Timovi "Budućnosti" kroz istoriju - (foto: arhiva kluba)

Finansijska i kadrovska situacija Kluba su trenutno toliko loši da je veoma teško očekivati, ukoliko se nešto radikalno uskoro ne promeni na bolje, da će se Klub održati u ovom stepenu takmičenja. Ipak, umesto rezimea onog što je sadržaj redova koji slede: Situacija u crnjanskom fudbalu je krajnje problematična i ne preduzmu ili se hitni i radikalni potezi kako na prikupljanju novca tako i kadrovskom osnaživanju tima i uprave - skorašnje potonuće je izvesno!

Da ne bude zabune: finansije jesu osnovni problem trenutnih teškoća Srpskocrnjanskog fudbala, ali daleko od toga i jedini. Ima ih sijaset: slaba organizacija Kluba, nestručan ili nikakav rad sa mlađim kategorijama igrača, konstantan odlazak ne samo ekstremno talentovanih već i prosečno talentovanih igrača, PR i marketing uopšte i ne postoje... Osim sistemskih objektivnih razloga, osiromašenog društva, krize morela, korupcije, neodgovornosti i lopovluka na svim nivoima, mladi bavljenje fudbalom sve više posmatraju kao priliku za brzu zaradu, umesto kao strast i kulturu. Razmišljaju - što bi mi bili drugačiji i bolji od drugih. I što je najgore - nemožemo im ništa zameriti, koliko god da nisu u pravu!!!

No, pođimo redom: slaba organizacija Kluba. Uprava i ne postoji a Skupština se ne održavaju godinama. A kada se i zakažu, bivaju odložene jer nema kvoruma. Dok je Klub, godinama, finansirala Mesna zajednica iz sredstava samodoprinosa imenovala je Predsedništvo i predsednika kluba, a od kad, ima tome tri-četri godine, nema samodoprinosa, digli su ruke i od kadriranja u klubu. Klub zbog toga u poslednjih nekoliko godina vodi predsednik, jedan član predsedništva, sekretar i menadžer - ali niko pa ni oni sami niti znaju ko ih je izabrao, šta su im nadležnosti, ni kome su odgovorni, ni dokle im traje mandat. Ništa, apsolutno ništa! Srećom pa Opština, ma koliko siromašna bila, izdvaja određena sredstva kojima Klub pokriva tekuće obaveze takmičenja. Ostalih finansijera nema, no o tom nešto kasnije.

- Dugo je brigu o Klubu vodilo trgovinsko preduzeće ‘’Istra Lipar’’ i njihov direktor Marko Glušac, radnik i legendarni trener Milutin Jovin - Bobek, doktor Miloš Mijin a najduže poljoprivredni kombinat "Jakšićevo" koji je finansirao Klub i postavljao mu kadrove. Kada je kombinat rasprodat mesna zajednica je uvela samodoprinos iz kojeg se finansirao klub a njen Savet je postavljao i kadrove kluba. Od kad je ukinut samodoprinos ni mesna zajednica niti iko drugi više ne brinu o klubu. "Knjiga" je spala na "par slova", nas nekolicinu entuzijasta koji se sve snage upinjemo da klub kako-tako funkcioniše, ali bojim se da ni to neće dugo potrajati - kaže nezvanični menadžer Mile Todorov - Štuka, mesni preduzetnik i političar.

Iole ozbiljnija organizacija kluba podrazumeva da ima predsednika, sekterara i predsedništvo. Bira ih Skupština kluba koju zakazuje Mesna zajednica a čine je istaknuti stručnjaci i intelektualci mesta, ljubitelji sporta, bivši i sadašnji fudbaleri, predstavnici firmi sponzora, donatori pojedinci i ljudi dobre volje koji žele i mogu da pomognu. Takvih ima samo ih treba mobilisati da se angažuju. Naročito puno se očekuje od angažovanja bivših fudbalera, firmi i pojedinaca koji se odluče da finansijski pomognu klub i njegov rad učine transparentnim! Poznajemo ljude koji su nam rekli da mogu i hoće da pomognu ali da im se niko nikada za tako nešto nije obratio, a sami ne bi da se nude!

Nestručan ili nikakav rad sa mlađim kategorijama. I dok se za trenera prvog tima nekako i pronađe rešenje, godinama je već zapostavljen, gotovo zamro rad samlađim kategorijama. O tome je godinama, decenijama čak vodio računa nedavno upokojeni Stevan Drinić a posle njegovog avanzovanja za pomoćnika prvog trenera, decenijama je to veoma uspešno radio Milenko Zečević - Zeka. Posle njega su taj vakum povremeno popunjavali Aleksandar Basta i Goran Savin ali prilično bezuspešno, malo zbog pomanjkanja dece a više zbog nedostatka podrške samog kluba. Šteta - jer u ovom klubu su godinama, decenijama čak školovani i stasavali ne samo mladići za popunu lokalnog kluba već i fudbaleri klubova viših rangova takmičenja: Sentin, braća Veljko i Rajko Aleksić, Vukov, Slobodan Arsin i Vlado Topić u Vojvodini, Jovin u Zvezdi, Zečević u Kikindi i Olimpiji, Milan Marić u Proleteru i Radničkom, Milankov u Crvenki, Plazinić u Zemunu, Lazičić u Novom Sadu, Živkov u Kikindi, Ždrnja u Apatinu i Novom Sadu, Saša Babić i Darko Jovandić u prvoligaškom Banatu iz Banatskog Dvora, Marko Kovačević u Inđiji, Dušan Došlov Partizan (Teleoptik)...

