Isidor Milovanov više nije golman Bečejaca - foto: V. Jankov

Fudbalska lopta skakuće kraj Tise više od jednog veka i malo je godina bilo da na terenu nije bilo igrača prezimena Milovanov. Najpoznatije ime je, svakako, Sima, koji je vremenom postao centarhalf Vojvodine i reprezentacije Jugoslavije, a Bečejci se kunu u Milovana, poznatijeg kao "Šimpula", koga vremešniji navijači pamte i tvrde da je najbolji igrač koji je igrao u dresu Bečeja. Poslednji u nizu "Milovanaca" je svakao dojučerašnji kapiten i golman OFK Bečej 1918 Isidor Milovanov. Kažemo dojučerašnji, jer je po završetku jesenje polusezone odlučio da napusti matični klub. Prava "bomba" kraj Tise, jer se radi o najboljem igraču poslednjih godina.

- Od septembra radim u Akademiji Vojvodine kao trener golmana, preselio sam se u Novi Sad i to je presudilo da se rastanem sa matičnim klubom. Istini za volju, svemu je doprinela i nimalo zavidna situacija u klubu, koja je doprinela da izgubimo srpskoligaški status, a ni ove sezone na vojvođanskom "severu" nam "ne cvetsju ruže", iskren je Isidor Milovanov.

Tako je razgovor sa kolegom Stefanom Barjaktarevim - Medom, koji radi u Akademiji Vojvodine, bio presudan da Isidor ostvari svoj sam i radi kao trener mlađih golmana. E sad, znači li to da prekida igračku karijeru u 26. godini, što je za golmana prerano?

- Iskren da budem o tome još nisam razmišljao. Niko me nije zvao, a ja se ne nudim, nego sam posvećen radu sa mladim golmanima u Akademiji i to me ispunjava. Da li će stići neki poziv i privući me da nastavim sa branjenjem, ostaje da se vidi, nedorečen je popularni "Iske".

Bila bi prava šteta da relativno mlad, ali vrlo iskusan, golman prekine igračku karijeru, koja traje čitavo punoletstvo.

- Ispada da je tako, jer sam počeo sa osam godina da treniram u Školi fudbala kraj Tise. Trener mi je bio Budimir Bašić, koji i danas radi sa decom u klubu. Prvo sam bio igrač i davao golove, potom stao na gol, vratio se davanju golova i od desete godine sam između stativa. Tome je najviše doprineo tada golman, a potom trener golmana i moj, Miša Andrić, koji je dolazio kad nas kući i bio mi je uzor. Igrom slučaja sam debitovao za najbolji tim sa 16 godina, jer su obojica seniora bili povređeni, i uknjižio dve utakmice. Kako je Bečej bio u usponu, tako sam i ja imao priliku da učim od iskusnijih. U tome mi je mnogo pomogao "jedinica" Bečejaca u prvoligaškoj konkurenciji Marko Živkov, čija sam rezerva bio. Izvesno vreme sam se kalio u Vojvodini iz Bačkog Gradišta, što mi je pomoglo da steknem takmičarski ritam. Vratio sam se u Bečej i nastavio kao da nisam ni odlazio, jer mi je trener bio Miša Andrić. Šta će i kako dalje biti, ostaje da se vidi. Slažem se da je perano da prekinem igračku karijeru, ali ako je tako suđeno... zaključuje Isidor Milovanov.

Znaju treneri u Novom Sadu ko je i kakav golman Isidor Milovanov, jer je bio i jedinica amaterske reprezentacije Vojvodine. Da li će naći angažman, zavisi od toga hoće li se poklopiti sve kockice vezana za njegov rad u Vošinoj Akadeniji i obaveze u, eventualnom, novom klubu.

V. Jankov