Ilija Katić je loptu počeo da pika u Donjim Hašićima kod Bosanskog Broda. Maštao je u to vreme da završi, tada veoma cenjeni, korparski zanat. To mu je pošlo za rukom u manastiru gde se kasnije okušao kao svešteno lice... Sve mu je išlo od ruke. Radio je vredno i trčao brzo. Jednog dana sa atletske staze uleteo je na fudbalski teren. I tu ostao.

Pre pedesetak godina sa odličnom preporukom od 67 postignutih golova u dresu Radnika iz Slavonskog Broda došao je u žižu interesovanja prvoligaških klubova. Put ga je ubrzo vodio u u Osijek tadašnju Slavoniju. Sve to pratili su emisari još poznatih klubova a najbrži i najkonkretniji je bio Partizan. U crno - beli tabor došao je kada je već zagazio u treću deceniju života.

- Da je bilo sreće i da sam došao sa 18 godina. Ali ne kajem se jer nikad nije kasno. Važna je dužina veka igranja a ja sam ga na sreću imao u karijeri.

Kako je strelac iz Slavonije dočekan u crno - belom taboru?

- Vladalo je veliko drugarstvo u to vreme pa mi nije bilo teško da se uklopim u novu sredinu. Svi smo imali hiljade motiva da igramo što bolje. Prosto smo jedni druge terali da izgaramo na terenu.

Vi ste i u Partizanu nastavili da nemilice tresete protivničke mreže!

- Pa zato sam i došao u Humsku. Bilo je dosta pogodaka ali mi je onaj u večitom derbiju "makazicama", mojom specijalnošću, među najdražima - ističe Ilija.

Posle jedne prvenstvene utakmice na Poljudu u meču sa Hajdukom od dopisnika Sporta dobili ste čistu desetka iako su mreže mirovale?

- Zanimljivo da na toj utakmici nije bilo golova a ja sam briljirao. Pun stadion na Plinari oko30.000. Ja da pojedem loptu. Menjali su se čuvari a meni sve polazi za nogom. Jedino je mreža Hajduka, nažalost, mirovala - priseća se Ilija.

Briljirali ste iz sezone u sezonu a onda put u inostranstvo.

- Najpre sam otašao u Švajcarsku, gde sam igrao veoma dobro. Bilo je to u Cirihu a potom sam se preselio u Španiju gde sam igrao za Burgos. Odakle sam se ponovo vratio u Švajcarsku ovoga puta u Ksamaks. Uporedo sam igrao i bio trener baš kao i u Lihtenštajnu - podseća Ilija.

Posle završene karijere u inostranstvu vratili ste se u domovinu - pa pravo na stadion Partizana. Da li ste naišli na poznata lica kada ste se posle dužeg odsustva pojavili u prostorije kluba. Da li je bilo: "Čiko, šta tražite ovde?"

- Pa, nije baš tako ali dešavalo se u početku. Međutim, ja sam čest gost Partizana. Kada dođem u Beograd ne mogu a da ne svratim u moj klub. Ne zadržavam se dugo jer ljudi imaju dosta posla ali drago mi je kada sretnem i popričam sa nekim od mojih saigrača.

Fudbaleri Partizana i pored dobrih igara i vrhunskih rezultata u evro ligi nisu uspeli da se plasiraju dalje. Sada je prava hajka na sve u klubu posebno su na udaru ljudi iz Uprave kluba ...

- Mislim da sve ovo ne treba klubu kao što je Partizan. Ako bi vratili film sa meča videlo bi se da su Drulovićevi momci propustili povoljne prilike za gol. Da su pogodili do svega ovoga ne bi došlo. Dakle, odlučivale su nijanse pa sada od salve pohvala do velikih kritika. Samo nekoliko dana pre toga kovali smo iste igrače i trenera u zvezde ali ovoga puta imali su loš dan i to je to. Biće bolje. Ne može se suditi samo po jednoj utakmici.

Partizan ni u ovoj prvenstvenoj sezoni ne igra onako kako se to očekuje. Sve je da lje od vrha tabele!

- Partizan ima dobre igrače i isti nivo sa fudbalerima iz jačih ekipa u ligi. U pitanju je svakako i uklapanje igrača u zajedničku celinu. Problem je možda i česta promena trenera. Jer svaki trener pravi svoju liniju igre a vremena je malo da se dođe do prave formule. Tako je u većini klubova.

Dugo ste u Kraljevu i naravno pratite igre Sloge koja u ovoj sezoni nastupa u Srpskoj ligi. Postoji li recept da kraljevački beli opet budu u društvu prvoligaša?

- Najbolje će biti alo se Sloga zavoli, da bude prvi klub u gradu oko kojeg će se bitisati svi ostali klubovi. Sada imamo u gotovo istoj ravni sa Slogom još nekoliko klubova a to ne valja. Pažnju treba posvetiti i trenerima koji rade u nižim stepenima takmičenja. Oni su veoma bitni u celoj ovoj priči, da stvaraju mlade koji će pravac u Slogu. Ne smemo samo biti besni i ljuti na Slogu kao sada, već je treba voleti i pratiti i usput, naravno, davati predloge.

Tako govori Ilija Katić fudbalski as iz sedamdesetih i osamdesetih godina za kojeg su švajcarski ali i španski stručnjaci i predstavnici "sedme sile" govorili da je najbrži igrač koji se ikada pojavio na njihovim terenima.

BRZINA

Ilija Katić je nekada bio najbrži fudbaler u Prvoj ligi - rezultat 11,1 na sto metara što bi, i danas, poželeo veliki broj kratkoprugaša.

- Kao dečak na atletskim trkama nisam imao premca u brzini. Tako sam na jednom takmičenju konkurente sam ostavio daleko iza sebe a kada sam ušao u cilj preskočio sam vrpcu. Sudija je rekao da se to ne važi pa sam optrčao još jedan krug i prvi, ovoga puta, presekao vrpcu.

KRALjEVAČKI ZET

Fudbalska karijera vezana za Pratizan a životni put za Kraljevo.

- Najveći "krivac" za to je moja supruga Kraljevčanka Slavica. Imamo dve ćerke i tri unučeta. Starija ćerka Marija je sportski novinar - komentator u RTS a mlađa Jelena prevodilac. Obe su svojevremeno odlično baratale bubamarom baš kao sada i unučići Jana (12) i Filip (7)

BROJKE

U karijeri sam igrao u dresovima sa brojem 2,7, 8, 9 a u inostranstvu sam dodao i peticu. Otruda i kompliment od Miljana Miljanića koji je rekao da bi me rado video na svim tim mestima ekipe koju on vodi.

BOLjI OD KROJFA

- Mečeve sa Realom i Barselonom ću uvek pamtiti, Kraljevskom klubu dao sam dva (2:1) a Kataloncima jedan pogodak (1:0). Moj klub Burgas je dobio mečeve a u Barseloni je tada prva zvezda bio Johan Krojf!

Nezadrživ u napadu

Listanje po starom albumu

Na ramenima navijača