Spuštena je zavesa na prvi deo sezone u Srpskoj ligi, Zapad. Poznavaoci prilika ne pamte da je jedna ekipa tako dominirala kao Metalac, i već su jednom nogom u višem rangu. Ostali klubovi daleko zaostaju i da se zaključiti da je liga bila izjednačena. Kako reče jedan od trenera, liga je bila takmičarska, obilovala neočekivanim rezultatima, svaki tim imao je uspone i padove. Liga je “stala” u tri pobede koliko iznosi razlika između četvrtog Reala i 14. Mladog radnika 1940.

Ima zamerki da je sve poodređeno rezultatima i da se više igra defanzivno, da se ne primi gol a napred šta se uradi. Teško će se u postojećim okolnostima nešto menjati, jer značaj mečeva ide na uštrb lepote igre. Trenere ne treba sputavati ako pomenuti model daje rezultate. Činjenica je da nema više dobrih individualaca koji jednim potezom mogu rešiti meč, ponekad neko blesne, uglavnom se robuje raznim šablonima, to je naša stvarnost ne samo u Srpskoj ligi...

Znalo se pre starta prvenstva da Milanovčani najviše vrede, pre svega zbog kvaliteta, stručnog rada, organizacije rada koja prevazilazi treći rang. Trener Luković (prvi samostalni posao), zadovoljan je polusezonom, pravili su tim za vrh i kako su došli rezultati ambicije su porasle. Žele da se javno deklarišu i sve čine da slede dosadašnji kontinuitet. Postavili su dobar temelj, kaže on,“imaju glavu i rep” i žele da se oni uvek pitaju.

Zlatiborci su išli korak po korak i na kraju se zaustavili iza moćnog lidera. Od kako je na klupu belih seo trener Tmušić ekipa se preporodila, od 10. kola nizali su samo uspehe, ako ne računamo kiks u Kragujevcu. Primer su timskog pristupa, dobre hemije i uigranosti.

Od novajlija prijatno su iznenadili: Radnički, Železničar i Šumadija 1903.

U Radničkom su zadovoljni ostvarenjima protekle jeseni i potajno su priželjkivali 25 bodova. Praktično su bez odmora ušli u prvenstvo (igrali baraž), formu su tempirali za prvih osam kola i kasnije je neminovno došlo do pada forme, zasićenja i rezultatskih oscilacija. Uvek su igrali otvoreno, svesno rizikovali, i otuda tri poraza na “Petom puku”, ali su blistali na gostovanjima i po tome su odmah iza neprikosnovenog lidera.

Kragujevčani su se vratili posle sedam godina među srpskoligaše, želeli su da se izmere i vide koliko vrede sa jednom od najmlađih ekipa u ligi (prosek 21-22 godine). Uprkos mladosti, imali su najčvšću odbranu (primili šest golova), odigrali rekordnih osam nerešenih utakmica, brine slabija realizacija.

Real se pokazao kao stabilan srpskoligaš, ekipa su za primer kako jedan mali klub opstaje u najkvalitetnijoj srpskoj ligi. I ove jeseni kvalitet mladih igrača došao je do izražaja, vidi se da iz sezone u sezonu napreduju. Jedini su odoleli lideru pored Despotovice. Trener Stojaković dobro radi posao, nastavio je tamo gde su stali njegovi prethodnici.

Budućnost Krušik 1924 je trebalo vremena da se konsoliduje i zaigra u skladu sa svojim mogućnostima. Dolaskom iskusnog trenerskog vuka Milana Milanovića kola su krenula uzbrdo i na kraju vezali su tri pobede za plasman u gornji dom. Iskusni stručnjak se opredelio za napadačku opciju, iz izrađenih akcija, tačnim pasom I brzom tranzicijom ugrožavali protivnike.

Železničar je dobro počeo, beležio odlične rezultate, naišla je kriza rezultata, da bi u poslednjih pet kola podigli formu i prezimeće kao sedmi. Nisu imali sreće i mnogo bodova je izgubljeno u nadoknadi vremena. Imali su dovoljan roster, zaobišle su ih povrede i kartoni, kao novajlije blizu su zacrtanog cilja.

