredibilitet koji smo stvorili nam mnogo olakšava posao u prelaznom roku. Imamo priliku da pregovaramo sa igračima iz Prve lige Srbije, kao i sa svim najboljim srpskoligaškim igračima, i da izaberemo ono najbolje. Momci sa velikom željom dolaze u naš klub, i to je nešto što ne želimo da izgubimo.

Koliko je teško održati taj imidž? Klub je retko kolegijalan i prema, nećemo namerno reći protivnicima, jer klub tako to ne posmatra, nego ćemo reći, prema sportskim rivalima. I prošle sezone Železničar je prema Hajduku iz Divoša napravio gest vredan pažnje i pokazao da među svima nama postoji nešto više od fudbala. A to treba biti i ljudskost, viteštvo i dostojanstvo.

- To je osnovni postulat našeg postojanja. Želimo da budemo ono što je normalno, prirodno, čestito. Da budemo pravi i teški rivali na terenu, i džentlmeni van terena. Dok je na čelu kluba trenutna uprava, drugačije neće ni biti. Nikakvim zakulisnim radnjama se ne bavimo, ne pravimo dogovore sa rivalima, ne vršimo pritisak na sudije. Oslanjamo se samo i jedino na sebe i svoj rad. Ono što smo uradili, ili bolje rečeno nismo uradili, prema Hajduku iz Divoša, je način na koji mi posmatramo sport. Hajduk iz Divoša je doživeo sudbinu našeg kluba iz prethodne sezone. Meni je zbog toga žao, jer je Hajduk jedna divna sportska sredina, na čelu sa entuzijastom, gospodinom Stojanom Kljajićem. Moja želja je da u budućnosti bude što više takvih čestitih klubova, jer će takmičenja biti poštenija i bolja.

Uvek kada pričate o razvoju kluba, pričate o malim, ali stabilnim koracima, koji daju čvrst temelj za dalje poslovanje. Koji su dalji planovi za razvoj kluba?

- Krajem 2024. godine održana je skupština kluba, i aktuelna uprava je dobila novi četvorogodišnji mandat. U skladu sa time, napravili smo i novi četvorogodišnji plan. Planovi se dele naravno na nekoliko polja, a ono najvažnije, sportsko pitanje, jeste plasman u Prvu ligu Srbije u naredne dve sezone. I da klub postane stabilan prvoligaš. Radimo na tome da podignemo marketinški sektor našeg kluba, i da celoj Srbiji približimo naše vrednosti, ideju i misiju. U skorijoj budućnosti javnost Inđije, ali i fudbalske Srbije biće pozitivno iznenađena sa stvarima koje spremamo, i radujem se svemu što nas čeka na tom polju. Plan je takođe i da omladinska škola, koja je protekle godine omasovljena i koja broji oko 120-oro dece, se omasovi još više i podigne kvalitet svoga rada. U omladinskoj školi imamo izvrsne trenere. Legenda inđijskog fudbala Miloš Popović je zadužen za rad sa omladincima, a ostale starosne kategorije vode naši igrači i sa tom činjenicom smo ponosni. Što se tiče infrastrukture, sledeće sezone ćemo nastupati opet na Gradskom stadionu u Inđiji. Uprava kluba je u dogovoru sa sportskim sektorom donela ovu odluku. Razgovarali smo sa kolegama iz FK Inđija, i postigli obostrano razumevanje, i sa njima imamo zaista izvanrednu saradnju. Domaćinstva nam se neće preklapati, tako da će sve biti u najboljem redu. Takođe, sve je dogovoreno i sa lokalnom samoupravom i veliku zahvalnost dugujemo i predsedniku opštine Marku Gašiću koji podržava naše napore da Inđiju predstavimo u što boljem svetlu celoj fudbalskoj Srbiji. Takođe i opštinski savez sporta i fudbalski savez imaju razumevanja, i plan je da u naredne četiri godine gradski stadion učinimo boljim mestom za igru, ali i za boravak navijača. Već smo obavili i razgovore sa čelnicima FSS, i otvorili mogućnost da se postavi veštačka podloga na stadionu i reflektori. Tako bi objekat, koji je i sada jako lep, bio mnogo lepši i komforniji za igru.

Postignut je dogovor sa Vladimirom Livajom, i on će početi svoju četvrtu uzastopnu sezonu na klupi kluba. To zaista jeste dokaz kontinuiteta koji klub ima u saradnji sa strukom, što nije često u Srbiji.

