Miroslav Beljin - foto: lična arhiva/OFK Vršac

Priznanje za najboljeg fudbalskog trenera Vojvodine za 2025. godinu otišlo je u ruke Vrščaninu koji je život posvetio sportu. Miroslav Miša Beljin trenersku karijeru počeo je pre 25 godina, radio je najpre sa seniorima, veliku afirmaciju stekao u ženskom fudbalu, kao član stručnog štaba reprezentacije Srbije i subotičkog Spartaka, a poslednjih nekoliko godina gradi i razvija omladinski pogon OFK Vršac, stvarajući generacije fudbalera koje sve češće kucaju na vrata seniorskog tima. Nagrada koju dodeljuje Fudbalski savez Vojvodine potvrda je da se posvećen rad, sistem i strpljenje prepoznaju i u široj fudbalskoj zajednici. U razgovoru za "Vršačku" Beljin govori o svom trenerskom putu, radu sa mladim igračima, izazovima razvoja fudbala u manjoj sredini i planovima za budućnost vršačkog fudbala.

Nedavno ste proglašeni za najboljeg fudbalskog trenera Vojvodine za 2025. godinu. Koliko vam znači ovo priznanje?

Naravno da mi mnogo znači i veoma sam ponosan na tu nagradu. Posebno zato što je došla na predlog struke, odnosno Centra za edukaciju fudbalskih trenera (CEFT), a zatim i od strane Fudbalskog saveza Vojvodine. Kada vas za ovakvo priznanje predlože ljudi koji se profesionalno bave edukacijom trenera i koji dobro poznaju fudbal, to ima posebnu težinu. Drago mi je i što je ovo prvi put da je nagrada otišla treneru iz omladinskog sektora, jer to pokazuje da se sve više prepoznaje koliko je rad sa mladima važan.

Nagrada je velikim delom rezultat rada sa mlađim kategorijama. Šta smatrate ključnim faktorima uspeha omladinskog pogona u OFK Vršac?

Pre svega moram da istaknem da je OFK Vršac jedan od devet klubova u Srbiji koji u elitnom rangu ima i omladinsku i kadetsku ekipu. Kada sam se vratio u klub posle rada u Spartaku i reprezentaciji Srbije, prvo smo napravili detaljnu analizu stanja. Taj proces je trajao nekoliko meseci i pomogao nam je da jasno vidimo gde su problemi i gde imamo prostor za napredak. Nakon toga napravili smo plan rada koji je usklađen sa potrebama prvog tima. Ideja je bila da kroz omladinski pogon stvaramo igrače koji će moći da odgovore zahtevima našeg seniorskog tima. Rezultati su brzo počeli da se vide - više igrača iz omladinske selekcije dobilo je priliku u prvom timu i potpisalo profesionalne ugovore. To je, po mom mišljenju, najbolja potvrda da sistem funkcioniše.

OFK Vršac se danas često navodi kao primer dobro organizovane omladinske škole. Na čemu počiva taj model rada?

Mi smo jedan od retkih klubova gde je rukovodstvo, na čelu sa predsednikom Zoranom Kostadinovim, shvatilo koliko je edukacija trenera važna. Klub je doneo važnu odluku da finansira školovanje i licence svojih trenera. Na taj način dobijamo stručne ljude koji prate savremene trendove u fudbalu. Mi ne možemo da dovodimo i plaćamo igrače kao što to rade naši najveći klubovi, zbog toga želimo da imamo trenere koji će stvarati igrače i zato je njihova edukacija ključna. To je investicija u budućnost kluba.

Koliko je danas teško razvijati mlade fudbalere u manjim sredinama i koje su najveće prepreke sa kojima se suočavate?

Postoje izazovi, ali ima i prednosti. Po uslovima za rad koje imamo mi u Vršcu nismo mala sredina. Imamo terene, infrastrukturu, opremu i logistiku koja omogućava kvalitetan trening. Problem je u manjoj bazi igrača, pa moramo da tražimo talentovanu decu širom Srbije. S druge strane, prednost manjih sredina je što imamo bolju kontrolu nad razvojem igrača. Sa njima provodimo mnogo vremena i možemo da pratimo i njihov sportski i lični razvoj.

