Foto: Privatna arhiva Marka Jovanovića

Ne stišavaju se reakcije trenerske struke povodom slučaja Marka Jovanovića i raskida saradnje sa SU Dinamom Jug. Brojni stručnjaci koje smo kontaktirali uputili su bezrezervnu podršku kolegi Jovanoviću. Iskazali su veliko nezadovoljstvo nezrelim postupkom čelnika novog prvoligaša, koji su hteli da Jovanoviću nametnu tutora i ponište sve što je učinio za povratak kluba na veliku scenu. Izdvojićemo nekoliko reakcija trenera koji dovoljno odslikavaju probleme sa kojima se suočava struka.

Poznati stručnjak Saša Stojadinović, inače prijatelj mladog trenera, navodi da ljudi bez kompentencija, ideja, vizije, donose odluke u trenerskom poslu.

"Struka iz godine u godinu gubi snagu i svoj glas u srpskom fudbalu. Kompententnih, moralnih, posvećenih je sve manje, oterani su na neki način od strane onih bez vizije (koji odlučuju). Ne može se prepoznati različitost kvaliteta stručnih ljudi. Najstručniji ljudi u svetu fudbala su, bez dileme, treneri, sa najviše godina obrazovanja i iskustva. Moraju da pokažu znanje, pored taktike, fizičke pripreme, u raznim oblastima, kao što je fiziologija, fizička priprema, filozofija igre, psihologija, pedagogija, odnosi, liderstvo, rad pod pritiskom…

Nekoliko sagovornika je iz dugogodišnjeg iskustva stekli utisak da ljudi koji vode klubove i imaju ozbiljan uticaj u odlučivanju, jednostvano se poigravaju sa trenerskom strukom. Nije više stvar rezultata, ni da li trener dobro radi, sve se svelo na poigravanje sa stručnjacima, nešto kao u igricama za decu. Brzo se zasite i hoće da menjaju. Ista stvar se ponavlja i oko dovođenja trenera. Nije važna diploma, rezultati, način rada, više se gleda da li dotični ima političku pozadinu, veze u savezu, kako bi na neki način pomogao klubu.

Izdvojili smo neke od zanimljivih razmišljanja, kao što je recimo da je fudbal u Evropi i šire odavno postao samoodrživa industrija, u Srbiji je to još uvek takmičenje bez cilja, borba bez protivnika, biznis bez pokrića, neuzvraćena ljubav. U prilog tome, konstatuje se: "Umesto razvoja izabrali smo rezultat, umesto akademija izabrali smo sumnjive strance, umesto struke izabrana je politika, umesto znanja izabrana je površnost".

Ako se okrenemo egzaktnim smernicama dolazimo do saznanja da je pre dve godine Superliga bila na 11. mestu UEFA rang liste i brojala je 85 stranaca. Sada je na 22. mestu i ima 163 strana fudbalera. Kome objasniti da stranci dugotrajno ne podižu kvalitet, već imaju ulogu na kratke staze. Škole fudbala su fundament postojanja klubova. Kad podignemo nivo svesti i shvatimo da je vaspitanje trenera podjednako važno kao i vaspitanje igrača, onda ćemo kompletirati uloge i početi da napredujemo. Postavljanjem jasnih kriterijuma i pravnih regulativa, sa strukom rame uz rame, kvalitet mora doći.

Uz pojedinačne pokušaje niko se ne bavi razvojem. Kako ubediti ljude da je sutra bolje zaraditi pet miliona evra nego danas recimo 50.000 evra od prodaje igrača. Sve je biznis, i ko je spreman da čeka. U jednosmernoj smo ulici dok ne shvatimo da u Evropi nismo rezultatski konkurentni zbog nedostataka kvaliteta, i da je razvoj i ulaganje u akademije jedina grana fudbalskog biznisa kojom možemo da se bavimo. Kad sve stavimo na papair, shvatimo da smo u ozbiljnom problemu. Posle sumorne stvarnosti, napredak se mora desiti, samo da ne bude prekasno.