Omladinac rezultatski mora biti zadovoljan mestom u sredini. Setimo se da su prošle sezone uspeli da anuliraju veliki bodovni minus i ostanu srpskoligaši. Sa stečenim iskustvom i tri godine u trećem rangu, znaju da se nameste, odigraju racionalno i osvajaju bodove, kako u Zablaću tako na strani.

Jedinstvo Putevi su dobili užički derbi pred 1.500 gledalaca i spasli polusezonu. U Krčagovu su bili neumoljivi sa pet pobeda (bez poraza) i isplivali iz opasne zone. Gajić I drugovi su primer prave takmičarske ekipe, koja zna da odigra na rezultat.

Sloga je u finišu posustala i vezala tri poraza. Ne mogu biti zadovoljni dosadašnjim ostvarenjima. U prvom trenutku došli su do željenog nivoa forme i kad su trebali da prelome došlo je do psihološkog pada, što je svojstveno mladim ekipama. Narednih dana će biti održan sastanak uprave i stručnog štaba gde će biti podvrgnuto detaljnijoj analizi učinak Sloge i utvrditi kojim pravcem da se dalje ide.

GFK Sloboda je na 11. poziciji blago rečeno razočarala. Klub sa takvom organizaciom, igračkim kadrom i velikom tradicijom mora uvek biti u vrhu. Pet kola nisu pobedili i na kraju izgubili užički derbi pred velikim brojem navijača obe ekipe. Novi trener Bojan Ostojić tek je stigao na Gradski stadion i treba mu dati vremena da se bolje upozna sa igračima i sudeći po rezultatima možemo očekivati veliku rekonstrukciju tima.

OFK Napredak je u prvenstvo ušao sa ambicijama da ponove prošlu sezonu i visoke pozicije. Sa kvalitetnim i iskusnijim sastavom delovalo je da će tako biti, međutim skupina igrača predvođena Kragujevčanima nije pokazala rezultate u skladu sa svojim mogućnostima. Sa mladim stručnjakom i dojučerašnjim igračem Mirićem donekle su se konsolidovali i uzeli sedam bodova iz šest utakmica. Veliki broj nerešenih rezultata uticao je da ostanu na 12. mestu, ali srećom ekipe ispred nisu mnogo odmakle na tabeli.

Takovo je igralo po principu više hladno nego toplo. Stari srpskoligaš dosta je klecao, na to su u izvesnoj meri uticakle sudije i oscilacije mlade ekipe. Povrede, kartoni, uzrokavale su tumbanje sastava, što se psihološki odrazilo na stabilnost tima. Igre su bile zadovoljavajuće, ali je zakazala realizacija i angažovanje iskusnijeg napadača biće prioritet.

Mladi radnik 1940 je slabo počeo, u jednom periodu se trgli, da bi na samom kraju potonuli i upisali tri poraza, posebno su bili neuspešni u Smederevu (pet poraza). Platili su ceh skromnom rosteru i bez adekvatnim pojačanja nisu imali kontinuitet u rezultatima. Takođe, daleka putovanja su se odrazila na svežinu tima, mada su više bodova uzeli na gostovanjima.

Njaugroženiji su Polimlje koje je fenjer ustupilo Jošanici. Prijepoljčani su dobili bitnu utakmicu sa Železničarom i, kako-tako, podgrejali nade da sve nije izgubljeno. Moraju korenito menjati, dovesti bar 4-5 kvalitetnih pojedinaca kako bi mogli ravnopravno da se nose sa konkurentima.

Jošanica je razočarala, borili su se sa unutrašnjim problemima, mali roster, bez stalnog trenera, nisu mogli više. Otišao je Brenja i još nekolicina bitnih igrača, Kecap je vukao povredu... Nekada je Pazar bio neosvojiva tvrđava, sada su polusezonu završili bez pobede kod kuće.