Šta ruši momentum kod mladog fudbalera? Greške, sudijske odluke, taktičke promene, povreda... ali i vikanje trenera, njegove pogrešne odluke. Naravno, disciplina u ekipi mora postojati, niko ne sme da opravdava nedisciplinu pojedinca i ekipe kakav god da je razlog, ali, isto tako mora postojati i međusobno poštovanje, isto kako što igrači moraju poštovati svog trenera i njegove odluke tako i trener mora poštovati svoje igrače, to poštovanje mora biti obostrano. Ima mnogo situacija u našem i evropskom fudbalu gde dobar, odličan trener ima odlične igrače, odličnu ekipu, a ne postoje rezultati, ne postoji "hemija" među njima, nema saradnje, nema međusobnog poštovanja… I naravno dolaze loši rezultati I loša atmosfera u ekipi.

Imali smo pre par dana na jednoj utakmici omladinske RIS lige tipičan primer kako trener može srušiti momentum pojedinca, možda najboljeg u ekipi, možda jednog od najboljih, ko zna, slobodna procena… a ujedno i srušiti i momentum cele ekipe. Situacija kada se ekipa u sedmom kolu prvenstva bori za prvu pobedu na svom terenu, za prvu pobedu uopšte od početka sezone...

Od samog starta utakmice domaći igrači su krenuli sa napadima, osećali su da mogu do pozitivnog rezultata, osećao je to i šesnaestogodišnjak koji već izvesno vreme trenira sa seniorskom ekipom FK Vlasina, ima već i minute u Srpskoj ligi, osećao je da može, par minuta na terenu, par dobrih prodora i onda u sedmom minutu nakon prodora, prekršaj nad njim na dvadeset pet metara, uzeo je loptu, saigrači su se sklonili, imali su poverenje u njega... Precizan šut, lopta preko živog zida, pod prečku, uz desnu golmanovu stativu, 1:0 za domaći tim. Međutim, gosti su već u petnaestom minutu, posle kornera i loše reakcije odbrane domaćih, došli do izjednačenja.

Drugo poluvreme, borba na sredini terena, kiša je prestala da pada, ali domaći nisu prestali sa napadima. Bilo je izglednih šansi ali je izostala sigurna realizacija. Negde oko 65. minuta, još jedan prodor mladog fudbalera Vlasine, opet prekršaj na nekih dvadesetak metara, iskosa sa leve strane, za dešnjaka sa dobrim udarcem ne baš idealno ali odlična prilika da se ugrozi golman gostiju i ponovo dođe do vođstva, teren mokar, lopta mokra i klizava, golman nizak i malo punačak, precizan šut bi verovatno rešio utakmicu, ali... Igrač koji je postigao gol iz slobodnjaka za 1:0 namešta loptu ali onda se u igru uključuje trener, ne dozvoljava mu da izvede udarac već šalje sa suprotne strane desnog beka da izvede slobodan udarac i tom prilikom mu kaže da ide centaršut a ne šut na gol?… Zanimljiva odluka, i naravno da nakon toga nije došlo do promene rezultata.

Narednih petnaestak minuta su svi pratili igru na terenu, skoro svi, osim jedne osobe koja je posmatrala pomenutog igrača. Narednih petnaestak minuta je domaća ekipa igrala sa igračem manje na terenu jer je pomenuti igrač samo šetao na terenu, nije ga bilo nigde, bes, glava u oblacima, misli jednog šesnaestogodišnjaka su još uvek bile usmerene na taj slobodni udarac, na taj trenutak kad mu trener nije dozvolio da ga izvede, da pokuša da postigne još jedan pogodak iz slobodnjaka... Umesto toga trener je pozvao, sa suprotne strane, desnog beka, da dođe da izvede slobodan udarac, ali mu rekao da ide centaršut...

Sa te pozicije, iskosa sa leve strane, ako bi već išao centaršut, trebalo bi da ga izvede levonogi fudbaler, da ide lopta između golmana i linije napada, negde na 10 metara, iako je pozicija skoro pa idealna za dobrog šutera koji koristi desnu nogu, koji ispred sebe ima, najblaže rečeno golmana, omalenog rasta, kišno vreme, klizava lopta, tu golman ne hvata loptu ako kojim slučajem ide u njega… a ne bi išla u njega, jer i kod prvog slobodnjaka u sedmom minutu lopta je išla pored stative, preko živog zida, golman je uspeo svega pola koraka da mrdne prema lopti i lopta je naravno završila u mreži. Rušenje momentuma od strane trenera, koji bi trebao svojim savetima i bodrenjem da podigne taj momentum, da podigne ekipu, da utiče na odluke igrača šta i kako da odigraju, je bilo očigledno... Momci su pali, počeli da prave greške, jedan za drugim, loše reakcije, loša i neprecizna dodavanja su se ređala kao na traci. U 82. minutu su gosti postigli gol za 2:1, a dva minuta kasnije su domaći ipak uspeli da izjednače na 2:2 i osvoje samo bod na domaćem terenu. Ali rezultat ove utakmice je bio potpuno u drugom planu,

Pet dana pre utakmice, igrač je samo ponavljao, “moramo da pobedimo, moramo da pobedimo u subotu”,… nije ponavljao da mora da da gol, nije mislio na sebe, već na ekipu, da ekipa pobedi, jer je bilo krajnje vreme, nije sebičan, uostalom broj asistencija u prethodnoj sezoni govori sam za sebe… Međutim, do pobede se teško stiže. Ako u ekipi imate nezdrave odnose na relaciji trener-igrači, ako kad date gol ili odigrate dobru akciju, uradite nešto korisno za ekipu, ne čujete od trenera “bravo momci”, a nakon greške ne čujete “idemo dalje, biće bolje”, već samo kritike, uvrede, ako na utakmici u 30. minutu igrač napusti teren zbog svađe s trenerom, ako se trener na svakoj utakmici svađa s igračima i trenira strogoću pozivajući ih pored linije da ih “riba” a ne da im pruži podršku…. Očigledno je da tu nešto ne štima!

Vlasina - Kopernikus Železničar 2:2 (1:1)

Strelci: Mateja Jović u 7. i Aleksa Đokić u 84. minutu za Vlasinu, a Aleksandar Aritonović u 15. i Veljko Bojković 82. minutu za Kopernikus. Glavni sudija meča Miloš Stamenković, njegovi pomoćnici Milena Ristić i Mateja Ignjatović. Stadion “Rosulja” Vlasotice.