Pre mesec dana spuštena je zavesa na jesenji deo Srpske lige, grupa Beograd. Ako bi poredili sa prethodnom polusezonom, stiče se utisak da je prikazan kvalitetniji nivo fudbala. Više ekipa konkuriše za vrh tabele i igrom su pokazali da više vrede od trećeg ranga. Većina srpskoligaša je stabilna, ako izuzmenom poslednju Kolubaru. Predviđanja za nastavak sezone nagoveštavaju žestoku borbu pojačanog vodećeg dvojca. Trećeplasirani Brodarac zaostaje, pokazao da može ravnopravno da se nosi i ako se ne priključi sigurno je da može da utče na kreiranje vrha tabele. Kad su u pitanju klubovi sa začelja ne vidimo boljitak i ukoliko se ništa ne promeni, polako će dizati ruke od lige.

Vodeći Teleoptik je bez premca, mada tabela tako ne govori. Tehnički bili su najobučeniji, na radaru Partizana, na dvojnu registraciju, dovoljan je stimulans da napreduju. Naročito su bili dominantni u Zemunelu (pet pobeda i remi). Pored iskusnog kapitena Stankovića, golmana Stevanovića, Lekića, afirmisali su plejadu nadarenih igrača predvođenih Ninićem. Ako ih uporedimo sa prethodnim sezonama, najtalentovanija su grupa od kad su se “optičari” vratili među srpskoligaše.

Radnički je drugi sa istim brojem bodova, uglavnom se oslanjao na iskustvo, na odličan navalni red i ne baš stabilnu odbranu. Znali su da odigraju takmičarski, na rezultat i najuspešniji su gost sa maksimalnim učinkom (šest pobeda). Povoljan raspored kod kuće iskoristili su da napreduju. Kuburili su sa očajnim veštakom na pomoćnom terenu, koji ne priliči ekipi koja ima tako visoke ambicije. Porazi od direktnih konkurenata pored Kolubare mogli su skupo da ih koštaju, ali su imali sreće da su rivali imali propusta.

Brodarac je oduševio i postali su specijalisti za derbije na gostovanjima (pobedili u Obrenovcu i uzeli bod u Zemunelu…). Kako ne igraju više u elitnim rangovima omladinskog fudbala, više ne moraju da žrtvuju najbolje igrače za mlađe selekcije i prioritet je prvi tim. Mladi igrači su dobili vetar u leđa, uspešno promovišu mladost i stil igre koji je dao tako dobre rezultate. Mladi stručnjak Nikola Ilić ustupio je kormilo Kojiću koji se na prvom koraku pokazao kao dobitna kombinacija.

Torlak se probio na četvrto mesto i mogu biti zadovoljni dosadašnjim učinkom. Sačuvali su okosnicu tima, imali iskusniji sastav predvođem napadačem Šoškićem, koji će kariteru nastaviti u klubu profesionalnog ranga. Podjednako su bili uspešni na oba fronta, naročito su bili nezgodni u euforičnoj atmosferi navijača u Kumodražu. Primer su dobro organizovanog kluba, vrhunske infrastrukture.

U Surčinu su očekivali više i peto mesto rezultatski je primereno igračkom učinku. Postavili su visoke ciljeve i već na startu su su se opekli. U finišu su povezali četiri trijumfa, ali će morati poraditi na realizaciji. Stevanović, Šiškov i ostale novajlije došli su sa namerom da Jedinstvo bude efikasno i konkurentno, proleće je šansa da se potvrde.

Komšije iz Dobanovaca su slična priča. Imali su po imenima jednu od najboljih ekipa, odigrali su turbulentno, bez kontinuiteta u rezultatima. Finansijski stabilni, uložili su znatna sredstva kako bi se uključili u borbu za vrh, podbacili su i u toku pauze potražiće razloge neuspeha.

T6 NIKA je nov klub koji se uspešno adaptirao na treći rang. Doveli su veliki broj igrača, pokazali se kao nezgodan protivnik, bolje su odigrali sa ekipama iz donjeg dela, u derbijima nisu bili na nivou. Radi se o tvrdoj, takmičarskoj ekipi, koja previše ne rizikuje.

Zvezdara je odigrala promenljivo i sa mladim timom zadovoljni su ostvarenim. Svake sezone stvaraju novi tim, po pravilu se radi o mladim igračima kojima je Bulbuderac odskočna daska za dalje napredovanje. Plasman bi bio bolji da u finišu nisu imali kadrovskih problema i odsustvo nekoliko prvotimaca se osetilo.

PKB 1950 je tipična domaćinska ekipa (15 bodova), na strani su uzeli tek bod i tu leži razlog zašto bisu bolje plasirani od devetog mesta. U Skeli, u uzavreloj atmosferi, nošeni velikom željom znaju da prevaziđu sopstvene mogućnosti.

BASK je od polovine jeseni uhvatio ritam i tako mlada ekipa može biti zadovoljna jesenjim učinkom, s obzirom da su imali turbulentan period iza sebe. Gubili su, ali se nisu lako predavali. Ukoliko ostanu na okupu mogu da potvrde postojeći plasman.

Prva Iskra je imala iskusan i individualno kvaliteta sastav koji nije imao adekvatne rezultate. Svaka sezona je preslikana, gaje visoke ambicije i po nepisanom pravilu slabo uđu u prvenstvo. U prvom poluvremenu šta urade, u nastavku po pravilu kubure sa fizičkom spremom i ne baš velikim rosterom. Potrebno je da imaju ustaljeni proces da bi nešto napravili, nije dovoljan samo novac, niti da angažuješ poznata i iskusna imena. Menjali su trenere i sa Goranom Boškovićem živnuli da bi u finišu doživeli mali pad.

GSP Polet Dorćol je najveći deo jeseni proveo na začelju i tek su u završnici uspeli da se trgnu. Prošlu sezonu su završili kao peti i osnovni problem je uporedno igranje velikog i malog fudbala. Jedno sa drugim ne ide, uprkos zvučnim imenima, gubili su u serijama, u ravnopravnoj borbi.

Kad je Radnički (N.Beograd) u pitanju svaka sezona kao da je preslikana. Radi se o mladoj, energetski složenoj ekipi, znaju kako, ali kad treba da prelome nigde ih nema. Bez kvaliteta mladost ne može da se dokaže, uzalud dobra hemija, dosta trčanja kad nisu konkurentni.

Kolubara preživljava najteže trenutke u novijoj istoriji. Klub tako bogate tradicije deluju kao da su zalutali u Srpsku ligu (u Zoni ne bi bili konkurentni). Dve godine osciliraju, sa blokiranim računima, sve je promenljivo i sistematski se urušava. Šteta zbog najzvučnijeg kluba u Srpskoj ligi, koji ima takvu infrastrukturu, školu fudbala, mlađe kategorije...