Adil Husanović i u šestoj deceniji trči za loptom kao mladić - foto: Vlastimir Jankov

Ponekad ljubav prema fudbalu nije samo igra - to je život. Za Adila Husanovića (1964), to je bila večita strast, saputnik i najveća radost, a ove godine, posle više od pet decenija provedenih na terenima, došao je trenutak da kaže svoje veliko "hvala" i da se oprosti od zelenog tepiha na kojem je ostavio srce.

Rođen u Bosni i Hercegovini, prve fudbalske korake napravio je u klubovima Budućnost (Banovići), Omaziće 1937 i Vrana Banovići Selo. A onda je, jednog letnjeg dana, 1985. godine, stigao u Bačko Gradište - mesto koje mu je od tog trenutka postalo drugi dom. Ono što je trebalo da bude samo novi fudbalski izazov, pretvorilo se u životnu priču. Ostao je, pronašao prijatelje, svoje ljude, svoj klub i svoju porodicu na terenu i van njega.

Tokom godina nosio je dreseve gotovo svih klubova bečejske opštine - Mladost (Radičević), Borac (Mileševo), Vojvodina (Bačko Gradište), Jedinstvo (Bačko Petrovo Selo), gde je bio i igrač i trener, kao i Napredak (Nadalj) i Hajduk (Čurug). Jedina želja koja mu je ostala neostvarena je nastup za OFK Bečej 1918, čime bi zaokružio svoju neverovarnu lokalnu fudbalsku priču.

Poznat kao igrač koji nikada nije štedeo sebe, a nikada nije doživeo ozbiljnu povredu na terenu, pamtiće i 1996. godinu kada je zbog povrede na radnom mestu morao da napravi pauzu od dvedesetak dana - jedini prekid u njegovoj dugoj karijeri. Sada, posle 60 godina života, odlučio je da stane, ali ne i da ode. U Nedelju 3. avgusta 2025. godine u 18:00 časova, lokalni stadion u Bačkom Gradištu biće mesto emocija, uspomena i zahvalnosti. Njegovi najbliži prijatelji i saigrači izaći će na teren kako bi mu priredili oproštaj koji zaslužuje. Sa druge strane stajaće ekipa koju predvodi legenda kluba Bojan Bilbija Biba, čovek koji je takođe ispisao istoriju fudbala u Bačkom Gradištu za vreme predsednikovanja Gorana Kudrića.