- Vladimir Livaja je naš Ser Aleks Ferguson. Mi posmatramo rezultate kao proces, i bez obzira na rezultate, on će biti u klubu dokle god on to bude želeo, i dokle god kod njega bude postojala želja da se borimo za bolju budućnost našeg kluba. Nadamo se da će biti sa nama još dugi niz godina i nadam se da ćemo svi zajedno napredovati, ne samo kroz rangove, nego i kao ljudi.

Stiče se utisak da kada Železničar pravi izbor ljudi sa kojima će sarađivati, bilo da su u pitanju igrači, treneri, ili saradnici kluba na nekom drugom polju, da postoje strogi kriterijumi, i to pogotovo ljudski. Fudbalski i stručni kvaliteti jesu bitni, ali deluje da je akcenat i na ovom ljudskom aspektu.

- To je preduslov i prioritet. Mesi ne bi mogao da bude deo Železničara ako ne bi imao ljudski kvalitet. Prvo lociramo pozicije koje su nam neophodne, i onda ulazimo u razgovore sa nekoliko igrača. Oni koji na prvom mestu pokažu prave ljudske osobine, ulaze u najuži izbor. Odlučuju naravno i sportski detalji. U ovom prelaznom roku, posebno ćemo obratiti pažnju na karakter. I to posebno na šampionski karakter i glad za pobedama i osvajanjem prvenstva. I sada je grupa sastavljena od sjajnih momaka i fudbalera, ali je falila ipak ta glad i mentalitet koji pravi razliku. Tako da ćemo gledati da u budućnosti sa novim igračima pokrijemo sve segmente koji su nam potrebni od jednog igrača.

Ono što je jako bitno jeste da vi uskoro, 26. juna slavite 10 godina na čelu kluba. Može se slobodno reći da klub poslednjih godina živi svoj najprogresivniji period. Koliko je vama iskustvo iz biznisa značilo u rukovođenju fudbalskim sistemom, i koliko je u stvari poslovanje van fudbala, slično fudbalu?

- Ono što je u biznisu i sportu jako slično jeste upravljanje ljudskim resursima. Odnos među svima nama u klubu jeste sličan odnosima među nama u jednoj firmi. Ono što je dijametralno suprotno jeste da je biznis često egzaktna nauka, što fudbal često nije. Ne pobeđuje uvek bolji, dešava se neretko da David pobedi Golijata, što u biznisu nije baš realno.

Koja bi bila vaša poruka za sve koji vole Železničar, ali i za sve Inđijčane, i ljude koji će možda tek zavoleti Želju, kada je bolje upoznaju?

- Poruka za ljude koji vole naš klub, jeste da ga vole još više, jer Želja to zaslužuje. Poruka za ostale ljude koji će nas tek zavoleti, jeste da ćemo se uskoro akcijama i svojim radom potruditi da još više priđemo građanima Inđije da bi im pokazali da je fudbal jedna lepa i strastvena igra. Da u našem fudbalu ima lepih i pozitivnih stvari, što naš klub jeste. Radujemo se da u narednim godinama na gradskom stadionu vidimo što više ljudi koji sa nama dele i lepe i manje lepe momente i proživljavaju i pobede i poraze. Više pobede, nadamo se. Želimo da podignemo kult našeg kluba, i delimo vrednosti sa sličnim ljudima, kako u Inđiji, tako i šire.

I za kraj, nova sezona i prelazni rok?

- Za sada mogu da kažem samo da će plavo-bela javnost biti oduševljena prvim transferom koji ćemo uskoro najaviti. Vraćamo se sada na naše odnose sa nekadašnjim igračima i okruženje koje naš klub nudi, i eto, i pored ponuda iz saveznog ranga i inostranstva, uspeli smo da privolimo naše prvo pojačanje opet k sebi. Što se tiče odlazaka, mogu da najavim da će kapiten Ivelja, jedan sjajan momak i igrač koji je kod nas enormno napredovao, napraviti transfer u Prvu ligu Srbije sigurno. Ivelja je vodio naš klub jako uspešno i ponosni smo što će nastupati u saveznom rangu takmičenja. Izvagaćemo ponude zajedno sa njim i doneti odluku koja je najbolje, ne samo za klub, nego za njega na prvom mestu, jer je momak i igrač za primer. To je pokazatelj da je Železničar prava sredina za razvoj igrača. Protekle sezone je Đokić otišao u Borac 1926 iz Čačka, Volarević u Ujedinjene Arapske Emirate, i evo sada Ivelja gradi svoj put. Na nama je da nastavimo da radimo dobro i pošteno i na terenu i van terena, a ostalo će doći po sebi.

Izvor: fkzeleznicarindjija.rs