To što su pojedinci svojim talentom i kvalitetom prevazilazili rang kluba i odlazili, jeste normalno i razumljivo, ali je neshvatljivo da u poslednje vreme odlaze u klubove nižih rangova crnjanski mladići koji su potrebni "Budućnosti". Ko god im ponudi više, pristaju i odlaze bez pozdrava. Ljubav prema klubu i vlastitom selu većini više ne znače ništa! Kakvi su to momca? Pa znaju li oni da maločas pomenuta imena od "Budućnosti" nikad dinara nisu dobili, igrali su iz ljubavi, marljivo učili i kad su postali fudbaleri otišli i na drugim mestima napravili karijeru, stekli pare i ugled?!

To što Klub nema nikakav PR (Public relations - odnosi s javnošću) je rezumljivo - jer malo ko i zna šta je to, pa su novinari i javnost uopšte u potpuno beznadežnoj situaciji kad hoće da dobiju neku zvaničnu informaciju. Problem je čak i dobiti Zapisnik sa utakmice jer sekretar se oglušuje o molbu da im to dostavi. Sreća što je menadžer kluba predusretljiv pa taj kontakt novinari - klub - javnost kako, tako funkcioniše. Na mišiće, ali ipak funkcioniše.

Marketing. E to je već priča kojom ćemo se u ovom prilogu nešto detaljnije pozabaviti, koliko zbog njegovog značaja i neophodnosti, toliko zbog činjenice da je to funkcija koja u ovom klubu nikada nije postojala niti postoji, a bez toga više nema ni kluba ni elementarnog a nekmoli uspešnog funkcionisanja. Svaka čast sporadičnim donatorstvima i sponzorstvima - ali to je više milosrđe no marketing u punom smislu reči.

Živimo u vremenu trijumfa egoizma i neverovatne strasti za posedovanjem. Kod ljudi se uobličava sve više "tržišni" i "zgrtački" karakter (E. From). Za ljude je postalo važnije imati (primati, dobijati, posedovati, sticati) nego biti (postojati, živeti). Stil života savremenog čoveka, uprkos svim dostignućima i parolama o humanosti i solidarnosti, ne pogoduje onima koji su u situaciji da im je pomoć potrebna, da je maltene pitanje egzistencije i opstanka. Kod nas se može čuti i pročitati da takvog duha, etike i praktične spremnosti kod većine više gotovo i nem, čak - na žalost, ni kod onih koji objektivno imaju dovoljno (nećemo reći više no što im treba) - jer niko, s pravom, ne misli da ima toliko - i realno bi mogli da pomognu drugima. No, uprkos svim anomalijama savremenih društava i egoizma koji je zahvatio skoro sve, solidarnost i pomoć kao kategorije na sreću još nisu upotpunosti izumrle u našem narodu - naročito kod nesebičnih pojedinaca i koliko toliko dobrostojećih organizacija i kompanija. Naprotiv. Spremnost da se pomogne, ovoga puta fudbalskom klubu iz svoga mesta, jasno govori o jednoj velikoj i duboko smislenoj potrebi čoveka da učini dobro delo, da daruje za svoju dušu, da se, što bi narod rekao - "oduži Bogu i narodu". Pružajući pomoć "na polzu voljenog kluba svog”, plemeniti ljudi zaveštavali bi i ostavljali trajna dobra svom selu. A ono, selo i njegovo stanovništvo, im to neće zaboraviti, pamtiće, pričati o tome, beležiti u svojim analima i biti zahvalni!

Veoma je nerealno i neskromno očekivati da će Crnjanskom fudbalu pomoći slavni pojedinci sa strane, savezi, fondacije ili kompanije koje pomažu naš vrhunski, profesionalni sport. Ali, poenta i pouka rečenog je - kad mogu i hoće velikani, budimo i mi veliki - pomozimo, za onog ko nema svaka pomoć je dragocena! A znamo da FK "’Budućnost" - nema!

To su pre svih: Opština Nova Crnja i Mesna zajednica Srpska Crnja, bolje stojeće kompanije koje ovde posluju: Uljara "Banat", JKP "8. avgust", "Raca", "Agro Crnja", Dvorac - Kaštel, NIS Petrol, "Tehnometal"’ Senta, GOMEX, Kompanija Matijević, Obuća Grubin, kompanija Glušac...

Nije nam namera da ovim ikog prozivamo, ponajmanje na bilo šta obavezujemo, već je u pitanju lična procena bolje obaveštenih meštana da su u pitanju subjekti koji bi eventualno mogli da pomognu Klub. Takođe, zahvalnost, čast i poštovanje pripada i onima kojih nema na ovom spisku a svojim prilogom se odluče da pomognu.

Kako smo mišljenja, poznajući Crnju i situaciju u "Budućnosti", da će "brodolom" ovoga puta biti teško izbegnut, prisetili smo se Marlkoma Forbsa, američkog biznismena i publiciste, koji je često ponavljao da je "neuspeh ustvari uspeh ako iz njega nešto naučimo". Ko je pametan razumeće, drugima ne vredi objašnjavati!

Tekst: Dragan Pejić