Kakav je vaš trenerski pristup u radu sa mladima - šta je važnije, rezultat ili tehničko-taktički razvoj igrača?

U radu sa mladim fudbalerima ne može se sve svesti na jednostavan izbor između rezultata i razvoja igrača. Po mom mišljenju, prioritet svakako mora biti tehničko-taktički i ukupni razvoj fudbalera, jer je to osnova njihove buduće karijere. Ako igrač ne napreduje u razumevanju igre, tehnici, taktici i fizičkoj pripremi, onda ni rezultat koji ekipa ostvari nema pravu vrednost. Ipak, ni rezultat ne treba potpuno zanemariti. Fudbal je takmičarski sport i deca od najranijih dana moraju da uče kako se igra pod pritiskom, kako se nosi sa pobedama i porazima i kako se gradi timski duh. Zato je važno da trenažni proces bude usmeren na razvoj igrača, ali da se istovremeno teži i rezultatu kao pokazatelju da se radi na pravi način. Danas je napredak igrača mnogo merljiviji nego ranije. Ne meri se samo konačan rezultat utakmice, već i broj trčanja, intenzitet igre, taktička disciplina, donošenje odluka u ključnim situacijama. Sve to pokazuje da li je igrač napredovao i šta još treba da unapredi. Zato uvek kažem da pobeda nije samo kada na semaforu piše 1:0. Pobeda je i kada igrač napravi vidljiv napredak, kada dobije poziv u reprezentativnu selekciju, kada ga primeti neki veći klub ili kada iz omladinske škole stigne do prvog tima. To su najbolji pokazatelji da trenažni proces daje rezultat i da radimo pravu stvar.

Koliko je važna veza između omladinske škole i prvog tima?

To je najosetljiviji period u karijeri mladog fudbalera. Prelazak iz juniorskog u seniorski fudbal je veliki korak. Zbog toga u OFK Vršcu razmišljamo i o formiranju B seniorske ekipe, gde bi igrači između 18 i 23 godine imali prostor za dalji razvoj. To bi bio idealan most između omladinske škole i prvog tima.

Da li već sada u OFK Vršcu vidite igrače koji bi mogli da naprave ozbiljne karijere?

Imamo veliki potencijal. U generacijama od 2007. do 2010. godišta vidim najmanje dvadesetak bisera - izuzetno talentovanih igrača. Na nama je da im obezbedimo dobre uslove za razvoj i da ih zadržimo što duže u našem sistemu.

Kada ste shvatili da želite da budete trener?

Još dok sam bio igrač. Uvek sam imao potrebu da organizujem igru, da predlažem rešenja na treningu i utakmici. Bio sam često kapiten i ljudi su prepoznavali da imam sklonost ka vođstvu. Vremenom sam shvatio da je trenerski posao prirodan nastavak mog puta u fudbalu.

Šta vas najviše raduje u radu sa decom?

Najlepši trenutak je kada vidite njihov napredak. Kada shvate smisao rada, kada postanu bolji nego što su bili juče. Uvek ih pitam: "Da li ste danas bolji nego juče?" Ako jesu, onda smo svi uradili dobar posao. Važno mi je i da izrastu u dobre ljude, a ne samo u dobre fudbalere.

Koliko vam znači podrška porodice u svemu tome?

Ta podrška ima ogroman značaj. Moja supruga i porodica prošli su sa mnom sve - od početaka do danas. U ovom poslu ima mnogo odricanja, propuštenih vikenda i porodičnih trenutaka. Zato uvek kažem da je veliki deo ove nagrade zapravo njihov.

Kako vidite budućnost fudbala u Vršcu?

Mislim da Vršac trenutno živi svoje najbolje fudbalsko vreme. Imamo klub koji igra profesionalni rang takmičenja i omladinski pogon u elitnim ligama. Ako uspemo da zadržimo ovaj nivo rada i uslova, verujem da ćemo u godinama pred nama iznedriti još mnogo kvalitetnih igrača.

Izvor: VršacWeb