Foto: lična arhiva

Dragan Milošević, diplomirani trener fudbala sa Nacionalnom A i UEFA B licencom, čovek je bogatog igračkog i trenerskog iskustva. Rođen u Kovinu pre 55 godina, prošao je klubove poput Radničkog iz Kovina, Elaba iz Srbobrana, TSK-a iz Temerina i grčkog Korintosa, a nosio je i dres Policijske reprezentacije SRJ. Trenerski put vodio ga je kroz TSK Temerin, Jedinstvo Rumenku, Borac Šajkaš, Radnički iz Sremske Mitrovice, Hajduk Divoš, Podunavac Belegiš, nemački Traunstein, austrijski ATSV Salzburg, sve do aktuelne pozicije šefa struke FK Dinamo 1945 iz Pančeva.

Milošević ističe da je još tokom igračke karijere znao da će jednog dana biti trener. Analitičnost, samokritičnost i konstantna potreba da razume fudbal dublje bili su pokretači njegovog kasnijeg stručnog usavršavanja. ˝Pisao sam treninge, analizirao svoju igru, mnogo razgovarao sa trenerima. Na terenu sam se trudio da budem lider i produžena ruka stručnog štaba˝, ističe on.

Prvi trenerski koraci vezani su za omladinsku školu TSK-a iz Temerina, gde je na nagovor direktora Marjana Menićanina preuzeo generaciju 1989/90. Upravo sa tom ekipom, u kojoj su stasavali igrači poput Đure Zeca, Miloša Vesića i Dragana Tomića, Milošević je osvojio Vojvođansku ligu u konkurenciji kadeta. Rad sa mladim talentima tada je postao jedno od njegovih glavnih usmerenja.

Kao najveću prekretnicu izdvojio je period proveden u FK Mladost Bački Jarak, s kojom je ostvario ulazak u Srpsku ligu, osvojio Kup Vojvodine i stigao do šesnaestine finala Kupa Srbije, gde se ekipa sastala sa superligašem Novim Pazarom. ˝To je moja trenerska lična karta, period koji me je definitivno izgradio˝, naglašava Milošević.

Svoj trenerski stil opisuje kao spoj vojne discipline, snažnog akcenta na fizičkoj pripremi i jasne taktičke organizacije. Direktnost i iskrenost prema igračima smatra osnovom poverenja, ali dodaje da se u domaćem fudbalu ponekad preteruje sa taktičkim zahtevima. ˝Kod nas nema mnogo strpljenja. Rezultat se traži odmah, a to često sputava razvoj˝, kaže strateg Dinama.

Osvrćući se na nedavno završenu polusezonu u Srpskoj ligi Vojvodina, Milošević ocenjuje da je urađeno mnogo s obzirom na okolnosti. Ekipa je preuzeta usred takmičenja, bez prethodne selekcije i detaljnog poznavanja igračkog kadra. Uprkos tome, Dinamo je uspeo da stabilizuje igru i pruži korektne rezultate. ˝Najmlađi smo tim u ligi, igrali smo često sa 6-7 bonus igrača. Ta mladost je naš najveći kapital˝, podvlači.

Kao najveću snagu ekipe ističe karakter i radnu etiku mladih fudbalera, dok kao glavni uspeh vidi njihovu promociju i napredak. Jasno stavlja do znanja da je razvoj prioritet: ˝Možda zbog neiskustva trpi tabela, ali cilj je da Dinamo izbaci igrača za Superligu. To je put koji će doneti dugoročnu korist klubu.˝

Pod vođstvom Dragana Miloševića, Dinamo ulazi u nastavak sezone sa jasnom filozofijom, oslonac na mlade, beskompromisan rad i stvaranje identiteta koji će dugoročno obeležiti klub.