Prebacivanje krivice je obrazac kome je lako prepustiti se i nezdrav je, baš kao i okrivljavanje sebe. Prava mera u preuzimanju odgovornosti je znati tačno dokle sežu vaše nadležnosti. Ako postoji krivica koja nas podseća da smo u nekoj situaciji pogrešili, važno je da znamo šta nam ona poručuje u zavisnosti od situacije. Mnogi ne sagledaju problem dovoljno i sam smisao i vezana je za doživljaj da smo pogrešili i potrebu da nam bude oprošteno.

Morali smo u pomoć da pozovemo psihologe i psihoterapeute kako bi nam dali tumačenje sve češćeg preuzimanja krivice pojedinaca u našem fudbalu.

Za propuste u radu krivicu najčešće preuzimaju treneri činom ostavka ili uručivanjem otkaza. U poslednje vreme osećaj odgovrnosti, ili griže savesti, iznose pojedini čelnici klubova, što je novina. Da li se probudi savest ili nešto drugo, tek da bi sebi olakšali ili druge zaštitili, preuzimaju krivicu na sebe i na tome se najčešće sve završava, bez ikakvih posledica po "okrivljenog" (čast izuzecima)!

Smenom trenera Dušana Kerkeza u Čukaričkom u velikoj meri kumovao je sportski direktor Vladimir Matijašević. Posle blamaže i debakla protiv IMT-a, našao je za shodno da se obrati javnosti i preuzme na sebe odgovrnost, da bi zaštitio novog trenera koji je njegov izbor i donekle se "oprao" pred vlasnikom kluba.

"Ako iko treba da bude kriv, onda sam to ja. Ni igrači, niti treneri, ni predsednik kluba i ostali članovi uprave - već samo ja" bio je izričit i na tome se sve završilo.

Najviše pažnje izazvao je ubedljiv poraz Partizana u Danskoj. Trener Duljaj zatečen lavinom osuda i brojnih komentara stao je u zaštitu igrača, od koga (navijača, novinara?) i svoju sudbinu prepustio u ruke nedodirljivih čelnika "crno-belih" (ljudi bez morala odlučuju o sudbini drugih).

Duljaj je, između ostalog, izjavio:

"Opet ja snosim najveću odgovornost... To ne znači da tražim alibi, to tako jeste. Ponovo kažem, najveća odgovornost je moja, žao mi je ljudi koji su došli da nas bodre i videli ovu sramotu... Nisam nikog prozivao, niti je moj manir. Uvek kažem ljudima ono što imam u oči (da li baš svakom).”

Ređali su se brojni komentari na račun izjave trenera Partizana. Izdvajamo samo neke.

- " Nemoj uvek "ja sam kriv" to nije ljudski ni sportski, lepo je biti moralan i reći ja sam kriv, prestani da preuzimaš krivicu za Vučelu, Vazuru i ekipu"…

Treći pozitivan primer čelnika kluba dolazi nam iz Kruševca. Na povike sa severne tribine stadiona Mladosti "Uprava napolje", predsedniku Milošu Neneziću je prekipelo i podneo je neopozivu ostavku. Nenezić je na koferenciji za štampu rekao da nikome ko voli Napredak nisu lako pali poslednji porazi.

"Mogu reći da je meni taj poraz od Mladosti, odnosno sinoćno skandiranje jednog dela publike palo najteže u dosadašnjoj karijeri. Da ne budem nedosledan, iako sam više puta do sada davao ostavke, pa povlačio, danas dajem neopozivu, trenutnu ostavku. U toj neprikladnoj reči "Uprava napolje", pronalazim sebe. Nažalost, skidam značku Napretkovu koju više neću da nosim, niti ću više da se pojavljujem na stadionu…"

Ostavka je pokrenula lavinu reakcija i podigla klub na noge. Reakcije igrača, uprave, zaposlenih u administraciji bile su nepodeljene i svi su listom dali podršku predsedniku u ostavci. Okupili su se u četvrtak ispred stadiona i krenuli u šetnju do centra grada, a na platou ispred Doma sindikata održali skup podrške. Skup je završen jedinstvenom porukom "Neneziću ostani"!